Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 57 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno105 narodnih poslanika, i da imamo uslove za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni sednici da prisustvuju sledeći narodni poslanici, odnosno najavio se samo poslanik Žarko Korać.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima po 1. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da današnjoj sednici prisustvuje ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mladen Šarčević. Takođe, pozvani su i ministar zdravlja, Zlatibor Lončar i njihovi saradnici u ministarstvu.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli poslanici.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su poslanici: Marijan Rističević i prof. dr Marko Atlagić.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zbog uštede vremena neću obrazlagati. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici: Nikola Savić, Dubravko Bojić i Milorad Mirčić.
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.

Članom 1. predlagač je uredio predmet zakona.

U pitanju je sistemski, krovni zakon, koji uređuje osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kao i obrazovanja odraslih. U konkretizaciji Predloga zakona nije dopuštena nikakva nepreciznost, jer to može kasnije da smeta primeni samog zakona.

U ovom slučaju, primera radi, naglašeno je da se zakonom treba urediti, između ostalog, znanja, zvanja, veštine i stavovi. Voleo bih da vidim kako se to stavovi mogu urediti zakonom i kako to izgleda. Svaki zakon kao spoj predmetne struke, u ovom slučaju obrazovanje i vaspitanje, pravne struke i nauke i tehnike, odnosno normativa i jezičke struke. Imajući u vidu jezičku strukturu i slobodu, sklonost predlagača da ponavlja uopštene odrednice, predložili smo da se u stavu 1. člana 1. brišu reči, na kraju stava – kao i druga pitanja neophodna za obrazovanje i vaspitanje.

Treba jednom prestati da se u normiranju zakona dodaju pravne začkoljice i nejasnoće, tipa, i druga pitanja. Što je trebalo normirati ili što se smatralo da treba, to je normirano, ne rezerviše se nikakav prostor da se kasnije priziva ili poziva neko na nešto što je uopšteno. Pošto se pod ovim, i druga pitanja mogu podrazumevati i nešto što nije primereno obrazovanju i vaspitanju, zato smo predložili brisanje ovog člana.

Hvala vam.
Na član 1. amandman je podnela poslanica Vesna Marjanović.
Da li želite reč? (Ne)
Na član 1. amandman su zajedno podneli poslanici Vjerica Radeta, Vesna Nikolić Vukajlović i Zoran Krasić.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

U članu 1. predložili smo brisanje 5. stava koji govori o terminima, ovo je neka novotarija i videli smo da to imate u skoro svakom Predlogu zakona. Iskreno, ovo je potpuna besmislica da vi pišete da termini izraženi u ovom zakonu, u gramatičkom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.

Zaista, apsolutno ništa ne znači i potpuno je ne bitno, ministre, ako vi imate dobre, odnosno ako imate inspektore, potpuno je ne bitno da li su u muškom ili ženskom rodu. Bitno je da su dobri, da dobro rade svoj posao i da neće prevariti ni vas, a ni ministarstvo. Vi ste pre neki dan, u Zemunu, u školi koja je sporna već duži period, odnosno direktor onaj prethodni i ovaj novoizabrani, gde mi imamo precizno, a evo i danas su nam dostavili roditelji škole „Svetozar Miletić“ jedan dopis. Zamolili su nas da ga prosledimo svim narodnim poslanicima i mi smo to uradili. Dakle, mi i u javnosti i u ovom njihovom apelu danas imamo precizno stavove njihove zbog čega misle da ne treba menjati direktora te škole.

Vi nama ministre i javnosti još uvek niste rekli koji su vaši argumenti zbog čega to treba da se uradi. Mi ne želimo da budemo sudije, ali jednostavno želimo da čujemo i argumente ministarstva. Vi umesto to da uradite ozbiljno, da tamo pošaljete nekog ozbiljnog čoveka, ako vi to ne možete, odnosno nemate vremena, vi ste poslali onog harmonikaša, Marka Milenkovića. Videli ste kako je tamo prošao. Videli ste kako se snašao, a vi ministre treba da vodite računa o tome da će vas taj čovek i prevariti. On je izdao i prevario SRS. Taj Marko Milenković će vama doći sa dezinformacijama. Dovešće vas u situaciju da na osnovu onoga što vam on kaže vi pogrešno presudite.

Dakle, molimo vas da o tome vodite računa i bez obzira na povike, ovo je i te kako vezano za ovaj član, jer sam na početku naglasila, nije važno da li je ministar inspektor, nastavnik, direktor, muškarac ili žena, važno je da svoj posao obavlja savesno, vredno i stručno. Hvala vam.

