Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.

Hvala lepo.

Naravno, prethodni govornik ni na jedan način nije demantovao ono što sam ja govorio u nastupu pre njegovog, tako da je to očigledna potvrda i meni je jako drago što očigledno najpametniji među vama, najelokventniji, najobrazovaniji, pa i najlepši, najduhovitiji, praktično vaš genije, vaš ideolog, vaša uzdanica koja je malopre govorila, čak ni on, tako najpametniji, najgenijalniji, najlepši, najintelegentniji među vama, ne može da pogodi istinu ni da mu je ispred nosa.

Naravno da neću da komentarišem laži koje su iznete, jer to svi znaju. Ako to nije laž, trebalo je da ja odavno ili da ležim ili da visim u nekom zatvoru. Naravno, takve gluposti slušam svaki dan i nije to ni prvi put i neće biti ni zadnji put. Malopre sam govorio o obavezi javnih ličnosti da trpe kad se govori o njima, za ove tužioce, za ovu porodicu talentovanih tužioca. I ja isto kao političar moram da čujem svaki glas javnosti, sve što je upućeno prema meni i to je potpuno logično, normalno, makar to bile i laži. Ne makar, nego su to u 99,9% slučajeva laži.

Imam tu svedoka, gospodina Krasića. Na naslovnoj strani nekakvih kao novina, nešto budalo ili tako se zovu, piše da smo pušili u toaletu juče. Na sreću, ja sam 13 godina antipušač i zakleti borac protiv pušenja, tako da je to potpuno netačno. Ali, šta da vam radim, to je Srbija i to je srpski parlament. Prema tome, laži najpametnijeg među vama govore o vama.

Poslaniče, moram da vas prekinem, ne može tako.

Inače je isteklo vreme, u redu.

Vi razgovarajte sa Rističevićem, ali o parlamentu morate da govorite sa uvažavanjem. To kada vi niste zadovoljni kad novine nešto napišu o vama, vidite sa novinarima, ali parlament nemojte da vređate.
Reč ima Marijan Rističević, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još fino, vaspitano, ovo, ono. To što on hoće meni da naudi, to će se desiti kad na prangiji rodi grožđe i vračarska trava. Nego, saznali smo novo saznanje – naš Napoleon je nepušač. Posle ove diskusije i replike saznali smo da je naš Napoleon nepušač.

Ali, idemo redom. On je pokušao ovde da me kvalifikuje na razne načine. Poslovica kaže – ne možete nikog naterati da vas poštuje, ali možete se suprotstaviti svakom ko vas ne poštuje. Ja sam u obavezi da se suprotstavim bivšem premijeru, mom kolegi poljoprivredniku, koji je ovde pričao o svemu, o dijagnozama, o obrazovanju itd, koji je ekspert i za vinovu lozu, ali je ovde tražio da se pusti 47 osoba koje je pozvao ovde.

Predsednik Skupštine, ja apelujem na njega da pusti mom kolegi poljoprivredniku da pusti sve kolege sa fakulteta i da mu pusti sve klasiće iz vojske, da slobodno mogu da posećuju parlament svakog dana, bez ičije dozvole, ali samo da dokažu da su mu kolege sa fakulteta i kolege iz vojske. Vrlo ćete brzo uvideti da neće niko doći i pri tome ćete videti stepen obrazovanja i videćete sve drugo, stepen karaktera koji je moj kolega poljoprivrednik imao.

Dakle, ako pozovete sve njegove kolege sa fakulteta i sve njegove kolege iz vojske da dođu u Narodnu skupštinu kao gosti svakoga dana, evo o mom trošku da imaju ručak, neće doći niko, a ja neću imati nikakav trošak. Hvala.

Hvala.
(Zoran Živković: Replika.)
Idemo dalje, da parlament ne opterećujemo vašim odnosima. Da li se slažete?
Miroslav Aleksić nije tu.
Reč ima Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko, poštovani ministre, kolege poslanici, danas je tema ove sednice, pored izbora sudija koji prvi put preuzimaju svoju dužnost tužioca, pored toga što imamo izmene i dopune Zakona o sudijama i dva sporazuma koja potvrđuju, jedan je finansijski ugovor koji se odnosi upravo na unapređenje objekata vezanih za pravosuđe, a drugi je deo koji se odnosi na zajam.

Kada govorimo o tome da je potreba da usvojimo danas finansijski ugovor, odnosno da potvrdimo ono što je započeto još 2010. godine, onda moramo da kažemo da je veoma važan zadatak Skupštine Srbije da pored izbora sudija i tog dela pravosuđa koji čine i sami kadrovi i deo unapređenja samog sistema kroz izgradnju i unapređenje objekata u kojima sudije i tužioci rade. Zbog toga je dobro što danas imamo na istoj sednici upravo ovu takozvanu fazu B, objekte koji se odnose upravo na Palatu pravde i rekonstrukcija i unapređenje objekta Tužilaštva za organizovani kriminal u Ustaničkoj ulici.

