Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo - 159 narodnih poslanika, od ukupno 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Radoslav Milojičić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, koji je podneo Narodnoj skupštini 30. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Radoslav Milojičić želi reč? (Da.) Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, meni je žao što naš poslanik Balša Božović nije bio tu da obrazloži svoje zakone, jer je nepravedno isključen i udaljen sa sednice.
Međutim, da se vratim na izmene i dopune Zakona o policiji. Nadam se da će vladajuća većina predložiti izmene i dopune Zakona o policiji da uđu na dnevni red, kako im se ne bi desilo, ono što se desilo 27. sa Ministarstvom odbrane, tj. vojnicima Republike Srbije. Demokratska stranka predložene izmene i dopune Zakona o policiji predlaže upravo zato što nam je život svakog pripadnika policije na prvom mestu.
Ustavni osnov za donošenje Zakona o policiji sadržan je u odredbi člana 97. tačka 4) Ustava Republike Srbije. Predložene izmene i dopune Zakona o policiji su potrebne, s obzirom na stanje u kakvom se nalaze pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova.
Stanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova je izuzetno loše, toliko loše da ste ih vi iz Srpske napredne stranke častili jednim smanjenjem plata, pa ste ih onda častili drugim smanjenjem plata, pa ste im onda na to oduzeli dnevnicu. Danas oni koji rizikujući svoj život obezbeđuju nas i našu državu, rade za dnevnicu od 150 dinara. Za tu dnevnicu mogu da kupe praznu kiflu i čašu jogurta, što je sramota u 2016. godini.
Dve su ključne izmene i dopune Zakona o policiji. Prva je da Ministarstvo mora da odredi potrebe sistema policije i da u skladu sa tim školuje kadrove na Policijskoj akademiji. Dešava nam se da obrazovani mladi, školovani kadrovi izlaze sa Policijske akademije, a ne mogu da nađu posao u Ministarstvu unutrašnjih poslova, već se tamo udomi nekakva Dijana Hrkalović, koja nije ni prošla pored policijske stanice, a kamoli da je školovan kadar za sistem kakav je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Druga odredba člana 172. tačka 2) briše se prezunkcija nevinosti i to je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, tako da Demokratska stranka predlaže brisanje ovog člana. Taj član podleže korupciji, prosto protiv bilo kojeg pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, bilo ko, čak i neki Aleksandar Martinović može sada da podnese krivičnu prijavu i taj pripadnik automatski ostaje bez posla do sudskog okončanja.
Znamo u kakvom stanju se nalaze sudovi, znamo koliko je potrebno da se neki predmet dovede do kraja i to otvara mogućnost korupcije u policiji, te predlažemo da se član 172. tačka 2) Zakona o policiji briše. Policija mora da se reformiše na jedan moderan, na jedan opšte prihvaćen i na jedan evropski način. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Milojičiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržana – dva, nije glasalo - 157, od ukupno 174 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Radoslav Milojičić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni zakona o socijalnoj zaštiti, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. oktobra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Radoslav Milojičić želi reč? (Da.) Izvolite.

Znam da je problem u redovima SNS kada se bilo ko iz DS javi za reč, ali vas molim da uvedete red na sednici, da nam niko ne dobacuje dok predlažemo izmene i dopune zakona.
Ustavni osnov za donošenje Zakona o socijalnoj zaštiti sadržan je u odredbi člana 97. tačka 8). Demokratska stranka predlaže konkretna rešenja, a to je konkretno rešenje da se svim učenicima čiji roditelji ne rade obezbedi od strane Ministarstva besplatni udžbenici, da im se obezbedi besplatan prevoz od kuće do škole i da im se obezbedi besplatna užina.
Nažalost, danas u 2016. godini imamo 50.000 učenika koji su obuhvaćeni osnovnim i srednjim obrazovanjem, a koji ne mogu sebi ili kojima roditelji ne mogu da obezbede užinu u toku dana, dok sa druge strane ministar Aleksandar Vulin koji je zadužen za njih proverava temperaturu vode u najskupljim hotelima kakav „Hajat“. To je nedopustivo i to nije politika i to nije resor i to nije država za kakvu se zalagala i za kakvu će se zalagati DS.
Nažalost, imamo nedavno primer dečaka iz Mola koji je sebi oduzeo život zbog toga što nije mogao da obezbedi prevoz od kuće do škole. Pre toga je napustio treći stepen škole u Bečeju. To nije put kojim ova država, nadam se i ova Vlada, želi da ide.
