Uvaženi poslaniče, poslanica je rekla „gospođo predsednice“. Ne mogu da vam dam repliku jer vi niste gospođa predsednica.
Sve vreme se meni obraćala. Nekoliko puta je rekla „vama govorim, gospođo predsednice“.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i ovi što nisu služili vojsku znaju da naprave na levo krug. Jeste da nisu služili vojsku, ali su se malkice raspištoljili.
Nama poljoprivrednicima nije problem dnevni red. Nama poljoprivrednicima, posebno vinodelcima i vinogradarima bi sada bilo zimska zaštita vinograda od zamrzavanja i od niskih temperatura, ali očigledno da je moj kolega poljoprivrednik samo poljoprivrednik u pokušaju. Ni vino nije znao da napravi i da bi uštedeo vreme, reći ću dve stvari koje su sigurne, da nema većeg zla od zle pameti i drugo je, a to je sasvim sigurno, da onaj ko ne ume da vlada nad sobom ne može nikad više vladati nad drugima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, predsedavajuća.
Želim da iskoristim da kažem još nekoliko stvari i o nekim od tačaka dnevnog reda i da ponovim da je potpuna neistina da su tačke povezane i da su sve vezane za finansije, jer izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije ili izbor članova Saveta REM sasvim sigurno nema veze sa finansijama, a pitanje je i mnogi drugi od ovih zakona na koji način su vezani sa finansijama.
Bilo bi dobro da ovi zakoni koji imaju veze sa finansijama, imaju neki pozitivan rezultat po finansije građana Srbije, ali nažalost to nije slučaj. Tako Predlog zakona o porezu na dodatnu vrednost ne donosi nikakvo olakšanje ili smanjenje poreske stope, recimo, za opremu ili hranu za bebe, nego govori o ukidanju jedine olakšice koja je uvedena kada je vraćen porez na opremu za bebe i hranu za bebe.
Uvedena je olakšica, pa su građani, a tada je to predstavljano kao super ideja i super projekat, morali da skupljaju račune i onda jednom godišnje da ih podnose poreskoj upravi i da dobiju refundaciju.
Sada, vidim Vlada kritikuje, odnosno poslanici vladajuće većine kritikuju to rešenje kao nepraktično, zaboravljajući da su upravo oni, odnosno ova vladajuća većina to rešenje doneli.
Najveći problem u svemu tome je što nema alternative, što mi ne vidimo nikakve mere, vidimo, ponavljam ponovo najavu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, zakona koji nije menjan od 2009. godine i najavu neke jednokratne pomoći umesto ove mere refundacije sredstava.
Ali, Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom je mnogo širi i treba da obuhvati ne samo pomoć pri rođenju deteta, nego pomoć kroz ceo život deteta i njegovo odrastanje, jer u tome leže razlozi smanjenog broja novorođenčadi u Srbiji svake godine i negativnog priraštaja koji raste iz godine u godinu.
Kada to ukombinujemo sa odlivanjem stanovništva, 58.000 ljudi koji je po proceni OECD-a iz Srbije otišlo samo u 2015. godini u zemlje OECD-a, trebalo bi da upali sve alarme u Vladi Republike Srbije, ali toga nema. Da ste takav zakon danas doneli, pa i po ovoj proceduri, ovako hitno, dva dana, bez mogućnosti da se upoznamo sa zakonima, pa ja bih prihvatio da glasam da ih i ne pogledam, za zakon koji ima takvu nameru da spreči odliv stanovništva, da da podršku porodicama koje planiraju decu, ali toga svega ovde nema. Ima samo brige za budžet, kao neko vrhunsko božanstvo kome svi treba da se klanjamo.
