Član 106, gospodine predsedavajući, stav 2. – niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom. Takođe, po članu 108, vi ste dužni d se starate o redu na sednici, tako da vas pozivam da dozvolite izlaganje svih poslanika, i vladajuće stranke i opozicije, mada u ovom trenutku opozicioni poslanici imaju taj problem da poslanici vladajuće većine dobacuju kada mi govorimo. Može njima da se ne sviđa ono što mi govorimo, ali mi imamo pravo da kažemo svoj politički stav. Neka sud o tom političkom stavu daju građani na izborima, svakako je to na njima, ali vas molim da napravimo neku civilizacijsku normu i da se ponašamo pristojno, da makar jedni druge saslušamo, pa čak i da vam se ne sviđa ono što mi vama govorimo, pa čak i da vas boli to što, recimo, 650 ispisnica ne možete da pokažete.

U skladu sa članom 109. izričem vam opomenu i oduzimam dva minuta vremena od vremena poslaničke grupe. Sada ću da vam odgovorim na vaše pitanje, reklamaciju Poslovnika.
(Boško Obradović, s mesta: Na osnovu čega? Zato što odgovaramo na dobacivanja vaših kolega?)
Sada ću da vam odgovorim. Nisam opominjao kolege iz SNS zato što me je gospodin Obradović, kao člana SNS i narodnog poslanika, nazvao lopovom. Prećutao sam. Nazvao me je i čovekom bez mozga, zato što ću bez ikakvog pogovora da slušam nečija naređenja. Hoćete li da nabrajam šta je sve rekao za mene i za sve kolege poslanike ovde? Upravo je to govorio i niko ga nije prekidao. Pustio sam građane Srbije da vide pravu demokratiju, kako to izgleda u Narodnoj skupštini. Sada izvinite, ako hoćete da zadate politički udarac, nemojte da se ljutite kad vam neko dobacuje.
Dva minute ste izgubili od vremena zato što je gospodin Nogo posle reklamacije Poslovnika krenuo u repliku prema kolegi Martinoviću.
(Boško Obradović, s mesta: Ne možete da mu oduzimate vreme, niste ni upozorili kolegu.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik predlagača Aleksandar Martinović.
(Boško Obradović, s mesta: Vi meni dobacujete, a ja ne mogu da se branim.)

Ma, dobacujte gospodine Obradoviću, ko vam brani.
Dakle, čuli smo da je gospodin Boško Obradović ustavno pravo položio sa čistom desetkom na Pravnom fakultetu, veliki odmor u Čačku, i to ga apsolutno kvalifikuje da priča o sudijama Ustavnog suda.
Pošto je ovde danas izrečeno, i ovde u sali Narodne skupštine, a i u holu sijaset neistina, sijaset laži, sijaset uvreda o kandidatima za sudije Ustavnog suda, o predsedniku Republiku, o predsedniku Narodne skupštine, o predsedniku Vlade, naravno, o SNS, ja moram da iznesem nekoliko činjenica da bi građani Republike Srbije znali o čemu se ovde radi.
Svi narodni poslanici su dobili dva dokumenta, jedan dokument je stigao od predsednika Republike koji je predložio osam kandidata za sudije Ustavnog suda. Evo, to je, kao što mogu da vide svi građani koji posmatraju ovaj prenos, to je čitava jedna mala knjiga, dakle, mala knjiga u kojoj se nalaze ne samo imena kandidata za sudije Ustavnog suda nego i njihove biografije. Iz tih biografija svi narodni poslanici, svi građani Republike Srbije, svi novinari u Srbiji, sva politička, stručna i opšta javnost može da se upozna da li su u pitanju kandidati koji ispunjavaju Ustavom propisane uslove da budu sudije ustavnog suda ili ne? Evo, ja te molim Igore. Evo, dakle, dokument koji nam je poslao predsednik Republike se nalazi na ukupno 80 stranica.
(Zoran Krasić, s mesta: Vreme.)

Gospodin Krasiću, umesto što dobacujete, znali biste da je gospodin Martinović ovlašćen predstavnik predlagača.

