Na član 6. amandman je podnela LJupka Mihajlovska. Izvolite.

Hvala.

Radi se o članu 6. koji se odnosi na kvalitet obrazovanja i među ovim elementima koji su ovde nabrojani, a tiču se kvaliteta, predložila sam da se doda i – inkluzivnost i dostupnost obrazovanja.

Amandman je odbijen uz obrazloženje da se ne prihvata, jer je predloženi element kvaliteta uvršten kao opšti princip koji sistem obrazovanja mora da obezbedi za sve.

Jeste, provlači se negde u drugim članovima, ali trebalo bi da znamo i moramo da budemo svesni da je dostupnost obrazovanja različitim osetljivim grupama dece i inkluzivnost, jedan od ključnih elemenata za merenje kvaliteta. Jer, kada nastavnik u učionici prilagođava nastavu deci sa teškoćama u razvoju u smislu vizuelizacije ili korišćenja audio sadržaja, to samo može da dodatno koristi i ostalim učenicima.

Ne znam stvarno kome smeta pominjanje termina – inkluzija i inkluzivno obrazovanje. Verujem da u mnogim školama, odnosno znam da u mnogim školama, kada treba da se IOP rade i pedagozi kažu – pa dajte detetu dvojku, nemojte da se maltretirate, da vi ocenjujete šta ono može šta ne može, da jednom za svagda razbijemo i taj mit, da inkluzivno obrazovanje podrazumeva samo podršku deci koja imaju teškoće.

Inkluzivno obrazovanje, po definiciji je obrazovanje prilagođeno individualnim potrebama i mogućnostima dece, samim tim obuhvata i decu koja su nadarena.

Međutim, verujem da postoje veliki otpori i u duhu onoga što ste rekli, da ćete meriti s kojim prostorom raspolažete i kakva je opremljenost, vrlo bi trebalo da razmislite o opremljenosti tzv. škola za obrazovanje učenika i dece sa teškoćama u razvoju, koje su opremljene kao neke kraljevske palate, a u kojima ima izuzetno malo dece, gde je kvalitet obrazovanja na izuzetno niskom nivou i da te škole treba otvoriti za svu decu i praktično ih reformisati i ukinuti.

Hvala.
Na amandman kojim se posle člana 6. dodaje član 6a podneo je Saša Radulović. Izvolite.

Hvala.

Član 6a ponovo govori o obrazovanju kao pravu svakog deteta i govori o tome da bi Republika Srbija trebala svoj deci iz budžeta, svim učenicima osnovnih i srednjih škola da nabavi udžbenike.

Baš kao i sva deca naše dijaspore koji su napustili zemlju i žive, recimo u zemljama u SAD, u Kanadi, u zemljama EU, tamo država deci nabavlja udžbenike. Kod ovakvih pitanja se uvek postavlja pitanje da li je to moguće platiti?

Napravili smo jedan obračun koji jasno kaže da za 560.000 đaka u osnovnim školama i za 260.000 đaka u srednjim školama, ukupan trošak nabavke svih udžbenika košta 0,23% budžeta Republike Srbije, 0,23. To je duplo manje od subvencija koje dobija Er-Srbija.

Prema tome, pošto je ovo moguće platiti, a veliko je opterećenje za sve roditelje u Srbiji, jer prosečna primanja domaćinstva su samo 57.000 dinara, celog domaćinstva.

Znači, ne jednog člana nego celog domaćinstva, onda je potpuno jasno da gotovo sva domaćinstva u Srbiju imaju ogroman problem da nabave udžbenike, jer njihova cena po detetu od 10 do 17.0000 dinara, tako da ako neko ima dva deteta ili tri deteta, to je praktično nemoguć poduhvat. LJudi moraju da uzimaju kredite da bi deci kupila knjige.

Znači, budžet ovo može da nosi, jednostavno je platiti udžbenike za svu decu, tako da je potpuno neshvatljivo da se ovakav amandman odbija. Nastaviću da govorim o njemu zato što je ovo izuzetno važno za sve građane Republike Srbije.

Znači, pet godina je ova vlast tu i ona pre nje, ovaj problem može jednostavno da se reši, deca dobiju udžbenike za korišćenje, prenose se sa generacije na generaciju. Troškovi su mali, a benefit za sve građana Srbije je jako veliki i trenutno ovo nemamo i predlažem da se ovaj amandman usvoji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čudne su računice i čudne su brojke kada ih iznosi gospodin Saša Radulović.

