Hvala, vreme.
Stavljam na glasanje.
Ima to u knjizi Borisa DŽonsona.
(Marko Đurišić, s mesta: Znam, pročitao sam.)
I ja sam.
Zaključujem glasanje: za – 28, protiv – niko, uzdržanih- nema, nije glasalo – 160 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da dopunimo Dnevni red Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Izvolite.

Hvala. Drago mi je što ste čitali tu knjigu, žao mi je jedino što je promocija te knjige izazvala jedan diplomatski skandal u Srbiji, ali dobro, da se vratimo na ovaj Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Ovaj zakon koji je najavljivan od, takođe bivše ministarke, kao zakon koji će konačno da uredi stanje u javnom sektoru, nažalost, u sebi krije veliku manu. Već u prvom članu Zakon definiše javni sektor bez javnih preduzeća, bez NBS i bez Javnog medijskog servisa. Samim tim, ovaj zakon to čini ne kompletnim i apsolutno ne može da odgovori svojoj nameni i svrsi, a to je da u javnom sektoru se uvede jasan i transparentan sistem plata gde će se za iste poslove, u bilo kom delu javnog sektora zarađivati isto.
Ukazivali smo na to, naravno, to nije usvojeno, ove izmene zakona polaze od toga da se to promeni, da se ono što se dešava po javnim preduzećima, NBS, gde se plate i dalje povećavaju, gde se dele dodaci, naknade, nagrade, bonusi, u situaciji kada se zaposlenima u državnom sektoru, u državnoj upravi jedini koji se ne nalaze na planu povećanja zarada za 2017. godinu. Sve to stvara dodatne neravnopravnosti, dodatno nezadovoljstvo i čini državnu upravu i ovaj deo javnog sektora koji je obuhvaćen ovim zakonom neefikasnim i ne ispunjava onu namenu za koju postoji, a to je da pomaže građanima u ostvarivanju njihovih prava.
Ovaj zakon je loš jer je smanjio neka prava zaposlenih, njihovu mogućnost da biraju i mesto gde će živeti, jer im je ograničeno pravo da traže naknadu za prevozu skladu sa promenom prebivališta. Ovaj zakon je uveo budžetsko ograničenje gde se ispunjavanje budžeta stavlja kao vrhunski cilj, što je potpuno pogrešno. Cilj treba da bude ostvarenje uloge državnog organa koji je formiran da bi zadovoljio potrebe građana, a ne da bi potrošio ili ne potrošio budžet, ostvario uštedu ili neko drugo rešenje.
Ovaj zakon je i onako težak, ekonomski položaj zaposlenih u ovom delu javnog sektora kojima se bavi, učinio je još težim i u narednim godinama će sasvim sigurno ukoliko se nešto ne promeni biti još manje funkcionalan. Hvala.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje.
Znate kako Đurišiću, opozicija je svuda ista, pa i u njihovoj državi, tako da nije bilo nikakvog skandala, ovo vam govorim oko Borisa DŽonsona.
Zaključujem glasanje: za – 27, protiv – niko, uzdržanih- nema, nije glasalo – 160 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se Dnevni red Sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Izvolite.