Ali, treba podsetiti da postupak, uopšte programski deo investicionih projekata, koji je započeo još 2011. godine i traje do 2018. godine, usvojen je na osnovu odluke Evropskoj parlamenta. Prva odluka je bila 2009. godine, a druga odluka je bila 2014. godine, pod brojem 466 iz 2014. godine. To pokazuje upravo našu težnju da poglavlja 23 i 24 se zaista implementiraju i da je to naša međunarodna obaveza, da na kraju krajeva objekte koji treba da obezbede nesmetan rad i tužioca i sudija, ali i da obezbede veću borbu i rezultate borbe za pravo i pravdu građana Srbije u tim institucijama, treba da bude podržana od strane ne samo EU, nego i budžeta Republike Srbije, a s tim u vezi i ovaj finansijski plan i planirana sredstva se nalaze u predlogu budžeta za 2017. godinu.

Tako da, 26 miliona koji su praktično potvrda ovog finansijskog plana za ovu drugu i treću fazu ovog programa podrazumevaju kredit čiji je period otplate 25 godina, s tim što podrazumeva pet godina grejs perioda sa vrlo povoljnim kamatnim stopama od 1%, ali i podrazumeva jednu vrstu postupka koji ne naplaćuje ni naknade ni provizije za povlačenje ovakvih kredita.

Vrlo je važno reći da ovakav kredit daje mogućnost da u toku same realizacije, shodno finansijskim sposobnostima budžeta Srbije, ukoliko je to potrebno, menjamo i određene periode tranši.

Zašto je važno da ovakav jedan sporazum danas usvojimo? Odnosno u ovom paketu zajedno sa izborom sudija i tužioca treba da govorimo o njemu zbog toga što je to jedan objedinjen sistem funkcionisanja pravosuđa u Srbiji i kao takav treba da nam omogući da svako ko poželi u budućnosti da vrši bilo kakvu instrumentalizaciju pravosuđa u političke svrhe jednostavno to neće biti moguće. Ono za šta napadaju i SNS upravo govore oni koji su to radili, koji su imali dovoljno snage i sposobnosti, ali i ludosti, rekla bih, da otpuste 600 sudija i da jednostavno izvrše preko noći jednu seču vrlo važne jedne grane vlasti – pravosudne i da na neki način i pored preporuka venecijanske komisije ne vrate u datom periodu sudije na svoja radna mesta, već da to urade onda kada su već primili novih 600 sudija na ta radna mesta, čime su potpuno opteretili sistem, čime su finansijski napravili velike teškoće u funkcionisanju ne samo pravosuđa, nego i uopšte budžeta Srbije. Tako da na to treba podsetiti ne samo ovde nas kolege, nego i sve građane Srbije i zbog toga ovaj finansijski plan je potpuno u funkciji unapređenja sistema koji nas očekuje, a pogotovo sa završetkom poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU i podizanjem standarda na taj viši nivo.

Ono što je juče izazvalo diskusiju u parlamentu, to je sporazum o zajmu koji se odnosi na prvi programski zajam razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća između Republike Srbije i IBRD-a u iznosu od 182,6 miliona evra. Mi smo imali prilike kao poslanici svih političkih predstavnika da čujemo i od predstavnika Ministarstva finansija kako javni dug izgleda danas, a kako je izgledao sa završetkom prošle godine. Saznali smo da je 700 miliona evra vraćeno do 1. aprila 2017. godine. Videli smo da je budžet Srbije u prva četiri meseca u suficitu, videli smo da postoji i velika fiskalna disciplina, da jednostavno dolazimo u situaciju da vršimo reprogram skupih kredita sa jeftinijim i da ono što su nekada bile kamatne stope za pozajmljivanje od 6,7% danas su 2,2%, ali ne samo zato što su ponude na tržištu male, kako smo imali prilike da čujemo od onih koji i ne veruju u ove rezultate, već zbog toga što je Srbija postigla mnogo bolji kreditni rejting i zbog vođenja spoljne politike, ali i zbog sprovedenih ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije. To naravno ne kriju ni one razvijene države koje svaki dan šalju svoje investitore i koji su zainteresovani da ulažu i otvaraju nova radna mesta u Srbiji, ali ne kriju ni oni koji jednostavno nemaju baš tako dobre namere zemalja u regionu koje imaju neke druge projekte vezane ako treba i za neka ratna dejstva i podizanje tenzija kada je u pitanju sama bezbednost.

