Reč ima narodni poslanik Maja Gojković, pravo na repliku.

Fascinirana sam, inače, poštovani predsedavajući, pravnim znanjem uvaženog poslanika Balše Božovića. Toliko sam fascinirana da me je ostavio i bez daha, bez reči i bez komentara. Ono sve što je on rekao, dakle, nije u skladu, niti je odgovor na moju diskusiju. Ja sam tačno rekla šta je zabranjeno, a šta ne može da se tumači, barem ne u našoj državi, ako je nešto eksplicitno navedeno, osnovno obrazovanje je obavezno, da sve ono što nije navedeno i nije zabranjeno u tom smislu. Znate šta? Ne vredi uopšte da trošimo vreme na ovakvu raspravu, a kada neko nije na vreme stekao određeno bazično obrazovanje i ne može tačno da protumači šta je neko, ko se redovno školovao, hteo da kaže.

Oni koji su me slušali pažljivo, a ja sam se obratila građanima Srbije, su u potpunosti shvatili šta sam ja htela da kažem. Ono što je poslanik Božović ovde naveo, to je neko sitno politikanstvo koje zaista niti govori o raspravi o amandmanu o kojem mi pričamo, niti me je razumeo, niti očekujem da razume ono što sam ja rekla. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović, po amandmanu.

Po amandmanu. Vratio bih se na temu.

Ovo je suviše važan amandman i suviše važna tema da bismo je trošili uobičajen političkim prepucavanjima. U tom smislu bih predložio, kolege ako hoće neka se saglase, svi kažemo, barem deklarativno, da je predlog dobar, da je amandman dobar, da je ideja… O čemu se radi? Da je obavezno srednje obrazovanje nešto što je poželjno, njega ne žele da se odrekne vlast i razumem… Naravno, zašto im se ne dopadaju moguće insinuacije, jer su oni protiv toga, pošto postoji dilema oko ustavne zasnovanosti. Niko ovde nije takav vrhunski ustavni pravni stručnjak. Ministar je pohvalio predlog amandmana. Vladajuća većina takođe kaže da je to dobro, ne žele da deluju i da budu osumnjičeni da ne žele obavezno srednje obrazovanje.

Hajde onda da imamo Ministarstvo, imamo Odbor za obrazovanje, hajde da se onda u narednom periodu zaista poradi na tome, da se razmotri ustavni osnov, da se vidi da li se i na koji način može obezbediti to, a ne da ovde trošimo, zaista vreme u javnim političkim prepucavanjima, koja nikoga ne zanimaju i što je važnije, koja nikome ne koriste.

Kao što rekoh obrazovanje je opšte, posebno, mogućnost obaveznog srednjeg obrazovanja, što jeste i zanimljiv i važan predlog, i mislim da smo svi u tom duhu okrenuti da vidimo da li je to moguće, ako nije moguće idemo dalje. Hvala.

Hvala, gospodine Vukadinoviću.
Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.

Ja ću da se vratim na ovu diskusiju šta Ustav zabranjuje, a šta ne.
Mislim da predsedavajući pažljivije gledate ko se kad prijavio za reč kada brišete prijave za reč iz sistema. Ja sam se javio kada je to imalo malo više smisla…

Veoma sam pažljiv i vodim računa o tome. Samo nastavite.

Ne želim da prećutim neke stvari koje su se ovde čule.

Znači, predsednica parlamenta, pravnica po obrazovanju, redovnom, i stečenom na vreme, kako voli da kaže, verovatno da bi se razlikovala od nekih kolega koji to nisu i nemaju. Ja nisam pravnik, ali evo, znam makar da čitam. Pa, Ustav član 21. kaže – zabrana diskriminacije, ustav član 26. – zabrana ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada, član 76. - zabrana diskriminacije nacionalnih manjina,član 78. – zabrana nasilne asimilacije, član 152. – zabranjeno političko delovanje sudija, itd, itd. Ima mnogo zabrana u Ustavu. I, ne bih se javio da ovde nismo čuli od predsednice parlamenta, pravnice, koja dva puta kaže – Ustav ništa ne zabranjuje. U Ustavu ništa nije napisano što je zabranjeno.

I, sad je meni vrlo interesantno, kako to predsednica parlamenta, koja dolazi iz najveće stranke, nekako ne zna du u Ustavu stoje baš ovi članovi koji govore o zabrani diskriminacije o zabrani za prinudni rad, o svemu onome o čemu srpsko društvo danas obiluje, u svemu onome zbog čega građani Srbije danas ne mogu da kažu da su slobodni? I, nije ni čudo, ako predsednica parlamenta ne zna da je Ustavom Srbije zabranjena diskriminacija, da je zabranjeno ropstvo, da je zabranjen prinudni rad, da je zabranjena cenzura. Ako ona to ne zna, onda nije ni čudo što živimo u ovakvoj današnjosti u kojoj danas živimo. Hvala.

Neću se javiti za repliku, ima osnova.
Reč ima Saša Radulović.

Hvala.

Da ponovim još jednom, predsednica Skupštine je ovde kao narodni poslanik izašla i rekla par stvari koje jednostavno nisu istinite. Rekla da Ustav ništa ne zabranjuje. Čuli smo nekoliko kolega poslanika koji su jasno rekli, pročitali odredbe Ustava koji kažu da Ustav zabranjuje mnoge stvari, između ostalog zabranjuje i sukob interesa za predsednika Republike, da u isto vreme bude i predsednik stranke.

Međutim, cela diskusija dalje oko toga kako tobože poslanici ne znaju Ustav, kako tobože oni nemaju pravo na obrazovanje, zaista je krajnje licemerna. Znači, očigledno elementarno nepoznavanje i Ustava i zakona, nažalost ne samo od predsednice Skupštine, nego i od Vlade koja je odbila ovaj amandman sa ovakvim obrazloženjem.

Da ponovimo još jednom, dobili smo i ovo obrazloženje da u Ustavu piše da je osnovno obrazovanje obavezno, ali za srednje obrazovanje ne piše ništa. Pošto ne piše ništa i to je činjenica, ništa nas ne sprečava da u ovom zakonu propišemo obavezno srednje obrazovanje. Znači, ovo je nešto što bi trebalo da bude elementarno znanje za svakog pravnika, da ono što nije eksplicitno zabranjeno jeste dozvoljeno.

Ako postoji jedna odredba Ustava, sa kojom to da je srednje obrazovanje obavezno, nije u skladu jedna odredba Ustava, onda možemo da govorimo o tome da je to protivustavno. Znači, radi se o elementarnom nepoznavanju ni prava ni Ustava Republike Srbije, koje je pokazala ovde danas predsednica Skupštine, govoreći od tome kako Ustavom, da ponovim, imate i snimke, mi ćemo od ovoga i napraviti snimke da svi građani vide, rekla je lepo više puta kako Ustav ništa ne zabranjuje i dala je jedno izuzetno kreativno tumačenje toga, pošto kaže – osnovno obrazovanje je obavezno, da iz nekog razloga ne može srednje da bude propisano zakonom. Hvala.