Drugi dokument je stigao od gospođe Maje Gojković, predsednice Narodne skupštine koji se nalazi na ukupno 55 stranica. Isto jedna mala knjižica, i nije tako mala, gde se nalaze imena svih kandidata za sudije Ustavnog suda, njihove biografije i svaki građanin Republike Srbije može da se upozna ko su kandidati za sudije Ustavnog suda. Tako radimo mi koji danas imamo odgovornost za vođenje ove države.
E, sad ću da vam kažem gospodine Obradoviću kako su radili vaši koalicioni partneri, vaši politički saveznici, ti isti koji su isporučivali Srbe u Haški tribunal 2007. godine.
Dakle, ovde imate dve knjige sa imenima kandidata za sudije Ustavnog suda, jedna je na 80 stranica, a druga je na 56 stranica. A da li znate kako je bilo u vreme kada su ovi vaši politički prijatelji bili na vlasti?
Evo, bilo je ovako. Pogledajte narodni poslanici, pogledajte građani Republike Srbije, jedan jedini list hartije. Sedmi novembar 2007. godine predsednik Narodne skupštine Oliver Dulić, nit biografije, ni ko je šta završio, ni gde je radio. Ništa, sem pukih imena. Neću da čitam ta imena, nisu ti ljudi ni za šta odgovorni. Dakle, samo imena kandidata i radna mesta ili funkcije na kojima se trenutno nalaze.
Bukvalno jedan list papira je otišao iz Narodne skupštine ka predsedniku Republike. To je bilo 2007. godine, gospodine Obradoviću. Ko je tada bio predsednik Narodne skupštine? Oliver Dulić iz DS. Ko je bio predsednik Republike? Boris Tadić. Ko je bio predsednik Vlade? Vojislav Koštunica. Dakle, sve vaši politički prijatelji, sve vaši politički saveznici, sa ovog jednog lista papira. Evo, bukvalno jedan list hartije, ništa drugo. Ništa, ni biografija, ni saglasnost kandidata, nema ničega. Ovaj list hartije je 7. novembra 2007. godine otišao ka predsedniku Republike Borisu Tadiću da sa ovog spiska od 10 imena izabere pet sudija.
Mi danas predlažemo kandidate za sudije Ustavnog suda tako što smo vam dostavili dve knjige sa biografijama iz kojih se vidi gde su ljudi završili fakultet, sa kojim ocenama, na kojim radnim mestima rade, koje naučne i stručne radove su objavili, koje su im reference koje ih preporučuju da budu sudija Ustavnog suda.
I, evo, građani Republike Srbije, ne morate da verujete ni meni, ne morate da verujete ni kolegi Bošku Obradoviću, ali verujte svojim očima. Ovo vam je 2007. godina, dakle, jedan list hartije sa sudijama Ustavnog suda koji je otišao ka predsedniku Republike, Borisu Tadiću. I, ovo su vam kandidati za sudije Ustavnog suda iza kojih stojim mi koji danas vodimo Republiku Srbiju. Dakle, dve knjige, ovde imam dve knjige, a ovde imam jedan list papira. Ako mi kažete, da je u skladu sa Ustavom, da je u skladu sa demokratijom, da je u skladu sa procedurom, da je u skladu sa pravom građana da znaju ko su kandidati za sudije Ustavnog suda, ove dve knjige, ili ovaj list papira iz 2007. godine i ako mi kažete da je ovo bolje, odlično. Odlična je politika. Ali, građani Srbije su rekli da to nije dobra politika. Građani Srbije hoće da znaju ko su kandidati za sudije Ustavnog suda. A kandidati su dobri.
I, vi gospodine Obradoviću, ne biste trebali ružno da pričate o ljudima koji uživaju izuzetan ugled, pre svega u svetu pravne nauke. Kažete, ne znam samo kako vas nije sramota da kažete, niste predložili nijednog profesora sa Pravnog fakulteta?
(Zoran Krasić, s mesta: Ustavno pravo.)
Dobro, ja znam, gospodine Krasiću, vi ste kao i Boško Obradović, vi ste stručnjak opšte prakse, vi se u sve razumete. Ja se ne razumem baš u sve, ne kažem ni da se baš i u ovo mnogo razumem, ali trudim se da razumem.
Dakle, u predlogu koji nam je dostavio gospodin Tomislav Nikolić, imate ime Milana Škulića. Za Milana Škulića znaju apsolutno svi pravnici u Srbiji. Svi pravnici u Srbiji, zato što je jedan od najboljih profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i uopšte jedan od najboljih profesora prava u Srbiji, predložen za sudiju Ustavnog suda. A vi kažete niste predložili nijednog? Predsednica Narodne skupštine, predložila je za sudije Ustavnog suda dve gospođe koje su profesori na Kriminalističko-policijskoj akademiji. Ako mi kažete da to nisu državni fakulteti, da nisu u sastavu Beogradskog univerziteta, ustanite i kažite.
Dakle, nije tačno ovo što priča Boško Obradović, predloženi su dobri kandidati. Kandidati koji ispunjavaju sve propisane uslove i nijedan od ovih kandidata nije član SNS. Ako mi kažete da Tatajan Babić, direktor Agencije za borbu protiv korupcije koju je poslanička grupa SNS predložila za sudiju Ustavnog suda ima veze sa SNS. Super, ja vam kažem da nema i to zna cela Srbija.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Babićeva žena.)
Tajana Babić, kako vas nije sramota, Milojičiću, čiju Babićevu ženu. Zorana Babića? Kako vas nije sramota? Kako vas nije sramota? Rekao sam Tatjana Babić. Nije u pitanju žena Zorana Babića. Ako ste mislili da ispadnete smešni i da budete mnogo pametni. Niste, jer vi sve što kažete, kažete malo ali glupo, kao i pre neki dan što ste rekli, mada vam je to bilo tačno, pre neki dan ste rekli da 27 godina DS podržava sve što je loše u Srbiji. To vam jedino što je tačno što ste rekli.