Ono što ne može da se porekne, to je da je Srbija završila prošlu godinu sa 2,7% rasta, kada govorimo o uopšte privredi Srbije, da Srbija ima najbolje rezultate u regionu, da jednostavno stopa zaposlenosti je rapidno pala u odnosu na protekle četiri godine, gotovo se prepolovila, da je otvoren veliki broj radnih mesta, da je uvedena velika finansijska disciplina i da samim tim je Srbija jedno dobro mesto za ulaganje. Ali danas kada govorimo uopšte o politici u regionu i kada govorimo o politici u Evropskoj uniji, jednostavno smo relevantan pregovarački partner da rešavamo i probleme o kojima do juče nismo smeli ni da pričamo. Prema tome, Srbija je pokazala da sa ovakvim ugovorima jednostavno je došlo vreme kada treba da ubiremo rezultate svog mukotrpnog rada zajedno sa građanima Srbije u protekle četiri godine.

Zbog toga, u danu za glasanje i moje kolege iz SNS će glasati za predloge ovih zakona i sporazuma, ali pozivamo i one koji su učestvovali i 2010. godine u ovakvim sporazumima da daju svoj glas. Hvala.

Hvala.
Biljana Pantić Pilja ima reč.

Hvala.

Poštovani ministri, predstavnici pravosudnih funkcija, pred nama je više kadrovskih rešenja i želim da pohvalim ovo povećanje broja sudija i tužilaca, što može samo da doprinese efikasnijem pravosuđu i da učini da imamo dostupniju pravdu za sve građane Srbije.

Juče i danas čuli smo neke sramotne izjave koje se odnose na pojedine kandidate čime se otvoreno narušava nezavisno sudstvo, nezavisno pravosuđe, tačnije, pošto imamo i tužioce i sudije, koje treba svima da bude cilj. Takve izjave čuli smo od onih koji su sprovodili čuvenu reformu i „operaciju 700“ 2010. godine. Sramotno je da ljudi koji su uništili srpsko pravosuđe kritikuju današnji izbor sudija i tužilaca. Takođe, čuli smo od nekih poslanika da se spore proseci na studijama određenih predloženih kandidata. To su rekli poslanici kojima, kopajući njihove rodne gradove, ne možemo ni diplome da pronađemo, a pričamo o prosecima. Kao neko ko se bavi praksom, smatram da prosek ne treba da bude relevantan za izbor sudije, tužioca, da je to bitno za onog ko se bavi naukom, ali da neko ko nije ni prošao pored pravnog fakulteta, nijednog drugog, očigledno, spori prosek ljudi koji su završili ozbiljne fakultete je u najmanju ruku sramotno.

Ne sumnjam da će u danu za glasanje za nosioce pravosudnih funkcija biti izabrani najbolji kandidati. Moram samo da osporim neke. Meni lično bode oči izbor gospođe Živković za sud u Pirotu i sudije, nisam ovde dobro zapisala, za Prvi osnovni sud u Beogradu, Bojat čini mi se da se preziva, pošto imam određena saznanja i smatram da ne ispunjavaju osnovne kriterijume da budu izabrani za funkcije za koje su predloženi.

Komentari od pojedinih poslanika koji se odnose na način izbora tužilaca i sudija govore da ti isti poslanici nemaju elementarno znanje niti poznavanje prava o temi o kojoj pričaju. Izbor nosilaca pravosudnih funkcija je izuzetno transparentan, za razliku od onog koji smo imali 2010. godine koji ste sprovodili u kafanama, kako se vama svidelo. Ovaj put se sprovodi po propisanim kriterijumima kojima se garantuje nezavisno pravosuđe, a koje je garant pravne sigurnosti.

Takođe ću se samo osvrnuti nakratko na izbor profesora Keče, koji je predložen za člana Visokog saveta sudstva. Lično, kao student koji je studirao kod tog profesora i polagao građansko procesno pravo, mogu da kažem da mi je izuzetna čast da jedan takav profesor postane član Visokog saveta sudstva, nezavisno za ocenu koju sam dobila, što bi sad neki poslanici ovde prozvali koji nisu studirali nigde.

Što se tiče izbora novog tužioca za ratne zločine, nadam se da će novi predloženi tužilac koga izaberemo u danu za glasanje mnogo bolje raditi svoj posao nego prethodni ratni tužilac. Za one koji su rekli da ovu instituciju treba ukinuti, očigledno je da se ne bave pravom, da ne znaju da ratni zločin ne zastareva i da ovakve institucije postoje svuda u svetu, pa treba i kod nas. Hvala.