U 2015. godini je udeo dece u ukupnoj populaciji Srbije, je nažalost, samo 16%. Demokratska stranka predlaže i tu konkretno rešenje i tu predlažemo izmene i dopune Zakona i nadam se da ćete ih prihvatiti, a to je da se za sve roditelje, tj. za sve one osobe koje ne mogu sebi da obezbede besplatnu vantelesnu oplodnju, od strane države obezbedi besplatna vantelesna oplodnja. Imamo, naravno, 38.000 ljudi u ovoj godini manje nego što je to bilo prethodne godine. To su podaci koji su relevantni i o tim stvarima mi ovde kao narodni poslanici moramo voditi računa.
Srbija jeste lider u regionu, kako kažete vi iz SNS, ali je nažalost Srbija lider u regionu samo po riziku od siromaštva. Tu se nalazimo na prvom mestu u Evropi. Možemo graditi mostove, možemo graditi puteve, ali ne smemo dozvoliti da nam deca budu gladna, kao što ne smemo dozvoliti da nam deca budu gladna svakog dana, a svakog dana je 50.000 dece gladno, dok se kriminalac kakav je Zvonko Veselinović, naplaćuje korupcionarskim ugovorima u saradnji sa Vladom Republike Srbije. Protiv takve Srbije se DS borila devedesetih i protiv takve Srbije će se DS boriti i danas 2016. godine. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo – 154, od ukupno 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Radoslav Milojičić je na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je podneo Narodnoj skupštini 26. oktobra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Radoslav Milojičić želi reč? (Da.) Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni zaista nije jasno da vladajuća većina ne želi da prihvati nijedan predlog o izmenama i dopunama zakona bez obzira koji poslanik iz opozicije je predložio. Samo DS ima preko 14 predloga o izmenama i dopunama zakona.
Da li je moguće da nijedan od tih zakona nije zaslužio da se nađe na dnevnom redu? Što je rekla jedna moja koleginica, koju dosta uvažavam, gospođa Čomić, nije bitno ko predlaže izmene i dopune zakona, bitno je kakve su te izmene i dopune zakona, tako da se nadam da ćete pročitati izmene i dopune zakona koje predlaže čitava opozicija, pogotovo mi iz DS.
Dame i gospodo narodni poslanici, ustavni osnov za donošenje ovog Zakona o lokalnoj samoupravi sadržan je u odredbi člana 97. tačka 3) Ustava Republike Srbije i DS izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi predlaže upravo zato što nam je život na prvom mestu. Zato DS predlaže konkretno rešenje da se lokalnim samoupravama vrati oduzetih pet milijardi dinara, koliko ste vi im vi iz SNS sa vašim koalicionim partnerima oduzeli. Niste vi oduzeli novac lokalnim samoupravama, niste oduzeli predsednicima opština i funkcionerima, nego ste oduzeli novac građanima Srbije od Surdulice do Subotice.
Pošto se vi iz SNS, kako kažete, više ne zalažete za granice Karlobag-Ogulin-Virovitica, već se sada, kako kažete, zalažete za vrednosti EU, mada mi to ne vidimo, vidimo da se danju sa čarapom na nozi zalažete za vrednosti EU, a noću sa tom istom čarapom na glavu rušite objekte po Savamali i pozivate se na evropske zakone da vidimo kako je to u zemljama EU.
Upravo Evropska povelja, koju je potpisala DS, tj. Republika Srbija 2007. godine kaže da se svim lokalnim samoupravama garantuje politička, administrativna i finansijska nezavisnost. Naravno da u Srbiji nema ni političke nezavisnosti lokalnih samouprava, naravno da nema ni finansijske nezavisnosti lokalnih samouprava.
U EU polovina budžetskih prihoda pripada lokalnim samoupravama, dok je u Srbiji taj procenat zaista poražavajući. Lokalnim samoupravama, tj. opštinama i gradovima i AP Vojvodine pripada 10,2% budžeta, dok sav ostali novac ide centralnom nivou vlasti. Devet puta više novca ima centralni nivo vlasti nego što to imaju lokalne samouprave, tj. opštine i gradovi.
Dame i gospodo iz SNS, od 2012. godine ste preko 50 milijardi oduzeli opštinama i gradovima tj. građanima Republike Srbije, smanjujući nam …

Zahvaljujem, gospodine Milojičiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – jedan, uzdržan – niko, nije glasalo 158 od ukupno 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? Izvolite.

Naravno, retka je prilika da se dobije reč, tako da se to ne odbija. Hvala, predsedavajući.
Dali ste datum kada je obnovljen ovaj Predlog zakona, pre godinu i po dana je prvi put predložen. Mislim da cela Srbija zna koji su razlozi za donošenje zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, to je poplava, erupcija, inflacija, najveći broj u istoriji broja plagiranih diploma i doktorata u državi Srbiji. Ta poplava te prljavštine je najviša u najvišim nivoima vlasti, tako da imamo, očigledno je to slučaj sa predsednikom države, sa ministrom unutrašnjih poslova, sa gradonačelnikom Beograda i desetine, desetine, pa i stotine primera na nekim drugim mestima, na nekim drugim nivoima.
