Poštovani građani Srbije, imamo zaista mnogo zakona ovde. Ako gledaoci možda pomisle da skačemo neprekidno sa teme na temu, nije to u pitanju. Imamo 27 zakona pod jednom tačkom dnevnog reda.
Ja bih samo o jednom zakonu hteo da govorim. Radi se o taksi za Javni servis, koju treba da produžimo na još godinu dana. Prvo pitanje koje bih se retorički zapitao – treba li građani Srbije da plaćaju tu taksu za Javni servis? Moj odgovor je – treba. Javni servis treba da se finansira novcem poreskih obveznika. Ali, šta onda poreski obveznici moraju da dobiju zauzvrat? To je dvosmeran proces. U redu, platiću neku uslugu da budem dobro informisan, zauzvrat hoću da budem baš to, dobro informisan.
Šta možemo da vidimo na javnom servisu u zadnje, recimo, dve godine? Možemo da vidimo da svi građani podjednako finansiraju javni servis što taksama, što kroz poreze iz budžeta, ali možemo da vidimo da u političkom smislu nisu baš svi građani predstavljeni na podjednak način na javnom servisu.
Recimo, mogu da dam jedan primer. Pripadam političkoj stranci koja je četvrta najjača u ovoj Skupštini. Ponoviću još jednom – četvrta po snazi u ovoj Skupštini. Niti ja, niti bilo ko iz moje političke organizacije nije bio ni u jednoj političkoj informativnoj emisiji od kada su se desili izbori u aprilu 2016. godine, a sada je decembar. Da li je to javni servis? Da li je to fer predstavljanje političkih snaga u Srbiji koje postoje? Niti jedanput. Za razliku od toga, premijera, ljudi koji su u vladajućoj koaliciji, ministre, poslanike iz vladajuće koalicije možete da vidite svaka dva minuta. Ako građani svi podjednako… To nije naravno samo situacija sa mojom političkom organizacijom, nego sa svima koji su iz opozicije. Dobro, tu i tamo neko dođe, ali svi iz opozicije ne mogu da dođu.
Šta bi moglo da se vidi na tom javnom servisu kada bi svi građani koji finansiraju javni servis bili podjednako predstavljeni u njemu? Recimo, mogao bi neko da kaže na tom javnom servisu da je premijer 2012. godine najavio zakon o poreklu imovine, pa da ga nije doneo, a to je uradio 2013, i 2014, i 2015, i 2016. godine i tog zakona još uvek nema. Nema opozicije da kaže to na javnom servisu.
Premijer jednom u godini dana kaže da će se rešili ili da su rešene 24 sporne privatizacije. Nisu rešene. Nema ko da kaže to na javnom servisu. Da li mislite da je zaista to odgovarajući javni servis na kome neko ne može to da kaže?
Recimo, šta bi se još čulo na javnom servisu? Šta bi trebalo da se čuje na javnom servisu, a ne čuje se? Penzionerima je kroz smanjenje penzija uzeto 20 milijardi dinara godišnje. Toliko su penzioneri platili reforme ove Vlade. Okej, penzioneri možda misle da je to dobro, možda neki ne misle, ali bilo bi dobro da se pojavi neko iz opozicije ko ne može da se pojavi na javnom servisu i da kaže da je smederevska “Železara“ u 2015. godini, sa profesionalnim menadžmentom, kojeg je doveo premijer, najavio ga kao veliki preokret, kao veliki uspeh smederevske „Železare“, godinu dana kasnije, napravila dug od 144 miliona evra.
Dakle, uzeto je penzionerima 20 milijardi dinara, što je negde oko 180 miliona evra u 2015. godini, a onda je neodgovorni profesionalni menadžment napravio gubitak od 140 miliona evra. Nema ko penzionerima da kaže da su zapravo finansirali taj profesionalni menadžment u smederevskoj „Železari“.
Kaže premijer - on se nikoga ne boji i sa svakim će da uđe u TV duel. Rekao je tokom izborne kampanje da će sa pet opozicionih predsednika da uđe u TV duel u isto vreme. Gde je taj TV duel na javnom servisu? Hoće li barem javni servis da pozove premijera i tih pet opozicionih lidera da naprave taj TV duel, pošto je premijer rekao da se nikoga ne boji.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Može li malo o temi?)
Naravno, može. Recimo, privatne televizije ne moraju da se ponašaju ovako, ne moraju da pokrivaju ceo politički spektar. Mogu da pokrivaju, da zagovaraju samo jednu stranku ili da favorizuju jednu stranku, ali javni servis to ne sme da radi.
Hoću još jednu stvar da kažem i time ću da završim. Jednog dana u 2015. godini, reče, takođe, premijer – mi ćemo do leta sledeće godine da sve škole okrečimo, sve škole ćemo da očistimo i svaki toalet biće uređen i čist za našu decu, i to ne, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne iz kredita, ništa iz kredita, već iz našeg budžeta. Kada bi javni servis bio javni servis i omogućio nekome iz opozicije da se ponekad pojavi na javnom servisu, neko bi mogao da onda kaže da to nije istina, da se to nije desilo zbog toga što pare dajemo na smederevsku „Železaru“ ili na razne druge, na „Petrohemiju“, recimo, da pokrivamo njihove dugove i zbog toga nema para za škole. Zbog toga nam deca i dalje u nekim školama nuždu vrše u čučavcima, zbog toga nema para da se okreče bolnice, škole i sve ostale stvari.
Odgovornost na ovakvom ponašanju javnog servisa svakako nije u ljudima koji tamo rade, jer se ljudi boje za svoja radna mesta. Odgovornost je u Vladi Srbije, koja ih je dovela u takvu situaciju da moraju da prave takav program koji ne odražava svo građanstvo i sve poreske obveznike koji ih finansiraju.
Mislim da bi bilo dobro da razmislimo da je glavno pitanje ne to da li treba finansirati javni servis. Treba, ali javni servis mora da promeni svoju uređivačku politiku i o tome treba da razgovaramo ovde. Hvala.