Po osnovu toga što sam poslanik i što imam prava da diskutujem po amandmanu, što poslanik Zoran Krasić zna, ali voli da dobacuje, što kod određenih poslanika izaziva veliku pažnju. Ali, nije bitno.
Znači, amandman poslanice Aleksandre Čabraje je vrlo jasan i u potpunosti sam u tom pravcu dobro razumela i ministra Šarčevića koji je rekao da je amandman dobar, da može o tome da se razmišlja, ali da je zaista potrebno da se sačeka eventualna izmena Ustava koja bi obuhvatila i obavezno obrazovanje u smislu toga da i srednje obrazovanje bude obavezno, kao što je i osnovno za svu decu naše države.
Ono što smo čuli u daljoj diskusiji od većeg broja poslanika, nažalost iz opozicije, njihovo shvatanje poštovanja odredbi Ustava. Prvo, u Ustavu se nikada ništa ne zabranjuje. Pretpostavljam da ima i pravnika ili poslanika sa većim iskustvom koji znaju šta to znači pisanje Ustava, šta znače ustavne odredbe i kako glase ustavne odredbe. U njima se nikada ne piše – zabranjeno je.
Možemo da krenemo od same preambule Ustava Republike Srbije, u kome se jasno govori da je AP Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije, pa kada bi krenuli tumačenje koje su predložili pojedini poslanici, a koje smo čuli pre moje diskusije, onda bi, kada ne daj bože jednoga dana oni budu vodili državu, a ovaj Ustav ostane na snazi, bilo primenjeno tumačenje Ustava ovako – a, pa u toj preambuli nije zabranjeno da Kosovo i Metohija kao severna pokrajina Republike Srbije možda budu i otuđivi deo jednoga dana. Izvinjavam se, južna. Hvala na intervenciji.
Znači, ono što smo čuli malo pre od većeg broja poslanika iz opozicije, jedno pravno neznanje i jedno paušalno tumačenje Ustava kao najvišeg akta Republike Srbije je jedno opasno tumačenje u kome se predlaže da kada nešto nije zabranjeno u Ustavu, a moram da podvučem da se u Ustavu nikad ništa ne zabranjuje, nego se piše šta je to moguće, odnosno dozvoljeno u pravnom poretku naše države, da onda krenemo sa tumačenjem da sve što nije zabranjeno je dozvoljeno u ovoj državi.
Ja bih molila kolege da se, ako nemaju znanja, uzdrže od takvih paušalnih tumačenja, jer bi onda doveli različita tumačenja, vrlo opasna, po ustavni i pravni poredak naše države. Hvala vam.
Inače, nije loš amandman, kao ideja, da svi zajedno razmišljamo kada bude otvorena rasprava o izmeni Ustava, da se ne fokusiramo svi – treba nam manji broj poslanika ili, hajde da pričamo o budućnosti nekoj, kako da uredimo odnose između Beograda i Prištine, nego, dajte da razmišljamo onda na širi način i da se onda i poslanici opozicije uključe u tu raspravu, a ne da kažu unapred – ne, mi nećemo. Jer, eto, ima i dobrih ideja koje mogu biti usvojene u eventualnim izmenama Ustava. Hvala.