Šta je ideja? Ideja je da se u članu 4. posle tačke 1) doda tačka 1a) koja glasi – akademska čestitost, a posle člana 5. dodaje se novi član, član 5a, koji glasi – akademska čestitost, član 5a, akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava. Nije to samo pitanje lepog vaspitanja, nije to samo pitanje akademske čestitosti u filozofskom smislu, to je pitanje kriminala, to je pitanje zaštite tuđih prava.
Masa, ponavljam, doktorata, diploma i nekih drugih zvanja su dobijena tako što je neko prepisao tuđe reči, a to znači da je iskoristio tuđu imovinu ne bi li dobio neku svoju nezakonitu korist, a to se zove kriminal i to znamo svi.
Potpuno je besmisleno zašto nemamo volju da se pre svega vladajuća stranka i njeni koalicioni partneri ne operu od te bruke koja ovde postoji poslednjih četiri, pet godina. Naravno, bilo je i ranije plagijata, nema nikakve sumnje, ali ovakva erupcija, ovako veliki broj, to je stvarno prvi put u istoriji Srbije i sigurno je, za razliku od mnogih drugih stvari, da smo po tom pitanju mi lideri u regionu. Bore se neki da nas sustignu, ali vidim da se ovi fantomski „Megatrend“ univerziteti bore da ostanemo na najvišem nivou.
Imamo puno primera da su i predstavnici vlasti saučesnici u takvim prljavim rabotama, tako što predaju, tako što su članovi komisija za odbranu tih radova i to je nešto što bi moralo da bude prekinuto. Od Vlade očekujem da prihvati, ako vi ne danas, u novom predlogu zakona o obrazovanju ovaj predlog.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 162 narodna poslanika od ukupno 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Narodni poslanik Zoran Živković ima reč.

I ovaj zakon je predložen još jednom. Prvi put je predložen pre godinu i po dana, tamo početkom leta 2015. godine, sa ambicijom da jednim dobrim zakonom, kao što je ovaj predlog, se uvede red u pitanje planiranja i izgradnje, a očigledno je da tog reda nema, da ga nije bilo ni u vreme kada je zakon predložen, da ga nije bilo ni u vreme kada je zakon repredložen, a da ga nema ni danas.
Podsećam još jednom, ovo je praktično jedna inovirana verzija Zakona o gradnji, koji je bio usvojen 2003. godine, koji je tada imao ambiciju i imao i kvalitete dovoljne da zavede red u ovoj oblasti, ali promenom vlasti 2004. godine i na dalje taj zakon praktično nije sprovođen, tako da su i neki nosioci najviših nivoa vlasti zloupotrebljavali lično materiju iz ove oblasti protivno ovom istom zakonu.
Šta je osnovna ideja? Osnovna ideja je da se bez dozvole za gradnju, koja predlaže sve prethodne dozvole, ne može započeti gradnja, a ko to ipak pokuša da uradi, biva kažnjavan kaznom zatvora, i to je jedini način da se to pitanje reši.
Naravno, to se nije desilo zato što bi verovatno mnogi iz tadašnje vlasti, iz vlasti koje su se posle menjale, morali da budu iza rešetaka, jer su slično radili tako nešto.
Donet je Zakon o ozakonjenju, ako se dobro sećam, krajem prošle godine, koji je trebalo sa jedne druge strane da reši problem nelegalne gradnje u Srbiji. Predstavljen je kao čudo neviđeno koje će, naravno, kao i sve što dolazi iz kuhinje Aleksandra Vučića i njegovih saradnika, da reši sve moguće probleme. Rok je bio, koliko se sećam, kraj prošlog meseca da se sprovede zakon, odnosno da se popišu svi nelegalni objekti kojih ima nekoliko stotina hiljada, a rezultati su da je možda tridesetak hiljada tih objekata popisano, da praktično nije legalizovano ni 10% od popisanih, a kamoli od ukupnog broja.
Donošenjem dobrog zakona o planiranju i gradnji bi se u budućnosti sprečilo ponavljanje svih tih krivičnih dela i tog haosa koji i dan danas imamo od „Beograda na vodi“ do praktično svih gradilišta koje imamo po Beogradu i po Srbiji, a sa druge strane treba videti način da se Zakon o ozakonjenju unapredi, jer ovakav kakav je očigledno ne proizvodi dejstvo zbog koga je predložen i izglasan.