Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
(Boško Obradović: Replika. Povreda Poslovnika.)

Poštovani, predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, u okviru objedinjene rasprave govoriću o važnosti poštovanja procedure izbora sudija, kao i o važnosti funkcionisanja ovih sudova.
Principi ustavnosti i zakonitosti predstavljaju suštinu pravne države, odnosno nervni sistem unutrašnjeg javnog prava. Ustavnost podrazumeva da u državi postoje osnovna društvena pravna pravila utvrđena Ustavom kao najviši pravnim aktom države, a Ustavni sud treba da obezbedi mehanizme za poštovanje principa u stvarnosti. Zaštitu, odnosno kontrolu ustavnosti i zakonitosti, kao i neposrednu zaštitu ljudskih i manjinskih sloboda i prava, naš Ustav poverava upravo Ustavnom sudu kao samostalnom i nezavisnom državnom organu. NJegove odluke su konačne, izvršne i opšte obavezujuće.
Suština postojanja Ustavnog suda i jeste u rezultatu ideje da zakonodavna, izvršna vlast treba da budu potčinjene ustavnoj kontroli, zato ustavno sudstvo jeste čuvar Ustava, ali u vršenju kontrole ustavnosti zakona ono ne sme da postane neka vrsta otuđene vlasti, da postane viša, odnosno nadređena zakonodavnoj vlasti. Zato od budućih sudija i očekujem da, ukoliko bude potrebe u budućnosti, eliminišu neke neustavne zakone, ako budu doneti, iz pravnog sistema, i ako dođu do grubih grešaka da ih uklone. Ustavni sud sigurno ne može da funkcioniše kako treba ako sudije nisu potpuno nezavisne i samostalne. Smatram da naš Ustav na dobar način reguliše izbor sudija Ustavnog suda, pa tako, kao što možemo danas i da učestvujemo u tome pet sudija bira Narodna skupština na predlog predsednika Republike, pet imenuje predsednik Republike, a pet Opšta sednica Vrhovnog Kasacionog suda Srbije.
Na ovaj način sve tri grane vlasti učestvuju u postupku izbora sudija Ustavnog suda, ali na jedan optimalan način, odnosno ni jedna od ovih grana vlasti ne može da imenuje većinu sudija, već samo može sa jednog šireg spiska, koji im je ponuđen, da izabere odnosno da imenuje. Takođe, određeni su i kriterijumi na osnovu kojih se pridržavaju oni koji imenuju, odnosno biraju sudije Ustavnog suda.
Mislim da je namera našeg Ustava bila i da spreči politizaciju procesa izbora sudija Ustavnog suda. Navešću vam jedan suprotan primer gde politički kriterijum, naročito, dolazi do izražaja prilikom izbora sudija, to je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde prilikom postavljanja sudija Vrhovnog suda SAD-a, kao najvišeg redovnog suda, u ovom slučaju, predsednik SAD-a, postavlja sudije i to su uglavnom njegovi partijski prijatelji.
Naš sistem je sličan onom italijanskom, mislim da je mnogo objektivniji. Kao i italijanski, on podrazumeva da naš Ustavni sud ima 15 sudija, i u Italiji, kao i kod nas, predsednik imenuje pet, parlament koji zaseda, zajedno dvodomni parlament 2/3 većinom imenuje pet i pet Vrhovni sud, odnosno članovi Vrhovnog Upravnog suda.
Navešću i neke nadležnosti Ustavnog suda, da bih ukazao na njegov značaj, odnosno na njegovu ulogu, a to su zaštita ustavnosti i zakonitosti, mogućnost rešavanja sukoba nadležnosti, odlučivanje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost redovnih sudova, odlučivanje o zabrani rada političkih organizacija, sindikalnih udruženja ili udruženja gradova, odlučivanje o žalbi protiv odluka Visokog Saveta sudstva. Upravo na ovom primeru se može videti važnost Ustavnog suda.
Setimo se da je Visoki Savet sudstva 2009. godine doneo odluku o reizboru 837 nosilaca pravosudnih funkcija. Neizabrane sudije su tada, odnosno nakon toga, uložile žalbu upravo Ustavnom sudu, i on je 2011. godine obavestio javnost da je poništio sve navedene odluke Visokog Saveta sudstva iz 2009. godine, a isti taj sud je 2012. godine doneo odluke kojima je pravosudnu reformu, tadašnju u delu izbora sudija i javnih tužilaca, vratio na početak, odnosno na stanje pre reizbora.
