Vreme, molim vas. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.

Nastavak, neistina. Prvo, nikad sam sa sobom nisam potpisivao ništa. Ovo je ugovor koji je sa kancelarijom stečajan upravnik. O tome sam govorio više puta.

Dame i gospodo, radi se o 5.000 dinara za knjigovodstvene usluge, koje su pružala deca koja su bila zaposlena u kancelariji, uz odobrenje Suda, Agencije za privatizaciju svih ostalih ustanova. Ovo je manir SNS, oni mašu nekim papirima, govore o stvarima koje nemaju veze sa činjenicama i optužuju.

To nas neće skloniti sa glavne teme. Da ponovim, glavna tema je nabavka udžbenika za svu decu. Ove laži o sklapanju ugovora neće promeniti ovo.

Da ponovim, građanima je važno da država nabavi sve udžbenike za svu decu osnovnih i srednjih škola, kao što vršnjaci naših mališana koji su pobegli iz Srbije od ovakve vlasti, tamo dobijaju, u zemljama u kojima su se preselili, Amerika, Kanada, EU, tamo škole nabavljaju udžbenike, za svu decu plaćena su iz budžeta.

Sva ova priča pokušava da skrene sa te teme. Srpska Napredna Stranka, da ima nešto protiv mene, već bi me procesuirala.

Što se tiče „ER Srbije“, pa naravno da kao ministar razgovaram sa direktorom, ali sam direktoru rekao – subvenciju nećete dobiti. Morate da napravite popis imovine, procenu vrednosti imovine. Ništa od toga nisu uradili, pa smo im sve subvencije i ukinuli. Mahati sa ovim stvarima, u vreme kada su glasali za moj predlog zakona o budžetu, gde sam ukinuo sve subvencije vam dovoljno govori o njima, glasaju na zvonce.

Da se vratimo nazad, svoj deci nabaviti udžbenike, to je 0,2% – 0,3% budžeta Republike Srbije. To vam je pola subvencije „ER Srbije“. Pa, ako se pitate zašto opterećujete vaš budžet sa ogromnim cenama udžbenika, onda treba da gledate nazad na SNS, koji nije spreman da ovako jednu stvar, koja je u interesu svih roditelja prihvati.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Već sam rekao, možda bi bilo moguće u ovom momentu da se obezbede besplatni udžbenici da Srbiju nisu pogodile elementarne političke nepogode u liku Saše Radulovića, Borisa Tadića, Bojana Pajtića i da ovu državu nisu opljačkale do „gole kože“, a budžet ostavile potpuno prazan.

Gospodine Raduloviću, ja sam vama pokazivao rešenja koja je Agencija za privatizaciju iz 2009. i 2010. godine, ovo govorim zbog građana Srbije, davala da sami sa sobom, odnosno sa Knjigovodstvenom agencijom, koja je u jednoj polovini bila u vlasništvu vašem, a u drugoj polovini u vlasništvu vaše supruge, zaključujete ugovore o pružanju knjigovodstvenih usluga u preduzećima u kojima ste bili ili stečajni upravnik, ili ste bili poverenik Agencije za privatizaciju, ili ste pak, bili u svojstvu nekoga ko je sprovodio postupak prinudne likvidacije.

U sva tri svojstva vi ste dobijali saglasnost Agencije za privatizaciju iz 2009. i 2010. godine, da zaključujete ugovore sami sa sobom, u ciframa koje su približne onima koje vi danas navodite, a koje se odnose na nabavku besplatnih udžbenika. Sakrili ste imovinu tako da se ne vidi.

Dalje. Koliko bi udžbenika moglo da se kupi da na izborima 2016. godine niste prebacili kao Udruženje građana Grupi građana „Dosta je bilo“ fiktivne poslove u iznosu od skoro 31 milion dinara? To je pričao vaš bivši odbornik Branko Klanšček, koji je rekao da je Udruženje građana prebacivalo Grupi građana „Dosta je bilo“ budžetska sredstva koja su dobili za izbore.

Vreme.

Dakle, kad se podvuče crta, pitanje je koliko je udžbenika moglo da se kupi da ih Saša Radulović nije pokrao.
(Narodni poslanici poslaničke grupe „Dosta je bilo“ dobacuju sa mesta – vreme.)

Nemojte vikati na mene. Hvala.
Znači, naučite da ne vičete na predsedavajućeg.
Na član 7. amandman je podnela poslanica Branka Stamenković.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li reč želi Branka Stamenković?
Znači, ne želite po amandmanu.
Moje pitanje je jasno. Znači, u školi smo.
Da li po amandmanu želi neko reč? (Ne)
Hvala.
Sada, izvolite, po Poslovniku.

Bezobrazni ste.

Javila sam se, bila sam u sistemu. Ne radite svoj posao kako treba. Pravite se nevešti, navodite kola i vodu na svoju vodenicu. Ja ne znam kako možete sami sebe u ogledalo da pogledate. Mene bi bilo sramota jedan minut da sam kao vi.

Povreda Poslovnika.

Ponovite, nisam vas čula, tapšale su vaše kolege.

Kolega Radulović se javio za repliku. Član 104, ima pravo na repliku. Ne možete uvek razmene, da su bar argumenti, nego uvrede koje dolaze sa strane SNS, da završavate tako što je njihova poslednja. Naročito što iznose neistine. Morate čoveku dati repliku i pravo da odgovori na neosnovane napade.
Nema smisla ovo što radite. Pravite se da ne vidite neosnovane napade, nema smisla ovo što radite, pravite se da ne vidite podignut Poslovnik, pravite se da ne vidite, da ne čujete, a kada vam se vikne da bi čuli, optužujete da neko na vas viče. Nije nego se pravite da ne vidite. Nećete da uključite mikrofon i šta nam onda drugo preostaje da privučemo vašu dragocenu pažnju. Molim vas, prizovite se pameti i počnite da vodite ovu sednicu u skladu sa Poslovnikom. Sramota je kako ovo radite.
Drugo, javila sam se po amandmanu. Nije tačno da nisam, bila sam u sistemu. Isključili ste me.