Hvala.
Na amandman kojim se posle člana 1. dodaje član 1a, podneo je narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Hvala vam.

Amandman koji smo podneli, odnosno koji sam podneo se odnosi na ono o čemu sam diskutovao u glavnoj raspravi, a to je… Zamolio bih vas da smirite vladajuću većinu.

A to je da je obrazovanje pravo deteta. Ovaj član se upravo odnosi na to, obrazovanje je pravo deteta, to podrazumeva, pročitaću, da je Republika Srbija obavezna da obezbedi sredstva kojim će svakom detetu obezbediti predškolsko. Obrazovanje u potpunosti plaćeno iz budžeta bez ikakve obavezno participacije roditelja. Zatim, da je dužna da obezbedi sredstva za opremu za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje za sve korisnike, a to su sva deca koja su državljani Republike Srbije i to posebno, ali ne isključivo za udžbenike, sveske, olovke i računare. Znači, da zaista obrazovanje bude pravo deteta, da to nije pitanje roditelja nego pitanje budžeta Republike Srbije, da svako dete koje je državljanin Republike Srbije ima ova prava i da je obaveza Republike Srbije da mu pruži ovo obrazovanje bez obzira na ekonomsku snagu roditelja.

Ovo može da se plati iz budžeta. Dali smo jednu računicu u obrazloženju koja kaže da, recimo, osnovne škole u Srbiji pohađa oko 560 hiljada đaka. Nabavka svih udžbenika za svu decu u osnovnim školama bi koštala nekih 56 miliona evra, kao što recimo, sva deca naše dijaspore imaju udžbenike u školama u inostranstvu, tamo gde idu u školu. Tako te bogate zemlje, kao što su recimo Amerika, Kanada, zemlje EU, nabavljaju, odnosno pozajmljuju deci udžbenike. Na svake četiri godine se oni menjaju, prenose se sa generacije na generaciju, onda se ovaj trošak smanji četiri puta.

Tako da je praktično, za nabavku svih udžbenika za svu decu osnovnih škola u Srbiji, njih 560 hiljada, dovoljno oko 14 miliona evra na godišnjem nivou, što predstavlja 0,15% budžeta Republike Srbije. Znači, ovo može da se plati.

Druga stvar, za đake u srednjim školama, ima ih oko 260 hiljada, za nabavku svih udžbenika po istom principu, to bi koštalo nekih osam miliona evra, odnosno 0,08% budžeta Republike Srbije.

Tako da bi trebali konačno da pređemo sa reči na dela, i da umesto da pričamo o tome kako su deca prioritet, da pričamo o tome kako je natalitet prioritet, da govorimo o tim stvarima, hajde da uradimo nešto konkretno. Ovo je mali izdatak iz budžeta i moguće je platiti sve ove troškove za svu decu.

Da podsetim, prosečna primanja domaćinstva u Srbiji su negde oko 57 hiljada dinara. To je celo domaćinstvo, u ta primanja spadaju često i penzije, pošto imamo proširena domaćinstva i plate svih onih koji rade. Znači, samo 57 hiljada u proseku za jednu prosečnu porodicu.

Nabavka udžbenika za jedno dete košta od 10 do 17 hiljada dinara. Ako imate dva deteta, pomnožite sa dva. Iz toga jasno vidimo da je trošak samo nabavke udžbenika jedan ogroman trošak koji roditelji, praktično, zaista je mađioničarstvo kako izlaze sa tim na kraj.

Znači, moguće je ovaj trošak da preuzme budžet Republike Srbije. Kada pogledamo subvencije koje se daju svake godine, to je milijarda evra, ovaj trošak je negde oko 14 miliona evra.

Za toliko bi mogli da smanjimo subvencije. Trošak za udžbenike srednjih škola oko osam miliona evra. Znači, ovo je moguće ostvariti. Predložili smo da se prihvati ovaj amandman.

Nažalost, Vlada je odbila. Ministar je, iako u svom izlaganju i posle u diskusiji rekao da razume ove stvari, za ovako mali trošak očigledno nije pronađeno razumevanje.

Jako je bitno da o ovome diskutujemo, jako je bitno da građani znaju da je moguće platiti ovaj trošak i da u stvari, Vlada bi morala jednog trenutka sa reči da pređe na dela. Hvala.

Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su poslanici Marijan Rističević i prof. dr Marko Atlagić.

Iz istog razloga neću obrazlagati. Hvala.