Pitam se da li je on mislio na roditelje dece u Srbiji, da li je mislio na udžbenike i kako će roditelji da ih nabave, kada je bio stečajni upravnik npr. u društvenom preduzeću, Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“ u Beogradu? Kada je istovremeno bio poverenik u postupku prinuda likvidacije društvenog preduzeća fabrika obuče „Moda“ Kovačica u likvidaciji. Sve u isto vreme.

Kada je bio poverenik u postupku prinudne likvidacije DPP „Lune Milovanović“ Bavanište, da li je mislio na roditelje na decu i na udžbenike kada je bio poverenik stečajnog upravnika u postupku stečaja društvenog preduzeća fabrika obuće „Moda“ Debeljača, kada je bio poverenik u preduzeću, odnosno kada je bio stečajni upravnik u građevinskom preduzeću „Novi auto-put“ u stečaju iz Beograda, sve u isto vreme i kada je u isto to vreme, kao stečajni upravnik, kao poverenik Agencije za privatizaciju, kao prinudni likvidator sam sa sobom zaključivao ugovore o pružanju knjigovodstvenih usluga.

Dakle, nas zanima koliko bi besplatnih udžbenika moglo da se podeli deci danas u Srbiji da taj novac nije otišao na račun njegov i na račun njegove firme, u vreme kada je ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga zaključivao sam sa sobom?

Koliko bi udžbenika moglo da se kupi, ja bih to voleo da znam i mi u SNS bi voleli da znamo da npr. nije zaključen ugovor 28. januara 2014. godine između Beogradske industrije piva, slada i bezalkoholnih pića u restrukturiranju i preduzeća „Pronet“ koju zastupa predsednica Sandra Savanović Stevanović, gde su konsultantske usluge i to samo 30%, a to je provizija, plaćene 690.000 dinara. Znači, BIP u restrukturiranju plaća 30% konsultantskih usluga u iznosu od 690.000 dinara.

Onda se pojavi gospodin Saša Radulović i kaže, znate, u dobro razvijenim državama kao što su SAD, kao što je Kanada, imate jedan besplatan komplet udžbenika u školi, imate drugi besplatan komplet udžbenika kod kuće, deca ne moraju da nose teške torbe, ne moraju da pišu domaći. Super.

Da li u Americi, Kanadi, Finskoj, da li u Norveškoj, bilo gde, u jednoj dobroj uređenoj mondijalističkoj zemlji su ovakve stvari bile moguće da je čovek istovremeno bio u nekoliko, u 14 ili 15 preduzeća, što stečajni upravnik, što prinudi likvidator, da u svim tim preduzećima zaključuje ugovor sam sa sobom i da posle toga omogući da se zaključi jedan ovakav ugovor gde samo avans za pružanje konsultantskih usluga iznosi 690.000 dinara.

Ako je ovako nešto moguće u Americi, Kanadi, Finskoj, odlično, ali ja mislim da nije i to gospodin Saša Radulović dobro zna.

To je bilo moguće samo u Srbiji i to pre dolaska SNS na vlast.

Zbog svega ovoga, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je Sašu Radulovića najurila bukvalno iz svih stečajnih postupaka koje je vodio, kao što je svojevremeno u decembru mesecu 2013. godine najuren iz Vlade Srbije, jer je imao nameru da kompletnu srpsku privredu otera u stečaj.

Prema tome, gospodine Šarčeviću, naš dobronamerni savet vam je sledeći, nemojte ni jedan amandman Saše Radulovića da prihvatite, jer kao što je hteo da otera u stečaj srpsku privredu, tako bi hteo i srpski obrazovni sistem, sve po sistemu – sve je besplatno.

Tako je i kod njega sve bilo besplatno, ali nas je to besplatno i te kako skupo koštalo.

Saša Radulović, replika.

U nedostatku argumenata, kao i obično, idemo ka neistinama, da odgovorim na pitanje poslanika, ne bi mogao da se kupi ni jedan udžbenik, pošto ja nikada u životu ništa ukrao nisam.

