Obraćajte se meni, kolega Martinoviću.

Evo, pitam gospodina Ćirića da mi kaže kolika mu je plata i kakva je to diskriminacija kada je, u vreme strašne vladavine Aleksandra Vučića, on savetnik direktora Javnog preduzeća Pošte Srbije sa platom od 150.000 dinara. Ja bih voleo da mene tako neko diskriminiše. Voleo bih da su oni mene diskriminisali kada su upravljali ovom državom do 2012. godine. To je odlična diskriminacija. Čuj, kaže diskriminisan sam, savetnik sam direktora Pošte, imam platu od 150.000 dinara. Ja za takvu diskriminaciju u životu nisam čuo.

Hvala.
Reč ima Maja Gojković.

Hvala.

Replika se odnosi na izlaganje šefa poslaničke grupe DS, a mogla bi da dobijem repliku i povodom izlaganja svih poslanika opozicije koji su zlonamerno tumačili ono što sam ja rekla, jer su shvatili da su izgovorili pravni i politički nonsens i da građani Srbije vrlo dobro znaju da Ustav ne sme i ne može da se krši, i da sam ja govorila o zabrani, nekakvoj zabrani, a ako nešto nije zabranjeno u oblasti obrazovanja, onda je dozvoljeno.

To što ja znam da citiram i preambulu, to je moj problem, a nije problem Balše Božovića. Ja ga pozivam da idemo na kviz o znanju Ustava Republike Srbije. Takođe, pozivam i Sađu Radulovića. Mogu da pozovem i one koji su podneli ovaj amandman, da razgovaramo o opštem poznavanju Ustava. Priznajem, možda oni sa svojim obrazovanjem i tumačenjem Ustava bolje vladaju tom materijom.

Ja to nisam sporila, rekla sam da je amandman dobar, ali da ne može u ovom trenutku da bude prihvaćen zato što nije usklađen sa članom 71. Ustava Republike Srbije. Takođe sam rekla da kada pobedi neko iz opozicije, bože moj, možda se građani Srbije i opredele za ovu sadašnju opoziciju, onda tumačite Ustav kako vi želite, a u skladu sa Titovim uputstvom da ne treba da se držimo Ustava i zakona kao pijan plota.

Član 71. kaže da svako u ovoj državi ima pravo na obrazovanje. Stav 2. – osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno za decu u Srbiji, a srednje obrazovanje je besplatno. To nećete da kažete građanima Srbije glasno, misleći da možete da zamaglite suštinu time što ćete napadati SNS i nadležnog ministra i Vladu.

Hvala.
Reč ima Goran Ćirić.

Dakle, ponovo smo došli do faze u kojoj ulazimo u lične živote i odgovoriću i na ta pitanja, ali mislim da je ključno ovo pitanje i vraćanje na suštinski amandman i pitanje, a to je kada i u kom periodu su bili besplatni udžbenici u Srbiji i obećanje da će se šef poslaničke grupe izviniti ukoliko dobije dokaze.

Imate svog koalicionog partnera koji sedi u ovim klupama, poslanika koji je 2012. godine, dakle, Žarko Obradović, tadašnji ministar prosvete, izjavio, i to možete da proverite, da u Srbiji već tri godine postoje besplatni udžbenici za đake od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, od 2009. do 2012. godine. Neki od gradova i lokalnih samouprava su imali dovoljno potencijala i snage, onako kako je imao Grad Beograd, da realizuje i to da deo kompleta udžbenika bude u školi, a deo besplatnih udžbenika đaci nose svojim kućama.

I, ja sada očekujem vaše izvinjenje zbog toga što ste dobili potpuno jasnu informaciju i potvrdu da je DS u tadašnjoj vladi sa svojim koalicionim partnerima obezbedila nešto što je važno za sve đake. Voleo bih da to imamo i danas u Srbiji.

Hvala. Povreda Poslovnika Maja Gojković.

Imam prava, verovatno i ja da neki put govorim o članu 27. stav 2, a to je da se predsednik stara o primeni ovog Poslovnika.

Kada ste dali repliku prethodnom govorniku, on je bio dužan da odgovori na izlaganje Aleksandra Martinovića. On ga je jasno pitao – da li je istina da on kao ugroženi opozicionar, diskriminisan prima platu od 150 hiljada dinara, i da li je istina da je savetnik generalnog direktora Pošta Srbije? Znači, to jeo no što građani Srbije sigurno interesuje, a to je ostalo u vazduhu neodgovoreno.

S druge strane, poslanik je dužan da govori istinu. Nikada nisu deljeni za vreme njihove vlasti novi besplatni udžbenici. Promovisali su jedno vreme zamenu starih udžbenika i onda je to delimično deljeno besplatno, ali nikada nisu deljeni besplatni udžbenici, pa čak i za vreme Tita i gospodina Mićunovića, tu se apsolutno slažem sa diskusijom Aleksandra Martinovića.

Znači, član 27. starajte se o primeni. Ne može replika da se dobije da bi se govorilo šire od teme. Vi morate da se fokusirate na ono što je rečno pre vas da odgovorite. Hvala vam puno.

Hvala. Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o povredi Poslovnika?
(Maja Gojković: Da.)
Povreda Poslovnika Aleksandra Jerkov. Prijavite se, molim vas.

Zahvaljujem.

Članovi 103. i 104. Prvo, gospodine Marinkoviću nemojte da dozvolite da vam Maja Gojković deli lekcije o tome kada kome možete da date repliku. Ona je prva kao sveto pravilo u ovu Skupštinu uvela to da predsedavajući sam odlučuje o tome kada nekom daje pravo na repliku ili ne, pa nama čak ne dozvoljava kada se javimo da ukažemo na povredu u postupanju predsedavajućeg, da zamerimo to što je, recimo, neko direktno vređan, prozvan, pogrešno protumačen itd, a nije dobio pravo na repliku.

Tako da, nemojte, malo držite do svog dostojanstva, nemojte da vam narodna poslanica Gojković određuje kada ćete kome dati repliku. Ona, kada se uključi u raspravu ima prava kao si svaki drugi narodni poslanik. Čini mi se, kao što bi reka Orvel, da je malo jednakija od nas drugih narodnih poslanika, ali dobro, to je sada već deo njenog rada u Skupštini.

Drugo, član 103. ne znam da li ste primetili da se narodna poslanica Gojković malopre javila za reč, navodno želeći da vama ukaže u povredu u postupanju, pro forme je navela član koji ste navodno, prekršili, a umesto toga je replicirala narodnim poslanicima, zloupotrebivši svoje pravo da vama ukaže na povredu u postupanju.

Predlažem da, ili uvedemo takva pravila za sve, ili da u Poslovniku napišemo da Maja Gojković, kao i predstavnik predlagača, ima pravo da dobije reč kad god zatraži, da govori o čemu god hoće u neograničenom trajanju. Ili počnite da primenjujte pravila ista za sve, ili nam recite da su neki narodni poslanici jednakiji od drugih pa da onda znamo na čemu smo.