Molim vas da ne dobacujete samo.

Neće me zaustaviti da ovo ne kažem, mogu koliko god hoće.
Gospodine predsedavajući, između kritike i medijskih napada postoji ogromna razlika, nepremostiva. Kritika se sastoji na istinitosti iznetih činjenica, a medijski napadi na neistinama kao što su ovi kada je u pitanju ovaj zakon.
Gospodine predsedavajući, ovaj zakon je dobar, u datim okvirima SNS će ga podržati. Ali, gospodine ministre, nemojte očekivati da će ove neistine prestati, one će biti sve žešće i jače kada god vi kao ministar ili predsednik države bude vrpcu presecao ili eventualno stavljao kamen temeljac. Nemojte se uznemiravati zbog toga, građani su to vrlo dobro prepoznali. Hvala lepo.

Hvala, profesore Atlagiću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakon iz dnevnog reda ove sednice.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa. Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze)

Reč ima Boško Obradović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, drago mi je da ste se vratili. Nadam se da ćete malo vratiti reda na sednicu, s obzirom da je potpredsednik koji vas je menjao izbegao da upozori prethodnog govornika na sve uvrede koje je izneo na račun niza lidera opozicije, ali to nije ono što je problem. Problem je u tome što su naprednjaci samo hrabri i jaki onda kada nema ko da im odgovori. A lako je biti hrabar i jak kada imaš 100% medijskog prostora, kada za šest godina vlasti ne izađeš ni na jedan direktan televizijski duel i onda glumiš da si veliki političar, da imaš veliku podršku naroda i da si nešto mnogo snažan i jak, a zapravo nikada nisi ni učestvovao ni u jednoj direktnoj televizijskoj debati, nikada nisi imao sučeljavanja između vlasti i opozicije.

Vlade nema poslednjeg četvrtka u mesecu da odgovora na poslanička pitanja. Nema nijedne od sednica na aktuelnu temu koju smo tražili kada bi ministri morali doći i odgovarati na pitanje poslanika. Dakle, to je ta hrabrost SNS, napadati kada neko ne može da vam odgovori. I to je, mislim, uostalom i najbolja slika narodnih poslanika Marka Parezanovića i Marka Atlagića, koji dodvoravajući se lideru svoje stranke i kačeći njegove fotografije u svojim stanovima i kućama, misle da se mi vraćamo na vreme Josipa Broza Tita, kada možete ljude napadati, progoniti i maltretirati a da za to niko neće odgovarati.

Dakle, mislim da nema razloga za tim. Mi smo ovde izneli jednu veoma konstruktivnu kritiku ovoga zakona. Ovaj zakon jednostavno radi za strane tajkune i strane interese. I ako vi imate problem da se suočite sa istinom da ne radite za interes građana Srbije, već za EU, to je zapravo ono što vi pokušate da sakrijete napadima na lidere opozicije.

Hvala.
Pretpostavljam da ste replicirali Marku Atlagiću. Je li tako?

Tako je.

Dobro sam razumela.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, ja zaista nikoga nisam uvredio.

Jedan dnevni list 14. aprile gospodnje 2011. godine - policija češlja kralja stečaja Sašu Radulovića. Izvinite. Drugi jedan ugledni časopis objavio - psovao Boško Obradović u majku u Skupštini Srbije 25. novembra 2016. godine Aleksandru Maksimoviću.

Sledeći list piše - „stalno lupeta“, dakle citati, dan, sekunda, vi znate vrlo dobro da ja napamet neću pričati. To zna i Boško Obradović, to zna i Balša Božović kojeg sam citirao juče. Ja ga sad pozivam da se izvini što je rekao da je rast, da smo planirali BDP 4%, a 3% stoji u budžetu, ne meni, nego građanima Srbije. To je uvreda institucije Vlade Srbije i ovog Visokog doma, Skupštine i ministra, bez obzira ko je, Nadimović ovde sedi, i njegovog ministarstva.

Za svaki nadimak dan, sekundu, ali nije tačno da mi ne dozvoljavamo kritiku. Meni je žao što prethodni govornik nije bio u sali. Kritika nije što i medijski napadi i verbalni napadi. Kritika se zasniva na istinitosti iznetih činjenica, a sve drugo su napadi medijski koje vi radite svakodnevno, preko određenih tabloida. Nikada u istoriji, ponavljam, od 1805. godine, kao čovek struke, neka me demantuje istoričar, nisu državne institucije napadnute kao zadnjih dana Vojska Srbije, MUP, BIA, ne ljudi unutra.

Hvala.
Ima još replika.
Prvo Vladimir Orlić da odgovori.