Inače, u tim stečajevima koje pominjete, tamo sam članove SNS slao u zatvor, dakle mnogo njih, počev od „Mode“, pa „Luneta Milovanovića“ i ponosan sam na to, zato što su bili lopovi bez premca i radi se o milionima dinara, ili milionima evra u nekim većim preduzećima, pa su završili u zatvor zato što sam štitio interese poverilaca.

Ova čitava predstava ovde traje samo zbog jedne stvari, nemate odgovor na pitanje, puni ste reči, jer ja da sam jednu uradio od tih stvari već bih bio procesuiran do sada, pa vi pošto ne možete to da pokrenete, ni jedan postupak, sve što možete ovde je da pričate. I samo i pričate. Nego da se vratimo na ovo, dosta je priče.

Imate ovde da možete da nabavite sve udžbenike za svu decu u osnovnim i srednjim školama. Jednostavno je, u budžetu ima dovoljno novca. Može da se plati. Ni jedna od tih laži neće nas skrenuti sa teme.

Građani trebaju da znaju da se ovo sve koristi ne bi li otišli sa glavne teme, a to je – moguće je nabaviti sve udžbenike za svu decu, i gospoda iz SNS izmišljanjima, lažima pokušavaju da skrenu sa te teme. A ta tema je da bi se nabavili svi udžbenici, to košta duplo manje nego što daju subvencije „ER Srbiji“. To košta deset puta manje nego gubitke koje su napravili SNS i njihov premijer u periodu 2014 -2015. godine u Železari Smederevo. Deset puta manje.

Kad govorimo o Beogradu na vodi, poklonili su milijardu evra zemljišta. Milijardu evra. Pa, to vam je za 50 godina da sve platimo što nam je potrebno. Prema tome, ako ćemo o pljački – onaj ko pljačka Srbiju je SNS, i nećemo bežati od suštine. Udžbenike za svu decu.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, 25. oktobar 2013. godine. Evo, gospodine Raduloviću, jeste ovo vi sa direktorom „ER Srbije“, Danetom Kondićem? Evo, neka vide svi narodni poslanici. Isti vi, tadašnji ministar privrede, gospođo Gojković, pogledajte, gospodin Saša Radulović se fotografiše sa gospodinom Kondićem ispred makete novog aviona „ER Srbija“. To je neki „Erbas“, ja se mnogo u avione ne razumem, pa ne mogu da vam kažem oznaku, to je taj isti gospodin Saša Radulović, koji nam sad drži pridike o funkcionisanju „ER Srbije“. Što se tiče dokaza, pa evo vam dokazi.

Agencija za privatizaciju, dala je saglasnost Saši Raduloviću da sam sa sobom zaključi, odnosno sa firmom „E biznis servis“, 28.12.2009. godine, pa 25.11.2009. godine, opet sam sa sobom kao prinudni likvidator Fabrike obuće „Moda Kovačica“, pa 25. novembar 2009. godine, pazite, bukvalno isti dan, da Saša Radulović, kao prinudni likvidator, zaključi ugovor sa privrednim društvom „E biznis servis“ u postupku prinudne likvidacije DP „Lune milovanović“ Bavanište, pa, 19.02.2010. godine, sve za vreme vladavine bivšeg režima Demokratske Stranke da zaključi ugovor sam sa sobom, odnosno sa svojom sopstvenom firmom, knjigovodstvenom agencijom „E biznis servis“, 19. februar 2010. godine, u postupku stečaja dužnika društvenog preduzeća fabrike obuće „Moda“ Debeljača.

Dakle, sve ugovori iz 2009, 2010. godine, kada je Saša Radulović, što kao stečajni upravnik, što kao prinudni likvidator zaključivao ugovore sa svojom sopstvenom firmom, odnosno, knjigovodstvenom agencijom. Sad, kada podvučete crtu, onda možete da izračunate koliko bi besplatnih udžbenika moglo da se podeli roditeljima danas u Srbiji, da Srbiju nije zadesila elementarna, politička nepogoda, zvana Saša Radulović, Bojan Pajtić.

(Narodni poslanici poslaničke grupe Dosta je bilo dobacuju sa mesta – Replika. )

Evo vidite kako su nervozni, dobacuju, vrište, itd. NJihovo vreme je odavno prošlo, to je za Srbiju dobro.