Ukazaću na još jedan aspekt koji je bitan što se tiče Ustavnog suda, odnosno čitavog pravnog sistema. Ustavni sud, jeste tradicionalno, van modela trihotomije vlasti, ali je sigurno da njegove odluke utiču na formiranje utiska o ukupnom pravnom ambijentu u državi. U širem kontekstu, uloga prava je od ogromnog državnog, političkog i privrednog značaja. Mi možemo da glasamo za različite kandidate, možemo da suprotstavimo stavove, odnosno da se složimo ili da se naši stavovi razlikuju u pogledu njihove stručnosti, ali sudije koje će biti izabrane imaće jednu veoma važnu ulogu, da primenjuju pravne norme na takav način da ostvare pravosudnu funkciju države. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući. Pre nego što počnem, ono što sam vas malopre pitao, gde je gospodin Tomić? Kako mi vodimo raspravu bez ovlašćenog predstavnika?
(Zoran Krasić, s mesta: Nema nijednog.)
Molim Vas da prekinete sednicu i da nam obezbedite ovde ovlašćene predstavnike, da bismo mogli da vodimo debatu sa njima.

U redu, zahvaljujem.
Određujem pauzu u trajanju od 10 minuta, dok ne dođe ovlašćeni predstavnik predlagača, gospodin Tomić.
(Posle pauze)

Gospodine Petroviću, možemo da nastavimo, tu je predlagač, gospodin Tomić.
Samo zatražite reč. Izvolite.

Hvala, najlepše.
Na početku želim da iskažem svoje veliko negodovanje činjenicom da na današnji dan raspravljamo o Predlogu sudija Ustavnog suda, sa današnjim danom Ustavni sud u stvari, gubi mogućnost da odlučuje, jer velikom broju sudija prestaje mandat, i ne vidim razlog, nije mi jasno, zbog čega smo čekali 12. decembar da bismo ovu tačku stavili na dnevni red.
Neću ja da ovde trošim sad ni vreme, ni reči kad je trebalo i kako da se uređuje dnevni red ovog parlamenta i tačke zasedanja, time se bavi predsednica parlamenta i kolegijum i potpredsednici, ali mislim da je jako loše da na dan kada prestaje mandat članovima, odnosno sudijama Ustavnog suda mi tek vodimo debatu o svemu tome.
Predsednik Republike je poslao svoj predlog 23. novembra, meni nije jasno zašto je predsednica Skupštine tek 14. novembra ovde tražila predloge od poslaničkih klubova, 29. novembra je to dobila, i veoma loš manir, i veoma loš pristup raspravljanju o jednoj ovako suštinski važnoj stvari.
Što se Ustavnog suda tiče, neću da komentarišem niti poslanički klub u kojem se nalazim, odluke Ustavnog suda u ovim godinama iza nas, želim da kažem jednu stvar za koju smatram da je vrlo važna, vrlo bitna, i da ukažem na to da je proizvela velike kontraverze. Radi se o odluci o smanjenju penzija i plata, ne ulazeći u suštinu, ni u ostalom ni Ustavni sud nije ušao u suštinu, pošto je odbio da uopšte stavi tu inicijativu na dnevni red iz različitih razloga. Ali, obrazloženjem te svoje odluke Ustavni sud je u stručnoj javnosti proizveo brojne kontraverze i mislim veoma mnogo urušio svoj kredibilitet. To je loša preporuka za svakog kandidata sa ove liste, ko je trenutno sudija Ustavnog suda i mislim da je to jedna stvar o kojoj se veoma mnogo voditi računa.
Neću govoriti o bilo kome pojedinačno. Ponoviću da smatramo mi svi zajedno u poslaničkom klubu DS –Zajedno za Srbiju da je loš način da ovako utvrdite raspored zasedanja u parlamentu i da na današnji dan, dan kada ističe mandat sudijama Ustavnog suda ova stvar bude na dnevnom redu.
