Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da i ovi što nisu služili vojsku znaju šta je nalevo krug.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam voljan da glasam za ovaj amandman, da ne iziskuje promenu drugih zakona, a to je Zakon o akcizama. Dakle, ja volim što poslanik opozicije želi da uveća prihode za pet milijardi i ja poštujem tu njegovu volju da veruje u Vladu Republike Srbije i gospodina koji je predložio ovaj amandman pohvaljujem zato što veruje da će Vlada skupiti pet milijardi više nego što je obećala. Ali, ne mogu da glasam za amandman zato što iziskuje promenu akcizne politike koja je regulisana Zakonom o akcizama. Hvala.

Hvala vama, poslaniče.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Zoran Živković.
Izvolite, poslaniče.

Molim vas, koristiću i onih pet minuta.
Amandman je od Odbora za Ustav i zakonodavstvo, ili kako se već zove, odbijen kao pravno nemoguć bez obrazloženja, tako da sumnjam u to obrazloženje. Dopuštam jednu malu mogućnost da on nije stvarno usaglašen do perfekcije, a razlog za to je upravo kratak rok u kome smo imali prilike da se bavimo ovim budžetom.
Šta je suština ovog amandmana? Promena politike i to nije nikakav trik, nikakva dosetka, to je stav koji zastupa moja Nova stranka, koju zastupam ja, koju mislim da zastupa puno ljudi u Srbije, a to je da promenimo dalji put Srbije ka budućnosti. Ono što imamo u poslednjih sedam, osam godina, znači, više nego što traje ova vladajuća koalicija, to je pojava subvencija. To je uvedeno, a sada je to dignuto na najviši mogući negativan nivo kao jedini način da strani investitori i domaći, ali pre svega strani dolaze u našu zemlju, da otvaraju preduzeća, da zapošljavaju ljude.
Šta se u stvari dešava? Dešava se to da 10.000 eura po radnom mestu dobiju investitori koji počnu nekakvu proizvodnju, ne ulazim u kvalitet te proizvodnje, neka bude najbolje moguća, sa obavezom da ostanu u državi i da ta firma posluje dok traju subvencije. Dvesta, 250, 212 evra je neko izračunao kao prosečnu platu u tim preduzećima. To znači, ako investitor dobije 10.000 eura za jedno radno mesto, a prosečna plata na tom radnom mestu je 200, 215 evra, to znači da je država, a to su ti isti siromašni građani, su platili negde oko četiri godine skoro 50 plata, unapred. Imamo, koliko se sećam, slučaj „Fijata“ gde dan danas „Fijat“ nema obavezu da plaća poreze i doprinose na plate.
Pitanje je da li će svi ti investitori ostati u Srbiji kada istekne ta subvencija, kada potroše te pare koje su dobili. Ne postoji ni jedan jedini zakonski, ugovorni ili bilo kakav drugi razlog da oni ostanu ovde. Sutra će Makedonija koja je inače na desetom mestu te čuvene Duing biznis liste, gde se mi hvalimo da smo trideset i neki ili sutra možda Moldavija, u Belorusiji počinje privatizacija. Znači, svuda na nekih 500 do 1.500 km oko nas je moguće da neko ponudi bolje subvencije ili neke druge bolje uslove i ti investitori će otići tamo. Ako privreda Srbije može da napreduje samo kroz subvencije za nova radna mesta, onda nama napretka nema, u to budite sigurni. To nije put ka boljoj budućnosti.
Da vas podsetim, te subvencije su uvedene 2007. ili 2008. godine, ne sećam se, možda i kasnije, ali bilo je osnivanja novih kompanija u Srbiji i pre toga. Odavno nije bilo tamo, do 90-tih jeste, ali to je neki drugi sistem, ali posle tih nesretnih 90-tih, od 2001. godine do 2004. godine je bilo stranih investicija bez centa da je država dala bilo kome, ne samo kroz proces privatizacije nego i kroz brownfield i greenfield investicije, Ball packaging, recimo i ima puno drugih primera.
Znači, tužna je i jadna zemlja koja se reklamira da ima najjeftiniju radnu snagu na kontinentu, a to znači da je naša radna snaga svedena na cenu radne snage u Centralnoj Africi i da još preko toga država mora da da miraz ili kako god hoćete to da zovete, subvencije, da bi neko došao, da bi neko otvorio neku fabriku gde se klemuju kablovi za autoindustriju ili neka druga vrlo visoka tehnologija. Ni jedna fabrika visoke tehnologije nije otvorena u Srbiji u poslednjih sedam, osam godina, bez obzira na velike najave poluprovodnika i ne znam čega još.
Zato, ja predlažem da se u budžetu koje inače negde oko 9,5 milijardi evra, da se nekih 260 miliona ili ti 32 milijarde dinara, da promeni svoju namenu. Pa predlažem da subvencije u privredi da se svedu na nivou 9.000 dinara, znači, da ih nema. Da se subvencije za poljoprivredu podignu za pet milijardi i da time dođu na nivo od 36 milijardi. Subvencije u poljoprivredi su neophodne svuda, u najliberalnijim državama na svetu one postoje.
To jeste budućnost srpske privrede. Subvencije za železnicu da se prepolove. U odgovoru sam dobio da će to da ugrozi bezbednost. O kojoj bezbednosti govorite vi u srpskim železnicama? Gde tu postoji bezbednost? Ima i dan danas 200 rampi koje se dižu kada duva vetar, a ne kada treba. Železnica ima najbolje prostorije u svim gradovima gde ima svoje sedište, od Beograda, preko Novog Sada, Niša, Kragujevca, bilo gde. Šta je sa tom imovinom? Ako se plaća bezbednost železnice na ovaj način nema bezbednosti. Da se ostale subvencije, gde ima svega i svačega svedu na 10% onoga što je predloženo i da se tu uštedi 10 milijardi, a da se povećaju subvencije za kulturu, za dve milijarde jer ako nema ulaganja u kulturu i u neke druge stvari posle toga koje ću navesti, mi nemamo zašta da gradimo svoju budućnost.
Znači, dve milijarde za kulturu, 10 za dečiju zaštitu, dve za socijalnu zaštitu, četiri za učenički standard, četiri za studentski standard i pet za Fond za mlade talente. To znači da se od nekih 700 miliona podigne skoro šest milijardi taj fond. Znači, da prekinemo da se igramo estrade u ekonomiji i da počnemo da ulažemo u prave vrednosti, a to su deca, to je kultura, to je obrazovanje.

Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Zahvaljujem se.
Poštovani poslanici, želim nekoliko stvari da kažem u kontekstu izdvajanja sredstava koje su namenjene za subvenciju za obavljanje privredne delatnosti. U to su uključene isto tako i prerađivačka industrija u oblasti poljoprivrede i to je ono što je neophodno za razvoj ove države.
Samo ću vam reći nekoliko stvari koje su važne u procesu privlačenja stranih investicija, jer i sam sam imao iskustvo u prethodnom periodu da se bavim time, poslednjih deset godina. Ono što je najvažnije za bilo koju državu da bi uopšte mogla da privuče bilo kog investitora nije samo novac i nije novac na prvom mestu, pre svega je postojanje pravne sigurnosti, postojanje odgovornosti nosioca političke vlasti, iz jednog prostog razloga zato što svaki investitor želi da ima svoju sigurnost. Sigurnost je ta i parametri koji se pojavljuju na svetskim listama, između ostalog i nagli prodor Srbije na Duing biznis listi, a nadam se da ćemo i u narednom periodu još bolju poziciju imati obzirom na izmene propisa. To je ono što je važno i to je ono što sam želeo da istaknem.
Jako je važno da u narednoj godini imamo sredstva koja su namenjena za ovo podsticanje privrede, jer mi očekujemo isto tako pojavu većeg broja investitora što domaćih, što stranih u oblasti prerađivačke industrije. To je ono na čemu insistiramo, jer to je nama neophodno kako bi mogli viškove poljoprivredne proizvodnje na kvalitetan način da plasiramo kroz ovu liniju, a ne samo kroz prodaju primarnih poljoprivrednih proizvoda. To je ono što je jako važno.
Što se tiče subvencija u poljoprivredi, mi imamo u ovom budžetu za 2017. godinu povećanje direktno koje je namenjeno poljoprivrednicima u iznosu od 2,5 milijarde dinara, četiri puta više nego što je bilo u budžetu za 2016. godinu. I to je ono što sam želeo da kažem da je intencija ove Vlade da se tako ponaša i ima veće investicije.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što je amandman podneo moj kolega poljoprivrednik, rekorder …

