Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih –nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Hvala.
Kada smo pre izvesnog vremena usvojili Zakon o poljoprivrednom zemljištu, među ostalim lošim stvarima, u njega je uvrštena i jedna koruptivna, štetna i skandalozna odredba o tome da u svakoj opštini u Republici Srbiji predsednik opštine manje-više po slobodnom izboru, bez ikakvog javnog poziva, bez ikakvog nadmetanja i bez ikakvih zakonom definisanih kriterijuma, možda da trećinu zemljišta u toj opštini dodeli investitoru, ili nazovi investitoru, po slobodnom izboru, što znači da će više od 10 hiljada porodica u Srbiji, koje žive isključivo od toga što uzimaju državna poljoprivredna zemljišta u zakup i obrađuju ga, ostati bez ikakvih prihoda.
Ta vaša politika da poslovnim partnerima, mimo zakona Republike Srbije, dodeljujete različite privilegije, pa da to nazivate investicijama, jeste nešto što je vama svojstveno. Jedine investicije koje su došle u Srbiju u prethodne četiri godine su one investicije koje su dobili vaši poslovni partneri, na koje se ne odnose ni zakoni, ni pravila, ni zabrane, ni prava, ni sudovi, ni ništa drugo. Ali, činjenica da vi ovim direktno ostavljate više od 10 hiljada poljoprivrednika bez hlebe, treba makar da vas natera da se zamislite i makar da vas natera da uradimo ono što ja ovim predlogom zakona predlažem, a to je da se naprave kriterijumi po kojima će ti ljudi dobijati zemljište.
Nemojte da dajete svojim poslovnim partnerima trećinu najboljeg i najkvalitetnijeg zemljišta u državnom vlasništvu po slobodnom izboru, nemojte da ostavljate poljoprivrednike sa lošim zemljištem, sa zemljištem lošijeg kvaliteta i nemojte im uskraćivati jedini izvor prihoda koji imaju. Dajte da napravimo kriterijume, da se vidi ko može da dobije tu zemlju, pod kojim uslovima koju zemlju može da dobije. Prosto, ovo što ste uradili Predlogom zakona o poljoprivrednom zemljištu zaista dovodi veliku grupu ljudi do ivice egzistencije i praktično ćete ih naterati da u narednih 30 ili 50 godina rade kao nadničari na poljoprivrednom zemljištu vaših poslovnik partnera, koji su to zemljište dobili samo zato što su bliski vama ili nekome iz vrha vaše stranke.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.
Izvolite.

Tri su zakona koja čine magičan krug našeg lošeg obrazovnog sistema. To su Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji se bavi osnovnim i srednjim obrazovanjem, Zakon o visokom obrazovanju, koji se bavi visokim obrazovanjem, i Zakon o udžbenicima, koji se bavi osnovnim nastavnim sredstvom u našim školama.
Očigledno je da je tržište udžbenika interesantno mnogima. To je tržište veliko, ima stalne kupce, ima kupce koji ne pitaju ni koliko udžbenik košta ni kakvog je kvaliteta, i ima kupce, odnosno roditelje učenika koji će, bez obzira na sve manjkavosti i tržišta i proizvoda i školstva, naravno, kupiti svaki proizvod koji se na tom tržištu nađe, zato što u našim školama nastavnici zahtevaju da deca imaju udžbenike.
Od ova tri zakona ne zna se koji je lošiji, ne zna se koji proizvodi lošije rezultate i ne zna se koji je dugoročno štetniji za ono što se dešava u našim školama. Kada smo usvajali zakon, videli smo da na tom tržištu postoje i neki koje je ministar Verbić nazvao vršiocima pritiska. On se, ako se sećate, prvo pojavio sa jednim predlogom zakona, onda je rekao da je pod izvesnim pritiscima povukao taj predlog zakona, a sada vidimo da su neki već uspostavili i monopol na tom tržištu, iako bi zakoni Republike Srbije trebalo tako nešto da im zabrane.
Ali, očigledno je da postoji velika potreba da mi uredimo ne samo tržište udžbenika, nego i ono što piše u tim udžbenicima. Ono što piše u tim udžbenicima je tragično. Oni su prepuni grešaka. Oni su preteški. Oni su preskupi. Oni su zastareli. Oni su nekvalitetni. Oni decu teraju da sede iz dana u dan i uče napamet. To nije problem izdavača udžbenika, to je problem našeg obrazovnog sistema, jer udžbenik prati ono što je nastavni plan i program.