Hvala.
Ovaj zakon predlažemo već više od godinu dana. Suština ovog zakona je da se hrana za bebe oporezuje manjom stopom poreza na dodatu vrednost, umesto 20% na 10%. Ideja ovog zakona je bila da se pokaže da država preduzima aktivne mere i da želi nešto da promeni u politici koja je dovela do toga da se svake godine u Srbiji rađa sve manje i manje beba.
Ono što je novo u celom ovom predlogu je mišljenje Vlade Republike Srbije koje je došlo pre tri dana, koje naravno kaže da ovaj zakon ne treba prihvatiti ne zato što nešto u ovom predlogu zakona nije dobro, nego jedino obrazloženje Vlade je ukoliko bi se smanjio PDV za hranu, za bebe sa 20% na 10%, to ne mora nužno i ne bi nužno dovelo do pojeftinjenja ovog proizvoda.
Mislim, da ovakvo obrazloženje je krajnje neprimereno. Naravno, da ne postoji automatizam ali ova Vlada se zaklinje na tržište kao vrhovnog sudiju koji uvek pravedno rešava i liberalno tržište koje bi u ovakvom slučaju sasvim sigurno reagovalo smanjenjem cena i to je nešto što je normalno. Sasvim sigurno je da bi i država, da država ima mehanizme da proveri da li su cene smanjene i na koji način. Siguran sam da i sami uvoznici i proizvođači ne bi odustali od mogućnosti da smanje PDV, da samim tim smanje i maloprodajnu cenu, jer bi ta manja cena njima omogućila veći promet i veću zaradu.
Tako da mi je apsolutno neprihvatljivo obrazloženje Vlade. Tom logikom nikakva mera koju mi ovde usvajamo smanjenja ili povećanja PDV-a, uticaja povećanja ili smanjenja minimalne cene zarada i druge stvari koje mi u parlamentu ili Vlada radi, ne bi trebala po automatizmu da dovede do neke promene na tržištu. To naravno nije tačno. Ako postoji tržište i ako se svako bori za mesto na tržištu, on će iskoristiti mogućnost da smanji cenu svog proizvoda zato što je manji PDV za 8% ili 9% koliko bi to smanjilo cenu i time se bolje pozicionira na tržištu.
Zato vas pozivam da prihvatite ovaj zakon, da raspravljamo o njemu, da ga izglasamo i time pomognemo porodicama.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 26, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo – 166 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se Dnevni red Sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o predlaganju Zakona. Izvolite.

Hvala.
Ovaj Zakon o predlaganju Zakona, više puta sam to govorio, ali nisam naišao na razumevanje, a gotovo na svakoj sednici ovog saziva imamo situaciju kada se vidi zašto je potrebno da postoji jedan ovakav zakon, da postoji u pravnom sistemu Srbije. Danas smo stavili na dnevni red, po hitnom postupku, zakone, najvažniji zakon koji Skupština donosi, Zakon o budžetu, stavljen je po hitnom postupku.
Dva prateća zakona stavljena su po hitnom postupku. Nekoliko zakona koje je Vlada predložila, u međuvremenu na neki čudan način nismo danas stavili na dnevni red, a izazvali su i polemiku u javnosti i očigledno namera da se predlože i usvoje po hitnom postupku krila je u sebi korist, korist pojedinaca, najviših državnih funkcionera koji žive u državnim vilama i stanovima, koji su Predlogom zakona o stanovanju, koji je takođe bio upućen u Skupštinu po hitnom postupku, trebali da završe za male pare u nečijim privatnim rukama.
Ovaj zakon treba da uvede red i da se ustavna mogućnost da se određeni zakoni nađu po hitnom postupku u roku kraćem od 15 dana, da to stvarno bude izuzetak, a ne da bude pravilo. U ovom sazivu 78% zakona o kojima smo raspravljali je raspravljano po hitnom postupku. Ovo celo zasedanje, sve tačke dnevnog reda su po hitnom postupku. Obrazloženje nismo dobili ni od Vlade, ni od predsedavajućeg, zašto se usvajaju zakoni po hitnom postupku.
Po našem mišljenju, jedini način da se sa ovom praksom prestane je da se donese zakon, računajući na to da mi kao najviše zakonodavno telo u Republici Srbije smo oni prvi koji će poštovati zakon, i da ono što stoji u ovom Predlogu zakona bude za nas obaveza i da se ponašamo odgovorno prema građanima koji su nas izabrali ovde.
Nažalost, nisam dobio podršku većine poslanika u prethodnih nekoliko puta za ovaj zakon, ali sasvim sigurno neću odustati u ime svoje poslaničke grupe SDS–NPS da predlažem ovaj zakon i druge zakone, kako bi uradili nešto da se u Srbiji ojačaju institucije, da se ojača pozicija parlamenta, uvede veća odgovornost, što bi na kraju dovelo i do boljeg života građana Srbije.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 22, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 162 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Izvolite.

