Samo recite koji član?

Članovi 103. i 104. Pre pet minuta ste mi rekli da imam pravo na repliku, zato što me je gospođa Maja Gojković imenom i prezimenom pomenula kao nekoga ko ne zna šta piše u Ustavu Republike Srbije.

Posle pauze od pet minuta, dozvolili ste da vas gospodin Martinović sa svog mesta opominje da li treba da date nekome repliku ili ne, a to nije u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, gde vi procenjujete da li za to neko ima pravo ili ne, u članu 104. i dozvolite mi da završim, a ne Martinović sa mesta da govori – ne, ne, da, da, to tako, to ne.

Hoću da vam kažem da je u samom Ustavu, ono što gospođa Gojković nije znala, zbog čega mi niste dali pravo na repliku, piše u članu 5. da je zabranjena Ustavom uzurpacija vlasti.

Ne može gospodin Martinović sa svog mesta …

Ne, ne. Kolega Božoviću, uz svo poštovanje prema vama, ne možemo sada, nije tema gospodin Martinović. Ukazali ste na povredu Poslovnika član 103. i član 104. i dobićete svako pravo danas tokom sednice na repliku, na povredu Poslovnika, uopšte nemojte da brinete.
Imao sam pravo da nastavim sednicu u skladu sa Poslovnikom i da održim red na samoj sednici, te vas molim da mi u tome pomognete i svi će doći na red, i imati pravo da govore. Hvala vam.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Da. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, ja sam shvatio da ste vi pauzu dali da bismo, da kažem, resetovali diskusiju u Narodnoj skupštini i da bi smo se vratili na raspravu po amandmanima.

U pravu ste.

Ponavljam ono što sam rekao na početku. Dakle, Maja Gojković je zlonamerno protumačena. Žena je rekla da - Ustav ne zabranjuje, odnosno, da ne sadrži zabranjujuće norme kada je reč o obrazovnom sistemu, i svako onaj ko uzme Ustav to može i da pročita. Dakle, to je rekla gospođa Maja Gojković i tu je stvar sasvim jasna.

(Marko Đurišić: Kad je to rekla? To je problem, što to nije rekla.)

Što se tiče ovih koji dobacuju, koji vrište, koji misle da je u njihovo vreme sve bilo odlično, a ništa nije bilo dobro, i koji nam nikad nisu rekli - kad su to udžbenici bili besplatni, samo da ih podsetim, evo ulazi gospodin Dušan Pavlović na društvenim mrežama možete da pronađete video klip u vreme kada je njegov predsednik pokreta ili stranke, šta li je već, bio ministar privrede, gde uvaženi gospodin Pavlović kaže „Treba podići školarine na fakultetima da bi se smanjio, priliv škarta na naše Univerzitete.“ Tim rečima, citiram. Znači čovek je u vreme kada je Saša Radulović bio ministar tražio da se povećaju školarine. Sad nas danima ubiše o tome kako treba davati besplatne udžbenike, kako je skupa školarina na fakultetima, itd. A oni se zalagali za to da školarina bude veća da bismo, kaže smanjili škart na Univerzitetima. Pa, da li su naša deca škart? Da li je naša omladina škart? Mi mislimo da nije.

Hvala.
Pored ovih povreda, ukazanih povreda Poslovnika, ovih nekoliko diskusija apsolutno nisu imale nikakve veze sa ovim amandmanom koji je jako značajan i važan.
Molim vas, nemojte dobacivati. Doći ćete i vi na red, ali morate da shvatite da i kolege moraju da se ponašaju u skladu sa Poslovnikom i da govore o amandmanu.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Po amandmanu, ali kao ovlašćeni za ovu tačku dnevnog reda. Hvala vam, ali evo tek je sat vremena prošlo od kako sam se prijavio i već sam dobio reč, tako da čestitam na efikasnosti.

Zahvaljujem se svim kolegama iz opozicije, ministru, nekima sa pozicije vlasti, koji su dali podršku ovom našem amandmanu, da član 3, a samim tim je logično da i mi podržimo ovo što je amandman na član 3a, jer ako je srednje obrazovanje obavezno, onda naravno i udžbenici treba…

Mi se izvinjavamo kolega Živkoviću, na amandmanu na član 3. gospodina Saše Radulović.

O tome govorim. Malo se upoznajte sa tekstom.
Prema tome, to je potpuno logična stvar i ja se još jednom svima zahvaljujem.
Ona rasprava o tome da li je to po Ustavu ili nije po Ustavu, ja bih to prepustio Ustavnom sudu, makar i ovom kakav je sad. Nije bilo nikakvog razloga da to bude obrazloženje zašto se ne prihvata jedan amandman, jedan predlog poslanika, kluba samostalnih poslanika, a to je građanska platforma i nova stranka, da nađemo oko nečeg dobrog, oko čega se svi slažemo da je dobro, da nađemo način, da dođemo do tog dijaloga i da bude izglasano nešto što bi bilo korisno za decu, svu decu Srbije.
Naravno, to se nije desilo zato što vladajuća stranka i o tome kako se odnosila na naš amandman, a sada i na amandman kolege Radulovića, hoće da protera pamet, poštenje, čestitost iz Srbije. To se dešava stalno. Za to imate koliko god hoćete dokaza. Dvadeset pet, dvadeset šest hiljada ljudi koje odlaze godišnje iz zemlje. Pa ne odlaze samo zbog krize, nego zato što ih terate da napravite mesto za svoje švercere, za svoje prevarante, za falsifikatore, za sve one koji su od predsednika … (Isključen mikrofon)
(Vladimir Orlić: Šta je ovo?)
(Aleksandar Martinović: Šta je ovo?)