Druge stvari koje su u okviru ove objedinjene rasprave, zbog toga sam i insistirao da gospodin Tomić uđe unutra. Radi se o drugim predlozima, predlogu za članove VSS, predlozima sudija, predlozima za razrešenje sudija i sve ono drugo, što spada u klasičnu pravosudnu oblast.
Ono što mislim da je za sve nas jako važno, jeste da dobijemo neke odgovore ovde. Naravno, veoma respektujem što je gospodin Tomić tu, ali bilo bi dobro da imamo odgovor zašto predsednik Kasacionog suda i prvi čovek VSS ne dolazi u ovu Skupštinu? Ne dolazi na sednice Odbora za pravosuđe, ne dolazi u parlament. Ovo su velike i važne stvari i ovaj parlament zaslužuje da ga predsednik VKS udostoji i da se pojavi ovde, da bi smo mogli da ga pitamo ono što mislimo da je važno.
Ja ću onda gospodine Tomiću pitati vas, pošto ste vi tu, a kompetentan ste čovek i dugo ste u instituciji u kojoj se nalazite, uostalom, jako ste dugo godina sudija.
Poslednjom odlukom VSS od 22. novembra ove godine ste utvrdili da je sistematizovano 2975 sudija. Toliko VSS drži da bi trebalo da bude sudija u Srbiji, a da je popunjeno negde malo manje od 2800 mesta, dakle, 2792.
Ono što mislim da je važno da građani znaju, a i da dobijemo odgovore prema podacima koje je razmatrajući stanje u srpskom pravosuđu radila Evropska komisija za efikasnost pravosuđa, u Srbiji na 100 hiljada stanovnika postoji 40 sudija. Kada uporedimo to sa drugim evropskim zemljama, neke su nam bliže, ne samo geografski nego i istorijski, po političkoj istoriji, neke dalje, onda se nameću pitanja.
U Bugarskoj je 30 sudija na 100 hiljada stanovnika. U Rumuniji 20 sudija na 100 hiljada stanovnika. Da je i u Srbiji pravosudni sistem postavljen kao u Rumuniji, umesto ovih 2800 sudija, u Srbiji bi trebalo da sudi 1400 sudija. Da ne govorim o nekim zemljama koje imaju i drugačiju pravnu tradiciju i zaista nisu uporedive sa Srbijom, ali u Danskoj ima šest sudija na 100 hiljada stanovnika. U Irskoj između dva i tri, dva i po. Dramatične su te razlike.
U Srbiji je 2010. godine bilo 1900 sudija i negde 550 sudija za prekršaje u tom trenutku, kada upodobimo sa ovim današnjim stanjem to je 2450. Danas, kao što rekoh ima oko 2800.
Sada da vidimo kako stoje stvari sa brojem rešenih predmeta i šta se dešava u našim sudovima. U 2011. godini sudovi u Srbiji su doneli skoro dva miliona i 800 hiljada odluka. Prošle godine 2015. dva miliona i 80 hiljada, dakle, preko 700 hiljada odluka manje nego 2011. godine, 350 sudija više, 800 hiljada odluka manje.
Ja sam na Odboru za pravosuđe postavio ova pitanja pa nisam uspeo da dobijem odgovor na njih iz raznih razloga. Sada je tu gospodin Tomić pa da vidimo o čemu se ovde radi.
U osnovnim sudovima 2011. godine po jednom sudiji je prosečno doneo 1500 odluka, 2012. godine 900 odluka. Od 2013. godine pa do 2015. godine manje ili više, oko 800 odluka.
Ovo su statistike koje su urađene od strane onih koji nisu samo konsultanti nego su i partneri i Ministarstvu pravde Srbije i VSS i bave se, evo sada zajedno sa našim institucijama implementacijom pregovora, odnosno vođenjem pregovora o poglavljima 23. i 24. kao u ovom trenutku najbitnijim temama pregovora za naše pristupanje, dakle za pristupanje Republike Srbije EU.
Ono što mislim da je više nego očigledno, jeste da u Srbiji danas imamo problem sa efikasnošću pravosuđa, da je to velika tema dnevnog reda, da je neophodno da ovde vidimo i predsednika Vrhovnog kasacionog suda i da možemo da dobijemo odgovore na sva pitanja koja su ovde važna i koja su bitna.