Hvala.
Da ispravim mog kolegu iz poslaničke grupe Dveri, koji je danas u ime svoje poslaničke grupe jedan sličan zakon obrazlagao i pokušao da dobije vašu podršku za to, rekao je da je prvi put da se u parlamentu o tome govori. Nije prvi put. Ja mislim da je ovo 12 put od 15. septembra 2015. godine kako ja u ime poslaničke grupe pokušavam da stavim na dnevni red Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Ovome se su se pridružili u međuvremenu i poslanici DS. Pokušavamo već više od godinu dana da vam ukažemo na štetnost ovog zakona, na veliku nepravdu koja je učinjena za 700.000 penzionera, najstarijih građana naše zemlje, koji su vredno radili ceo svoj život da bi im arbitrarnom odlukom Vlade pre više od dve godine penzije bile smanjene za 20 ili 25%.
Ono što dobijemo kao odgovor, to je da ovaj zakon, koji u sebi nosi reč privremeno, postaje trajan, trajno rešenje. Mi ćemo danas imati na dnevnom redu ove sednice koju započinjemo izmene ovog zakona predložene od strane Vlade, ali ne izmene koje stavljaju van snage odredbe ove Vlade o smanjenju penzija, nego neko povećanje od 1,5%, koje odgovara usklađivanju sa rastom cena na malo u Republici Srbiji u 2016. godini, a nigde ne govori o tome da li će se i kada će se penzionerima kojima su pre više od ve godine smanjene penzije te penzije vratiti na onaj nivo koji je važio do tada i kada će im biti isplaćena razlika, a to je o čemu govori naš Predlog zakona.
Radujem se ovoj raspravi. Nažalost, ona će biti objedinjena, biće sa budžetom, ali da probamo da dobijemo odgovor od ministra da li ostaje pri onoj rečenici koju je rekao kada je ovaj zakon usvajan pre dve godine, kada je rok trajanja ovog zakona od tri godine izbrisan iz ovog zakona, sa obrazloženjem da će ovaj zakon prestati da važi pre tog roka.
U svim ovim zakonima vezanim za budžet stoji da su rezultati fiskalne konsolidacije bolji. Ako su bolji, onda je vreme da ovaj nakaradan i loš zakon prestane da važi. Ja vas pozivam da glasate za njega.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 26, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima.
Izvolite.

Hvala.
Pre godinu dana jedno od brojnih neispunjenih i lažnih obećanja premijera Srbije i njegove stranke dobilo je verifikaciju ovde u parlamentu Srbije. Tada je ona omražena i najavljivana dugi niz godina taksa na električno brojilo, koja je ukinuta tek dve godine po dolasku na vlast, posle samo godinu i po dana ponovo vraćena, pod nazivom – taksa za Javni medijski servis.
Ta taksa je, naravno, gle čuda, ponovo uvedena na način na koji je naplaćivana do 2014. godine, a to je uz račun za električno brojilo, ali ne na način da ste vi mogli da ne platite tu taksu, nego na način da bez obzira koliko platili račun za električnu energiju, prvo će biti odvojen novac za taksu, a onda će ostatak novca otići za namirenje duga za električnu energiju i time ste, pored toga što ste jedno od brojnih svojih obećanja pogazili, doveli građane Srbije u poziciju da nekoliko puta plaćaju ovu taksu. Plaćaju je na električno brojilo koje imaju u garažama, privremenim objektima, hodnicima, ne znam ni ja čemu, i praktično, time što niste jasno u zakonu propisali da jedno lice, fizičko ili pravno, može samo jednom da bude obveznik ove takse, uveli ste da građani po nekoliko puta plaćaju ovu taksu i da on nje ne mogu da se oslobode.
Procedura koju Javni medijski servis sada koristi za oslobađanje od ove takse je takva da ja ne znam da li se iko oslobodio. Ova taksa, kada smo govorili o njoj u parlamentu, obrazložena je – pa, nema veze, ona je samo 150 dinara, nije to veliki trošak.
Ja evo postavljam pitanje sada, 4. decembra, koliko će ona iznositi 2017. godine? Dakle, 150 dinara je iznos za 2016. godinu. To je sasvim sigurno jedna od tema vezanih za budžet narednih dana i da vidimo da li će Vlada finansirati Javni medijski servis kao prošle godine, zato što je taksa iznosila samo 150, a ne maksimalnih 500 ili ćemo imati taksu od 500 dinara od 1. januara?