Dok se to ne reši, a duboko sam uverena da se to može rešiti samo kada ova Vlada ili bilo koja Vlada koju vodi Srpska napredna stranka ode sa vlasti, dajte da vidimo šta možemo da uradimo sa udžbenicima iz kojih nam deca danas uče. Ja mislim da je naša obaveza o tome ovde da razgovaramo, a ako vi tako ne mislite, dajte da čujemo šta mislite o čemu treba da razgovaramo, a ne samo da sedite i ćutite.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Dakle, ovo je poslednji zakon iz ove grupe zakona o obrazovanju kojima se definiše naš obrazovni sistem. Imali smo izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju pre izvesnog vremena ovde u Skupštini i na insistiranje studenata koji su prva i druga generacija bolonjaca koji su nas kontaktirali, moj kolega, naš kolega iz Demokratske stranke, Balša Božović je na odboru plasirao jednu temu oko koje smo se dogovorili, to je bio zaključak odbora, to je bio dogovor sa ministrom, da se i toj deci koja su prva i druga generacija studenata upisanih po bolonjskom sistemu omogući da bez enormnim troškova nastave studije, zato što smo tako nešto omogućili i onima koji su fakultet upisali godinama pre njih, onima koji studiraju duže od njih, a nismo to omogućili onima koji su fakultet upisali kasnije.
Ministar je nakon te sednice uputio uputstvo fakultetima i univerzitetima da im se tako nešto omogući. To su deca koja će, ukoliko ostane onako kako je zamišljeno, sigurno prekinuti studije zbog toga što treba da plate nekoliko stotina hiljada dinara da bi te studije nastavila. I desilo se to da su pojedini fakulteti poslušali ministra, poslušali Narodnu skupštinu, poslušali osnivača, a pojedini fakulteti su rešili da to uputstvo ministra ignorišu i da ostanu bez desetina, stotina i hiljada studenata koji studije prekidaju isključivo iz tog razloga što njihovi roditelji i oni ne mogu više da finansiraju basnoslovne školarine za koje oni, uzgred budi rečeno, i ne znaju zapravo šta dobijaju u toku godine.
Mislim da je nemoguće da radimo u situaciji, gospodin Atlagić bi rekao – u kojoj su dekani gospodari života i smrti na fakultetima. Mislim da treba da napravimo sistem u kom će visoko obrazovanje biti onakvo kako visoko obrazovanje mora da izgleda jer treba da budemo svesni toga da kakvo nam je visoko obrazovanje danas, takva će nam biti država za pet, deset, petnaest i dvadeset godina. Tako da, možda studenti čine mali deo naše populacije, ali čine sto posto naše budućnosti.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodna poslanica Gordana Čomić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba.
Izvolite.

Zahvaljujem.
U noći 13. marta 2015. godine, na tragičan način, smrću sedam ljudi, okončana je spasilačka misija koju je naredbom, bez poštovanja subordinacije, naredio tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić. Dve komisije su radile sva kršenja procedure, sva nepoštovanja subordinacija i pokušale da daju odgovore na razloge koji su do ove tragedije doveli. Dva pitanja su ostala bez odgovora, za koja smatram da smo u obavezi da u ovoj Skupštini, osnivanjem anketnog odbora, nađemo odgovore.
Prvo pitanje koje je ostalo bez odgovora je – od koga je ministar odbrane dobio informaciju da postoji potreba, na osnovu čega je procenio da postoji potreba da pošalje helikopter u spasilačku misiju bebe koja je zarobljena odronom na jednom delu puta u Srbiji? Ko ga je informisao? Kako je saznao da treba da postupa kao što je postupio, kršeći subordinaciju, ne obaveštavajući, kako to propisi i Zakoni o Vojsci i odbrani nalažu, generale u subordinaciji? To pitanje nema odgovora i rađa sumnju. Nažalost, događaji za poslednjih godinu i nešto dana pokazuju da imamo pravo da sumnjamo da je ovo ruganje vladavini prava, ruganje sopstvenim nadležnostima koje je kao posledicu imalo smrt sedam ljudi, samo jedno u nizu za koje se ne oseća ni griža savesti, ni odgovornost.