Dakle, niko od ovih ljudi niti je član SNS, niti ima bilo kakve veze sa SNS. Ovo su kandidati čija imena možete da pročitate, ono što je mnogo važnije, čije biografije možete da pročitate, da se upoznate sa svim detaljima iz njihovog profesionalnog života i gde su završili pravni fakultet i sa kojom prosečnom ocenom i koje naučne i stručne radove su objavili. Mi nemamo šta da krijemo.
Vi ste krili 2007. godine kada ste na jednom listu hartije birali sudije Ustavnog suda od strane predsednika Republike. Jedan list hartije je otišao na Andrićev Venac, izvoli, gospodine Tadiću, sa ovog lista hartije izaberi od 10 sudija, ti izaberi pet koji će da budu sudije Ustavnog suda. Onda vi iz DS, iz DSS, iz Dveri, iz svih mogućih vaših stranaka koalicije kažete kako mi u SNS nešto krijemo, mi nećemo da se nešto zna. Sve se zna.
Mi smo ponosni, uopšte nije bitno da li će ti kandidati da prođu ili neće da prođu. U Danu za glasanje će videti ko je izabran. Lično sam ponosan što je predložen za sudiju Ustavnog suda profesor Milan Škulić. Ponosan sam što je predložen za sudiju Ustavnog suda dr Jovan Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo. To je jedna od najboljih pravničkih institucija u Republici Srbiji, čovek koji nikakve veze nema sa SNS, čovek koji je bio direktor Instituta mnogo pre nego što je SNS i osnovana. Ponosan sam na sve ove ljude koji su predloženi za sudije Ustavnog suda, dobri ljudi, odlični pravnici. Ubeđen sam da će kvalitetno da rade svoj posao.
Što se tiče kvalifikacija koje smo čuli danas, to su kvalifikacije koje se čuju svaki dan. Svako je u ovoj Srbiji eksponent SNS. Još samo treba da kažete da je i Saša Janković eksponent SNS i da je Rodoljub Šabić eksponent SNS i da je Vuk Jeremić eksponent SNS i onda smo zaokružili priču. Onda niko ništa u ovoj Srbiji ne radi, nego svi radimo u SNS i za SNS, a koliko rade za SNS i za državu Srbiju, to svi građani Srbije vide.
Ovde je bilo reči i ovde želim da se osvrnem, mislim da je važna tema u pitanju, o dve odluke Ustavnog suda koje su pojedini poslanici iz opozicije ili pogrešno protumačili ili su namerno iskrivili njihov smisao i sadržinu. Prva odluka tiče se Odluke o ustavnosti Zakona o privremenom načinu uređivanja plata i penzija, pa ste onda namerno obmanjivali građane Srbije kako je penzija stečeno pravo, penzija kao pravo je stečeno. Iznos penzije nije stečeno pravo. Da je iznos penzije stečeno pravo, onda iz budžeta Srbije se i dan danas ne bi dve petine penzija isplaćivalo iz budžeta, nego bi se isplaćivalo iz Fonda PIO.
Ali, budući da ste vi sa vašim koalicionim partnerima prethodno opljačkali te budžetske fondove, odnosno te fondove penzijskog osiguranja, država Srbija i danas od pet penzija dve isplaćuje iz budžeta. Dakle, iznos penzije nije stečeno pravo. Iznos penzije je varijabilna kategorija koja zavisi od toga kakvo je ekonomsko stanje naših javnih finansija i država Srbija je bila prinuđena da privremeno smanji iznos određenog dela penzija, nekih kategorija penzionera, zato što smo bili pred bankrotom, ali nismo mi bili pred bankrotom zbog Veroljuba Arsića, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, nego zbog onih koji su do 2012. godine vodili Srbiju.
Dalje, bilo je reči o tome kako je Ustavni sud valjda po nalogu SNS i Aleksandra Vučića oglasio se nenadležnim za ocenu tzv. prvih briselskih sporazuma koji su potpisani, odnosno prvog briselskog sporazuma, koji su potpisani u aprilu 2013. godine. Šta je tu protivustavno? Šta je tu protivzakonito? Je li to međunarodni ugovor? Nije. Je li zaključen po proceduri po kojoj se zaključuju međunarodni ugovori? Nije. Zašto bi onda Ustavni sud se bavio ocenom ustavnosti i zakonitosti jednog političkog akta? Zašto kada to nije međunarodni ugovor? Dakle, ništa Ustavni sud nije pogrešio. Ovo govorim zbog građana Srbije, da bi znali da oni koji sem što umeju da pročitaju ono što im je neko drugi napisao i sem što umeju da u jednoj minuti deset puta izgovore Aleksandar Vučić i SNS, sve drugo, odnosno o svemu drugom ili ne znaju ništa, ili znaju jako malo ili namerno i sistematski obmanjuju građane Srbije.
Ali, vi ste se, gospodo, grdno prevarili ako mislite da će ovi ljudi koji ovde sede mirno da slušaju sve vaše laži, uvrede, klevete, koje svakoga dana upućujete na račun SNS ili bilo koga ko je predložen za bilo koju odgovornu državnu funkciju. Nećemo, zato što nemamo čega da se stidimo. Da se stidimo profesora univerziteta, direktora Instituta za uporedno pravo, ljudi koji školuju naše buduće visokoobrazovane policajce? Pa, mi smo na te ljude ponosni. Pa, to su najbolji mogući kandidati.
A vi, gospodine Obradoviću, pa vama i da je data prilika da kandidujete sudije Ustavnog suda, hajde, kažite mi jedno ime koje bi stalo iza vašeg potpisa? Koji profesor univerziteta bi hteo da bude vaš kandidat za sudije Ustavnog suda, koji direktor instituta, ko ko se ozbiljno bavi bilo kojim poslom da stane iza vas koji ste navodno profesor srpskog jezika i književnosti, a ne umete da se izražavate na tom istom književnom jeziku? Takvi ljudi ne postoje.
Zato vi niste ni u prilici da predlažete ni sudije Ustavnog suda, niti bilo kog drugog za najodgovornije državne funkcije, a pogotovo to nećete biti u narednom periodu.

Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, po Poslovniku.

Poštovani predsedavajući, prvo, bili ste dužni da mi date reč pre gospodina Martinovića, jer sam se odmah javio da ukažem na povredu Poslovnika koju ste vi lično učinili, ali ste dali pre toga gospodinu Martinoviću ne znam po kom osnovu. Jer, član 103. mi jasno daje pravo da ukažem na povredu Poslovnika odmah pošto se ta povreda desi.
Član 109, gospodine predsedavajući, opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, ja to nisam uradio, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, ja to nisam uradio, koji pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, ja to nisam uradio, ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora, ja to nisam uradio, kada se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku, ja to nisam uradio, ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze, ja to nisam uradio, ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica, ja to nisam uradio, ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Znači, vi ste dužni da vodite red na sednicama i da se pridržavate ovog Poslovnika, a nije vaša lična volja da procenjujete kako treba ponašati se prema kojim poslanicima. Vi tolerišete gospodinu Martinoviću da on vređa opoziciju, a ja nisam nikoga uvredio. Uzeli ste nam dva minuta vremena na pravdi Boga.
Nije sporno da vi imate većinu i da možete da se ponašate kako god hoćete, ali znate kako kaže poslovica – možeš kako hoćeš, ali ne možeš dokle hoćeš.

