Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam jedno pitanje za dva ministra, za ministra unutrašnjih poslova i za ministra inostranih poslova.
Prošlo je već mnogo vremena, više od mesec dana, od kad je uhapšena grupa državljana Republike Srbije u Crnoj Gori pod lažnim optužbama za terorizam, pa su onda trojici ostavili krivično delo terorizma, a četvoro pustili dok je trinaestoro dobilo prekvalifikaciju u kriminalno ili neprijateljsko udruživanje.
Očigledno je već u prvom momentu da je to sve bila režija režima Mila Đukanovića, a sad imam dokaze, iste dokaze kojima raspolaže BIA. Bezbednosna informativna agencija je saslušala Milana Pavasovića, zvanog Čaruga, iz Novih Banovaca, kad ga je uhapsila 19. oktobara 2016. godine i odvela u Novi Sad na ispitivanje. Sve što je rekao njima, rekao je i meni. Istog su ga dana pustili na slobodu, zapretivši mu da ne sme davati izjave medijima, niti se javno obraćati.
Pošto on ne sme davati izjave medijima, ja smem. Znam celu priču o tom slučaju. Izvršilac Mila Đukanovića je bio izvesni Mirko Velimirović iz Zubinog Potoka, dobio je novac da okuplja srpske patriote iz različitih organizacija i da ih upućuje da budu na demonstracijama u Crnoj Gori. Niko od njih nije otišao sa oružjem i niko nije pomenuo oružje. Niko nikada nije pomenuo generala Dikovića i niko nije pomenuo ovog Aleksandra Sinđelića koji se naknadno pojavio kao navodni svedok saradnik.
Dakle, ljudi su jednostavno navučeni da odu. Nisu svi koji su otišli na taj način, čiji je put finansirao Mirko Velimirović, uhapšeni. Neki su se vratili, neke nisu ni tražili. Odabrali su jednu grupu i sada na tome pokušavaju da režiraju proces.
Diković se izgleda tamo zatekao slučajno, Dikić, bivši komandant Žandarmerije, teško bolestan od raka pankreasa, poslednje dane da provede pored moštiju Svetog Vasilija Ostroškog u Ostroškom manastiru.
Sada umesto da Ministarstvo inostranih poslova i MUP učestvuju u raskrinkavanju ove mafijaške zamisli Mila Đukanovića, oni mu pomažu. Odjednom se iz Beograda u Podgoricu dovodi Aleksandar Sinđelić, kao svedok saradnik, a nije ni uhapšen bio. Našli su ga ove - e, sada ćeš ti lepo da odigraš ulogu svedoka saradnika i da pričaš sve što treba.
Pokrenuta je istraga protiv dvojice Rusa, i to sam ispitivao. Najviše dana sam na tome proveo. Ti Rusi uopšte ne postoje pod onim imenom i prezimenom. U Srbiji u relevantno vreme nije bilo Rusa. Ako slučajno u Rusiji postoje ljudi sa tim prezimenom, onda su to ljudi koji nemaju nikakve veze sa ovim slučajem i to se može lako dokazati.
Ne znam zašto ruska diplomatija još uvek ćuti i ne iznosi u javnost da su ovo lažna imena i lažne optužbe, ali moja je dužnost kao narodnog poslanika i srpskog patriote da sve ono što sam saznao saopštim Narodnoj skupštini i srpskoj javnosti, da postavim pitanje ovim ministrima, jer će oni snositi direktnu odgovornost za učešće u ovoj velikoj zaveri protiv srpskog naroda. Ovo je zavera i protiv Srbije i protiv Rusije. Da je Rusija htela da ukloni Đukanovića, ima stotine metoda da ga oduva, da ga mrak proguta, a ne da kupe ljude ovako pred penzijom, ljude penzionere i starice da idu tamo da ga obaraju.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi obaveštenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih postavio dva pitanja Ministarstvu spoljnih poslova i dva pitanja ministarki Mihajlović i ministru Vulinu.