Budžet treba da bude mesto gde se skupljaju sve politike koje Vlada planira da vodi u jednoj godini i o tome smo govorili kada je bila rasprava o budžetu. I vidim da se koristi jedan, za mene potpuno neverovatan argument, za opravdavanje ove brzine sazivanja sednice, kaže – pa, što se žalite ako ste podneli 1.400 amandmana? Pa, šta je cilj vladajuće većine, da se ne podnese ni jedan amandman, da se u Skupštini ne diskutuje? Da li je to vaša ideja demokratije? Da li je to ono što vi hoćete da svedete parlament Srbije, na mesto gde će se bez rasprave i bespogovorno usvajati sve što dolazi od strane Vlade Srbije, da će se usvajati predlozi koji nisu u skladu sa Poslovnikom?
Ja sam se ovde u načelnoj raspravi malo našalio govoreći o vremeplovu, zato što imamo predlog odbora koji je potpuno neuredan, zato što neko ne zna da uradi svoj posao. Umesto da govorimo o tome šta je razlog da se prave propusti u državnoj upravi, šta je razlog što postoje redovi, konkretno za zamenu zdravstvenih knjižica, dobijemo odgovor – mi smo ponudili da se elektronski ljudi prijave. Ali, to nije dalo rešenja. Redovi i dalje postoje. Obaveze Vlade je da nestane taj red, da nađete način da red nestane, a da na kraju te knjižice koje na kraju ljudi dobiju imaju bilo kakvu svrhu.
Ne znam da li ste videli te knjižice i šta ljudi rade sa njima danas, oni koji ih imaju. Imaju nalepljeno rukom ispisan broj kartona, jer sistem ne radi. Ne radi sistem. Čemu nam služe te knjižice elektronske ako ne mogu da se koriste i zašto se ljudi maltretiraju da stoje na hladnoći u redu da ih dobiju, ako ne mogu nikakav kvalitet da ostvare na osnovu toga što dobijaju? To je najveći problem ove Vlade.
Govorite o nekim obavezama prema približavanju EU. Pa, nemojte da ispunjavate samo formu. Hajde da govorimo o suštini, hajde da govorimo o tome koje mere u tim okvirima koje postoje mogu da se preduzmu. Zašto je hrana i oprema za bebe jeftinija u svim zemljama okruženja u odnosu na Srbiju, pre svega u onima koje su u EU? Zato što tamo imaju odgovornije vlade, vlade koje vode računa o budućnosti svoje zemlje. Ovde ne, ovde samo govorimo o budžetu i o borbi, evo, danas je vidim aktuelna borba protiv sive ekonomije. Sve ono što smo ukazivali ovde da nema i da je rezultat povećanja sive ekonomije, tek sada kada vam MMF kaže da se povećava siva ekonomija, vi se spremate da reagujete.

Vreme.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, kao ovlašćeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministri, e, o ovome sam govorio u svom izlaganju. Pročita samo ono što mu odgovara i kaže da mi ukidamo zaštitu koja postoji prema porodicama sa decom.
Ja ću da pročitam član 14. stav 2. – odredbe člana 9. ovog zakona primenjivaće se od dana početka primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kojim se uređuje jednokratna isplata novčanih sredstava na ime kupovine opreme za bebe. Znači, ostaje sve dok se ne donese nov zakon.
Nema veze što je, recimo, smanjena poreska stopa na ogrev da bi zaštitili životnu sredinu. To nema veze, to nije poreska olakšica. Najveći problem jesu zdravstvene knjižice. E, ako je to najveći problem, hajde da pričamo o problemima koji su bili dok su vršili vlast.
Kada pričaju o PDV-u, koliko znam, Božidar Đelić je uveo PDV na hranu i opremu za bebe. Nije uvela ova Vlada. Što tad niste to izuzeli iz oporezivanja? Niste mogli, zato što postoji zloupotreba prilikom tog poreskog oslobođenja, zato što će i komercijalna hrana da se deklariše kao hrana za bebe.
Nije tačno da je to toliko jeftinije. Nemojte da izmišljate. Iznosite činjenice, argumente. Koliko sam video, sad su neke kolege poslanici bili do pošte ovde. Kažu da nema nikakvih redova, niko ne stoji na mrazu, ali je bitno da se kaže da neko stoji, pa tako u nedogled.