Moram da odgovorim kolegi Srđanu.
Član 109. alineja 8. – ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika. A, dobili ste opomenu iz člana 109. u vezi člana 103. stav 7. – predsednik Narodne skupštine je dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredaba iz stavova 1, 2, 4. i 6. ovog člana, ili na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom, izrekne mere predviđene od člana 108. do člana 111. ovog Poslovnika.
Kada ste završili reklamiranje povrede Poslovnika, vi ste počeli repliku. To je moje pravo.
(Srđan Nogo, s mesta: Dozvolite, gospodine predsedavajući, ja sam samo citirao šta su poslanici SNS…)
Nije bilo potrebe da citirate.
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, po Poslovniku

Gospodine predsedavajući, član 92. – ako je predlog iz stava 2. ovog člana podnela grupa narodnih poslanika, u predlogu mora biti naznačen predstavnik predlagača, ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani narodni poslanik.
Pošto smo mi spojili veliki broj tačaka dnevnog reda, gospodin Martinović, niti je predložio kandidate za sudije Ustavnog suda ispred Skupštine …
(Aleksandar Martinović, s mesta: Predložio sam, jesam.)
Ne, nego je to učinila predsednika Skupštine Maja Gojković.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Kao predsednik poslaničke grupe sam predložio.)
Niti je to učinio ko drugi do predsednik Republike Tomislav Nikolić, kao što Visoki savet sudstva i gospodin Milojević, koji je ovde ovlastio gospodina Tomića da bude predstavnik, te su oni ovlašćeni predlagači.
Gospodin Martinović je verovatno ovlašćeni predlagač po tački dnevnog reda – Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
(Igor Bečić, s mesta: Objedinjena rasprava.)
Naravno da je objedinjena rasprava. Nema nikakvih problema da gospodin Martinović ovde govori i koristi svoje pravo kada obrazlaže pitanje dnevnog reda koje će se raspravljati, raspravlja se, a to su članovi odbora koji se ovde sada takođe u okviru objedinjene tačke rade.
Ni jednu jedinu reč gospodin Martinović o tome nije govorio. On je 20 minuta, kao kobajagi ovlašćeni predstavnik, govorio o predlogu za sudije Ustavnog suda. To je povreda Poslovnika. To je zloupotreba Poslovnika. To nije stvar koja u ovoj Skupštini treba da se radi. Mi svi ovde treba da imamo ravnopravan status. Zna se ko su ovde ovlašćeni predlagači. Gospodin Tomić bi trebao da se pojavi ovde, pošto ne možemo da debatujemo bez njega. Ne znam šta on radi. Gospodine Arsiću, mislim da treba da prekinete sednicu dok se ne pojavi gospodin Tomić kao neko ko zastupa ovlašćenog predlagača, a to je predsednik Kasacionog suda i predsednik Visokog saveta sudstva, a to je gospodin Milojević. Hvala lepo.

Spomenuti član 92. Poslovnika se tiče utvrđivanja dnevnog reda Narodne skupštine Republike Srbije, a stavovi koje ste reklamirali se odnose na dopune dnevnog reda i ko može da ih obrazlaže. Smatram da nisam povredio Poslovnik.
Da li želite da se u danu za glasanje izjasni Skupština?
(Dušan Petrović, s mesta: Želim da se glasa.)
U redu, izjasniće se.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)
Po kom osnovu, gospodine?
(Radoslav Milojičić, s mesta: Čuli ste.)
Gospodine Milojičiću, ja sam čuo da ste vi prvo dobacili. Ako želite repliku, prvo moram da vam izreknem opomenu, pa da vam dam pravo na repliku.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Kome sam dobacio?)
Gospodinu Martinoviću dok je govorio. Čuo sam vas.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Prvo izreknite svima njima opomene i onda nema problema.)
Oni ne traže pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović, pravo na repliku.