Interesantna stvar i vrlo važna, jeste da ovaj broj sudija iz 2011. godine, koji je, dakle, za 350 manje nego sada, je uradio znatno veći broj odluka, a da su u međuvremenu, od 2011. godine do danas, izvršeni veliki reformski poduhvati u pravosudnom sistemu. To se odnosi na izvršne predmete koji čine jedan ogroman korpus svih predmeta u našem pravosuđu i, kao što svi vrlo dobro znamo jer smo učestvovali, najveći broj poslanika ovde, od polovine 2015. godine je uspostavljen sistem beležnika. Dakle, notari su postali pravna realnost, kao i privatni izvršitelji, naravno.
Zbog čega je povećan broj sudija u Srbiji, kada srpski sudovi gube nadležnosti u okviru reformi pravosuđa koje se sprovode? I, kako je moguće, a da to nije tema, dakle, moguće je zato što je to deo našeg života, ali kakvi su odgovori na to, da taj povećani broj sudija donosi manji broj odluka? Pa, kada ovde dođe predlog za jednog člana Visokog saveta sudstva, valjda bi bilo dobro da čujemo kakva je ideja za unapređenje rada Visokog savet sudstva, koji ima takvu odlučujuću ulogu na funkcionisanje pravosudnog sistema, onako kako je to Ustavom postavljeno.
To su velika i značajna pitanja i mislim da je jako loše što smo spojili ovu debatu u nevreme, pred istek roka za sudije Ustavnog suda, sa jednim ovako važnim pitanjem kao što je izbor novog člana Visokog savet sudstva. Ignorisanje problema ne može da reši bilo šta. Ignorisanje ovakvih tema može samo da pogorša stvari. Onda je veoma važno imati potpuno jasnu sliku i predstavu o tome šta građani Srbije misle o pravosuđu.
Svetska banka je radila istraživanje javnog mnjenja i kaže, prema poslednjem istraživanju - građani Srbije najmanje veruju pravosuđu. Pokazuje se da 68% njih ne veruje u sudove, 68%. Ovo je 2016. godina, kraj. Ispitanici smatraju da pravosuđe nije efikasno 2016. godine, da pravosuđe 2016. godine nije nezavisno, da nije nepristrasno i da nije dovoljno profesionalno. Svetska banka, ovde veoma mnogo vidimo da se naša Vlada uzda u Svetsku banku i mislim da je to dobro što imaju takve partnere, čak 87% kaže da sudski postupci predugo traju. Percepcija je da pravosuđe nije nezavisno i ta percepcija je pogoršana, kaže Svetska banka, od 2009. godine do danas. Naročito zabrinjava podatak što, i ovo je važno da građani Srbije takođe znaju, 25% sudija, 33% tužilaca i 60% advokata smatraju da pravosuđe nije nezavisno.
Kada smo otvorili poglavlja 23 i 24, nadležne institucije su takođe angažovale jednog istraživača javnog mnjenja, koji se zove Ipsos, koji je došao do još težih saznanja, da čak 80% građana Srbije ne veruje u pravosuđe. Onda se postavi pitanje šta bi mogao da bude uzrok? Ovo su, dakle, sve teme koje ja upućujem sada ovde ovlašćenom predstavniku, gospodinu Tomiću, pošto predsednik Vrhovnog kasacionog suda, gospodin Milojević, nije našao za potrebno da dođe ovde u ovaj parlament, pa da svi zajedno govorimo o ovim temama.
Dakle, ne može čovek da ne postavi sebi pitanje šta bi mogao da bude uzrok ovako jako lošeg opažanja, percepcije, lošeg pogleda koji građani Srbije imaju na pravosuđe u našoj zemlji? Kaže jedno od savetodavnih tela Vlade Republike Srbije, Savet za borbu protiv korupcije – Savet je u svim svojim referatima o pravosuđu skretao pažnju na kršenje prezunkcije, pretpostavke nevinosti od strane članova Vlade i o problemima koje tužioci i sudije imaju zbog takvog ponašanja. To kaže savetodavni organ Vlade koji se zove Savet za borbu protiv korupcije. Savet je tražio da se prestane sa praksom da prvo političari u medijima govore o krivičnim delima određenih lica, pa da se onda pojavljuje ministar unutrašnjih poslova koji saopštava da su ta lica uhapšena i da se tek potom u priču uključi tužilaštvo. Sve to kaže Savet za borbu protiv korupcije. Takvo ponašanje političara je nastavljeno, a Vlada naše, dakle njihove primedbe nije prihvatila.