Izvinjavam se poslaniče što ću vas prekinuti, molim poslanike da ne okreću leđa nama koji sedimo ovde u sali i ministrima. Nemojte da ponižavate poslanike ovde koji sede iza vas. To što radite danas je vrlo ružno prema svima nama, da nam okrećete leđa, neću upotrebiti drugi izraz. Stvarno je vrlo neprimereno. Ne brinite poslaniče, vratiću vam vreme. Stvarno je neprimereno, tu sede poslanici i koji podržavaju Vladu i opoziciju i pristojno se ponašaju, a vi nama okrećete leđa. Nema smisla, eto, to je ponižavanje parlamenta i to je u skladu sa Poslovnikom, vaš odnos prema parlamentu.
Molim vas kao predsednik Parlamenta da se okrenete. Vaše je pravo da izađete, ali da nama okrećete leđa, ja smatram da ste uvredili mene i sve građane, svih ovih poslanika koji sede ovde i koji prate raspravu.
Izvinjavam se, poslaniče, vratiću vam vreme.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo, poštovana predsedavajuća nisu oni meni okrenuli leđa, nego grbu, zastavi, državi i svojim biračima. Ne mogu me naterati da ja njih ne poštujem, niti da povredim njihovo dostojanstvo, niti da povredim dostojanstvo svojih birača.
Moj kolega poljoprivrednik rekorder ne po prinosima, već po rekordnoj subvenciji postao specijalista za subvencije. Povukao 525 hiljada evra i to je rekord za jednog poljoprivrednika u Srbiji, a onda je vinograd prodao. Dakle, bio je poljoprivrednik u pokušaju, uopšte se nije bavio tom delatnošću, ali očigledno da i on razume kako se pare uzimaju, ali ne zna kako se pare zarađuju. Mene njegovo neznanje čudi, čovek koji je bio premijer, čovek koji ovih dana deli premijerska, gradonačelnička mesta, predsednička, itd, kao i da podršku 99% birača, ne zna kako se stvaraju subvencije.
On kaže da treba uzeti od privrede i dati poljoprivredi. Da li je on ekonomska gromada najveća posle Rodni Del Boja, koje ova država ima? Da li on zna da subvencije u poljoprivredi moraju da se obezbede u industriji, u prerađivačkoj delatnosti na koje Vlada ide? Da li on misli da kad su već uzeli 400 hiljada radnih mesta u nekoliko godina, da sad ne treba dati priliku Vladi Republike Srbije da zaposli tih 400 hiljada radnika koje su oni otpustili, da na takav način oživi privredu i da iz zdravih osnova iz industrije, kao u celom razvijenom svetu, se obezbedi veći nivo subvencija.
Ove godine je on veći za 8,1% agrarni budžet, upravo zato što je privredna aktivnost zahvaljujući subvencijama i u privredi dala svoje rezultate i onda je industrija mogla više da isporuči poljoprivredi. Ja ne znam da li je on više izvukao iz vina ili vino iz njega, ali neću da trošim vreme na nepametna pitanja. Hvala.

Molim službe da rade svoj posao, da poslanici koji nisu u sali ne mogu ovde da ostavljaju kartice, i službe odmah da reaguju i da po Poslovniku, jer tako piše u Poslovniku, uzmu kartice koje će im biti u Sekretarijatu i neka potraže svoje kartice. Znači, u Poslovniku piše, ako ćemo da ga poštujemo, morate karticu da ponesete sa sobom, te molim poslanike koji izlaze da ponesu karticu sa sobom da ne bilo zloupotrebe kartica.
Petar Petrović ima reč. Izvolite, poslaniče.