Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, evo danas u nedelju, peti put zaredom, predlažemo zakone kao opozicija, gde je među ovih sigurno 20, 30 zakona koje predlažemo, i one koji biste i vi rado podržali, ali s obzirom da nema zvonca vi za njih ne glasate.
Molim vas, pre nego što krenem da obrazlažem ove zakone, da ih saslušate, pa ih predlažite vi, a mi ćemo ih prihvatiti ili recite Vladi da te zakone predloži zato što su to zakoni od kojih direktno zavise životi građana i zavisi budući razvoj Srbije.
Jedan od tih zakona jeste svakako zakon o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, s obzirom na činjenicu da već godinama unazad nemamo niti adekvatnu strategiju, niti dovoljno ulaganja i investiranja u poljoprivredu, iako u toj oblasti privrede imamo najvećih šansi i mogućnosti za rast. Dakle, to niko ne vidi, ne zato što nema para, nego zato što prosto ili postoji neznanje ili nema želje da se pomogne srpskom seljaku.
Ovim Predlogom zakona predlažem da se podignu podsticaji i premije za poljoprivredu koje bi poljoprivredni proizvođači iskoristili da se osnaže sa konkurencijom, iskoristili potencijale koje imamo i na taj način zaposlili sebe, ali pomogli i Srbiji.
Podsetiću vas da u Srbiji danas postoji 630 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. U tim gazdinstvima radi 1.450.000 stanovnika Republike Srbije koji su zaposleni za stalno u tim svojim poljoprivrednim gazdinstvima i najveći poslodavac u Srbiji danas jesu upravo mala poljoprivredna gazdinstva. Nažalost, država njih kao takve ne prepoznaje, već ih vidi više kao neki teret, jer u budžetu mora da izdvoji određena sredstva za njih.
Sada, ako pogledate, mi i dalje kao zemlja koja ima potencijal od milijardu evra za izvoz poljoprivrednih proizvoda, imamo veći uvoz paradajza i paprike u ovoj godini, nego izvoz. Da smo uvezli za 14,5 miliona evra, izvezli svega 3,4, shvatamo da zapravo država se ozbiljno ne bavi tim problemom.
U narednom budžetu za 2017. godinu imamo nekakvih pomaka, malih i skromnih, ali ni u šta ne možemo verovati, jer ako svake godine unazad dve, tri godine govorimo o IPAR programu, koji treba da osnaži poljoprivrednike, nije realizovan ni jedan jedini dinar od predviđenih 175 miliona evra od EU, onda vam je jasno da ne možemo očekivati ni da se budžet za poljoprivredu realizuje u nivou koji je predviđen.
Dakle, potrebno je malo raspodeliti sredstva, uzeti od „Beograda na vodi“ i Arapa i Nemaca i dati našem srpskom seljaku i on će sigurno dati veći doprinos nego ovi stranci koji samo uzimaju od Srbije.