To što izvršna vlast zloupotrebljava institucije direktno za posledicu ima ovako duboko nepoverenje građana Srbije prema pravosuđu. Nepoverenje građana Srbije prema pravosuđu dovodi do toga da mi imamo urušene temelje ne našeg političkog sistema, nego naše države. Zbog toga je važno da ovde što pre vidimo predsednika Vrhovnog kasacionog suda, da bismo mogli da otvorimo debatu o svim ovim stvarima.
Pre nešto više od godinu dana, na sastanku koji je organizovan od strane OEBS-a, 12.11.2015. godine, sudije su javno iznele da su uplašene, sudije, zamislite sad, jer i sudije su ljudi koji moraju da vode računa o svojoj egzistenciji i egzistenciji svoje porodice.
Dame i gospodo poslanici, mislim da je dobro da svi zajedno, jer ovo je stvar koja daleko prevazilazi naše partijske razmirice i političke nesuglasice i bitke koje vodimo ovde u parlamentu, zatražimo da predsednik Vrhovnog kasacionog suda, gospodin Milojević se što pre pojavi u ovoj Skupštini i mi ćemo formalan predlog takve naravi i učiniti i preko Odbora za pravosuđe, a i ovde u parlamentu, da bismo mogli da imamo jednu sadržajnu i smislenu, suvislu debatu o ovoj stvari.
Završiću time da, imajući u vidu ogromna neslaganja sa parlamentarnom većinom, sa parlamentarnom većinom poslanički klub u kojem se nalazi deli jednu vrlo važnu vrednost, a to je da Srbija treba da što je pre moguće postane član EU. Naravno da postoje oni koji se tome jako i snažno protive, što je takođe legitimno. Poglavlja 23 i 24 jesu tema pregovara koja se upravo bave ovim o čemu sam ja ovde govorio. Zbog toga je bitno da svi zajedno imamo jednu razložnu i dobru debatu, koja će biti lišena našeg tako uobičajenog politikanstva, da bismo mogli što bolje i što brže da damo našim institucijama podršku, pre svega Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, da bi oni mogli da ono što je njihov posao urade na najbolji mogući način, kao i Ministarstvu pravde takođe. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po Poslovniku.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Malo me je iznenadila malo veća tolerancija koju ste ispoljili sada i pozivam se na član 106. stav 1. Poslovnika jer, uz uvažavanje da se može prihvatiti i širi kontekst teme o kojoj diskutujemo, ipak je ovde kompletna diskusija mog prethodnika bila apsolutno van teme. Ja moram da podsetim da mi raspravljamo o kadrovskim rešenjima, da raspravljamo o kandidatima za sudije Ustavnog suda, s jedne strane, da raspravljamo o Predlogu odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva, sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, prestanku funkcije predsednika Privrednog suda u Beogradu, Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Kruševcu itd.
Prethodni govornik se nije dotakao ni jedne od ovih tačaka koje su na dnevnom redu, a postavljena su pitanja ovde ovlašćenom predlagaču za ova kadrovska rešenja. Ja vas molim, predsedavajući, da taj stepen tolerancije koji ste ispoljili eliminišete, jer smo potrošili veliko vreme za jednu debatu koja može da bude predmet neke druge rasprave i na nekom drugom mestu ili možda na ovom mestu, ali po tački koja će biti na dnevnom redu, a ne onako kako je to ovde rečeno.
Pre toga smo imali jedan sasvim drugačiji pristup od istog govornika koji je osporio jedno potpuno legitimno pravo gospodinu Martinoviću, kao ovlašćenom predlagaču, a onda je iskočio iz teme u celini. Ja vas molim da ubuduće barem u ovom delu se Poslovnik ne krši, iako neko želi da sa jednog daleko drugačijeg ugla posmatranja i u širem kontekstu analizira neke činjenice koje apsolutno nisu na dnevnom redu. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Smatram da nije bilo kršenja Poslovnika. Gospodin Petrović je pričao o kandidatima i napravio analizu stanja pravosuđa iz njegovog ugla. Jako je teško to razdvojiti od teme.
Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović. Izvolite.