Što se tiče Ministarstva spoljnih poslova, pitanja će se odnositi na situaciju u Hrvatskoj. Brojne situacije pokazuju da se u Hrvatskoj odvija otvoreni proces rehabilitacije ustaštva i ustaške ideologije i da hrvatsko društvo nema snage da se suoči sa svojom zločinačkom prošlošću iz vremena Drugog svetskog rata i iz vremena devedesetih godina.
Značajan doprinos tome procesu daje, nažalost, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, jedan broj hrvatskih političara, ali i jedan broj javnih ličnosti, sportista, pripadnika katoličke hijerarhije, umetnika i drugih.
Naveo bih samo nekoliko primera, šovinističkoga i profašističkog, ponašanja hrvatske predsednice. Kolinda Grabar Kitarović je, nedavno, prilikom posete u Kanadi se slikala sa ustaškom zastavom i nakon povratka izjavila šokantnu izjavu da ona u tome ne vidi ništa sporno.
Zatim, hrvatska predsednica ide redovno na poklonjenje streljanim ustaškim zločincima u Blajburg i tamo polaže cveće na jednu spomen ploču na kojoj se nalazi ustaška šahovnica i na toj ploči piše – u čast i slavu poginulim hrvatskim vojnicima.
Hrvatska predsednica je izjavila da obožava da sluša, glavnu zvezdu na hrvatskoj estradi, proustaškog pevača Marka Perkovića Tomsona, koji peva o klanju Srba. Hrvatska predsednica nije osudila nedavno paljenje srpske zastave u Glini, čime se otvoreno poziva na linč preostalih Srba u Hrvatskoj.
Hrvatska predsednica, kao vrhovni komandant hrvatskih oružanih snaga, nije osudila misu koju je služio vojni vikar Treće gardijske brigade. Konačno. najnoviji događaj, jeste činjenica da se hrvatska predsednica nije usudila podizanje spomen ploče sa ustaškim pozdravom u centru Jasenovca, čime je direktno uvredila stotine hiljada ubijenih Srba, Roma i Jevreja u zloglasnoj NDH.
Postavio bih, prvo pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – kada će naše Ministarstvo uputiti najoštriji protest hrvatskoj strani, u kome će izneti sve ove činjenice i tražiti da Hrvatska započne proces suočavanja sa svojom prošlošću?
Takođe, drugo pitanje – kada će naše Ministarstvo spoljnih poslova poslati oštar protest predsedniku Evropske komisije, predsedniku Evropskog parlamenta, predsedavajućem Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta, šefu grupacije Evropske narodne partije, čija jedna članica i Hrvatska Demokratska zajednica i zatražiti da institucije Evropske unije konačno pošalju jasnu poruku zvaničnom Zagrebu da je ovakvo ponašanje neprihvatljivo i da Hrvatska izaziva nemir, nestabilnost i širi mržnju u ovome regionu?
Postavio bih, takođe, dva pitanja Ministarstvu rada, zapošljavanja, socijalna i boračka pitanja i Ministarstvu građevinarstva, odnosno gospođi Mihajlović i gospodinu Vulinu, vezano za problem 530 porodica, korisnika SIR programa.
Naime, u Srbiji imamo oko 3.500 izbegličkih porodica koje su rešile svoje stambeno pitanje. Tri hiljade porodica je dobilo pravo da otkupi svoje stanove po Zakonu o izbeglicama, ali, nažalost, 530 porodica to pravo nije dobilo, a oni žive u sedam gradova. To su gradovi Niš, Čačak, Valjevo, Kragujevac, Kraljevo, Pančevo i opština Stara Pazova.
Mislim da se radi o jednoj velikoj nepravdi, da 530 izbegličkih porodica i jednim delom porodica domaćeg stanovništva nemaju pravo na otkup svojih stanova i čekaju da se ta nepravda ispravi punih osam godina.
Postavljam pitanje, gospođi Mihajlović i gospodinu Vulinu, – kada će pripremiti predlog zaključka za Vladu, po kome će se omogućiti da se na ovih 530 kartica primeni Zakon o izbeglicama i da te porodice konačno dobiju pravo otkupa i da znaju da žive u svojim stanovima? Na taj način bi bila ispravljena višegodišnja nepravda prema tim porodicama. Hvala.