Hvala. Dobili ste repliku.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, u svojstvu predlagača.

Hvala.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja nisam pričao o uređenju sudova. On je to predložio.)
Ja vidim da je Marko Đurišić mnogo nervozan čovek danas, ne znam šta mu je. Za njegovu informaciju, ja sam predložio zakon o izmenama Zakona o uređenju sudova, ali sam istovremeno i predsednik Administrativnog odbora i mogu sa ponosom da kažem da sam predložio i lično potpisao kao predsednik poslaničke grupe da gospođa Danica Marinković bude izabrana za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, tako da, gospodine Đurišiću, mogu da govorim i po jednom i po drugom osnovu. Vi budite nervozni koliko hoćete, to je vaša stvar.

Poslaniče, meni se obraćajte. Ja sam vam dala reč kao ovlašćenom predlagaču, koji može u svakoj sekundi rasprave da se javi.

Hvala.
Ovde poslanička grupa koju predstavljaju Marko Đurišić i Marinika Tepić izgleda imaju jedan unutrašnji problem. Ja, koliko sam razumeo gospodin Marko Đurišić se zalaže za to da u Srbiji bude što više dece i da Vlada Srbije donosi mere i predlaže Narodnoj skupštini mere kako bi Srbija imala više dece nego što ih sada ima. Ja se sa tim slažem, to je i politika SNS. Ali, s druge strane, ne mogu da razumem i gde je logika da sedite u istoj poslaničkoj grupi sa vašom koleginicom koja kaže da je najveći greh Danice Marinković to što je u svojoj biografiji, koju je dostavila Odboru za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, između ostalog, navela da je rođena 2. aprila 1951. godine u Bosanskom Brodu, Republika Srpska, od oca Koste Drakulovskog, da se udala 1972. godine za Stevana Marinkovića, sa kojim je dobila dva sina, obojica su inače visokoobrazovani, Aleksandar Marinković i Miloš Marinković.
To je najveći greh Danice Marinković zato što je, zamislite, dostavila Narodnoj skupštini biografiju u kojoj ima hrabrosti da kaže gde je rođena, u Republici Srpskoj, da se udala te i te godine i da sa tim čovekom ima dva sina. Meni sada nije jasno – da li je sramota imati decu ili nije sramota imati decu? Da li treba da imamo decu u Srbiji ili ne treba da imamo decu u Srbiji?
Meni je jasna logika gospođe Tepić. Gospođa Tepić je neko ko je, dok je bila pokrajinski sekretar za omladinu i sport, izdvojila, sada ću da vam kažem, izdvojila je… Mislim toliko o poštenju, pošto se ovde nama stalno spočitava da smo neki kriminalci, neke bitange, štitimo neke tajkune, pljačkamo nekog, pljačkamo decu, pljačkamo penzionere. Vi sada meni recite - šta je to kada gospođa Marinika, tada se zvala Marinika Čobanu, u međuvremenu je postala Marinika Tepić, nije bitno, valjda se žena udala, ja joj čestitam, kaže za 2015. godinu dodelila je, kao pokrajinski sekretar za omladinu i sport, 2,5 miliona dinara za organizaciju, pazite, svetskog prvenstva u Tomaševcu. Da li znate u kom sportu? Banatske šore.
Dakle, da bi ste u jednom selu, gospođo Gojković organizovali Banatske šore, i to nazovete svetsko prvenstvo, za to date 2,5 miliona dinara… To je samo jedan u nizu primera kako se pljačkala Vojvodina kada su ovi koji nam sada drže lekcije o poštenju, o moralu, o borbi protiv tajkuna, o tome da imamo više dece bili na vlasti u Srbiji, odnosno bili na vlasti na teritoriji AP Vojvodine.