Drugo pitanje koje nema odgovora je – ko je menjao plan leta kada je pilot Omer Mehić krenuo ka Beogradu? Zašto ne postoje ti podaci u izveštajima obe komisije? Zašto je korišćena privatna telefonska komunikacija? Dva ključna pitanja bez ključnih odgovora, u mesecima odbijanja, u danima nakon nesreće, klevetanja pilota Omera Mehića, nedopustivog, nečasnog i zauvek obeleženog kao sram na usnama svakog koji se usudio da ga oblati. Dakle, u danima posle toga imali smo informacije da je zamenica javnog tužioca rekla da ne postoji osnov za istragu. Onda smo dobili informaciju da nikada nigde takve odluke nije bilo i da je ona otišla u notare. Zbog svega toga, ja potpuno sigurna u neprolazan bol članova porodice ovih sedmoro iz helikoptera, mogu vas da uverim da budete potpuno sigurni da nikad neću odustati da tražim odgovorne za smrt nevinih sedam ljudi pri padu helikoptera.

Hvala.
Stavljam ovaj predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Nada Lazić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o igrama na sreću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 8, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ješić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Izvolite. Prijavite se.

Hvala.
Predložio sam izmenu ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz nekoliko razloga. Gotovo deset godina je prošlo od kada je donesen Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je tada imao za cilj da se zemljište koje je bilo van funkcije i van domašaja malih poljoprivrednih proizvođača na teritoriji Republike Srbije, a pre svega na teritoriji AP Vojvodine, omogući da dođe u ruke malih poljoprivrednih proizvođača. Samo godinu dana je bilo neophodno da na licitacijama mali poljoprivredni proizvođači dođu do zemljišta i omoguće prvi put suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda sa teritorije Republike Srbije.
Samo osam godina posle toga Vlada koju je predvodio Aleksandar Vučić gotovo dve godine od današnjeg dana je uradila potpuno suprotan proces i trećinu najboljeg zemljišta, pre svega AP Vojvodine, po principu ideje koju je davnih dana razvio Maks Magnus u Alanu Fordu, izmislio Superhika, smislio zakon koji će trećinu najboljeg zemljišta oduzeti i šanse da dobiju mali poljoprivredni proizvođači sa teritorije AP Vojvodine Republike Srbije i dao u ruke stranim investitorima. Razlozi koje je on objašnjavao za promenu tog zakona sa ministrom Dinkićem tadašnjim su bili mnogi. Pre svega, rekao je da niko neće da investira u agrar zato što su usitnjene parcele. Niko mu nije objasnio koliko su velike parcele na teritoriji AP Vojvodine, a onda je rekao – ako mi promenimo zakon, doći će famozni Arapi pa će povećati prinos četiri do pet puta poljoprivrednih proizvoda po hektaru AP Vojvodini, a onda je izjavio da će gotovo milion hektara staviti pod navodnjavanje, sa istim Mlađanom Dinkićem 2013. godine.
Prošlo je dve godine od ovog zakona, ja sam pokušao pažljivo da pitam kroz poljoprivredne stanice i seljake u Vojvodini, da li se rodio taj Arapin koji je napravio 140 tona po hektaru kukuruza, kako je preporučio ministar tadašnji, prvi potpredsednik Vlade, a sadašnji predsednik Vlade. Jedan razlog je za to, da se takav rodio, taj bi dobio Nobelovu nagradu, istog trenutka.
Pogledali smo i kako se navodnjava zemljišta, cifra ista onakva kakva je bila i pre toga i nisu razlozi u ovom zakonu. Razlozi u ovom zakonu su duboko koruptivni da bi se omogućilo privatnim investitorima da privatnim razgovorima sa premijerom, na raznim tenisima i ostalima, poklonimo stotine hiljada hektara zemljišta i da to zemljište isključivo na jedan ilegalan način oduzmemo iz ruku seljaka. To najbolje znaju kako se desilo, seljaci, recimo, iz Bačke Palanke, pre svega iz Obrovca, Nove Gajdobre, Dovariševa, Mladenova, koji su sa istim takvim kombinacijama predsednika Vlade ostali bez zemljišta i danas su seljaci ali bezemljaši.