Reći ću vam još jedan razlog zašto koleginica smatra da je najveći greh Danice Marinković to što je udata i to što ima decu. Dakle, njen najveći greh je zbog toga što je gospođa Marinika, dok je bila pokrajinski sekretar za omladinu i sport, zajedno sa Bojanom Pajtićem, 2013. i 2014. godine na teritoriji AP Vojvodine, kao pilot projekat, uvela predmet zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju. Sada ću vam reći i u kojim školama na teritoriji AP Vojvodine, da ne bi bilo nikakvih nedoumica, i odatle možete da vidite, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, zašto takva mržnja prema porodici i zašto takva mržnja prema ženi koja ima muža i koja ima decu.
Kada vam pročitam onda se vi zapitajte koga treba da bude sramota. Dakle, taj predmet je uveden u gimnazijama u Zrenjaninu, Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Pančevu, Staroj Pazovi i projektom su obuhvaćeni srednjoškolski centar „Nikola Tesla“ u Vršcu, ekonomsko-trgovačka škola u Kikindi, Bečeju i Alibunaru, kao i srednja stručna škola „Borislav Mihajlović Mihiz“ iz Iriga.
Sada ću da vam kažem šta je pisalo u tom udžbeniku, pa ćete da vidite…
(Ana Stevanović, s mesta: Tema.)
Sve je ovo tema. Kada se proziva Danica Marinković koja je istražila Račak i Klečku, a evo možete da pročitate u novinama da šiptari na Kosovu i Metohiji hoće da podignu spomenik Vokeru koji je inscenirao Račak, a danas se u Narodnoj skupštini na stub srama stavlja žena, sudija, visoko obrazovana sudija koja je imala hrabrosti 1998. i 1999. Godine na Kosovu i Metohiji istražuje zločine tzv. OVK samo zato što je, gospođo Gojković, u svojoj biografiji navela gde je rođena, u Republici Srpskoj, da se udala i da ima dva sina. Najveći greh je Danice Marinković to što u njenoj biografiji to stoji. Naravno, njen najveći greh je i to što nije rekla – u pravu je Voker, u pravu je Helena Ranta, zlikovci iz Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije ubili su nevine albanske civile. Ne, ona je imala hrabrosti da kaže – nisu ubijeni nikakvi civili, to su teroristi OVK koje su preobukli u civilna odela. Ovo govorim zbog naroda i zbog građana Srbije, da znaju da smo mi iz SNS ponosni. Ja sam ponosan, lično sam ponosan i moje kolege iz SNS su ponosne što sam stavio potpis da takva žena bude izabrana u Agenciju za borbu protiv korupcije.
Da se malo vratimo na to zašto nekome smeta kada neko u biografiji navede da je udat ili oženjen i da ima decu. U ovom famoznom udžbeniku koji su promovisali gospođa Marinika i gospodin Pajtić. Sada ću da vam pročitam.
(Ana Stevanović, s mesta: Ovo nije tema.)
Samo vi vičite, polako, imamo mi vremena.
Na strani 107. ovog udžbenika kaže se: „Planiranje porodice u užem smislu - pravo ljudi da imaju željeni broj dece, u zagradi, ne više od četiri“. Znači, nemojte da imate više od četvoro dece. To piše na strani 107.
Nadam se da su tu ljudi iz resornog ministarstva, pa mogu da provere da li je ovo istina.
(Ana Stevanović, s mesta: Ovo nije tema.)
Kaže ovako: „Dugotrajnim istraživanjima i proučavanjima došlo se do zaključka da je homoseksualnost normalna i pozitivna varijacija ljudske seksualnosti“, strana 105. „Nema dokaza da roditelji utiču na seksualnu orijentaciju dece, jer ima primera i homo i heteroseksualne dece iz homo i heteroseksualnih brakova“, strana 105.
(Ana Stevanović, s mesta: Ovo je govor mržnje.)
Na pitanje – od kada nastaje homoseksualnost…