Moraćete pismeno do zaključenja rasprave da povučete amandman.
Na član 3. amandman su zajedno podneli poslanici Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Maja Videnović.
Niko od predlagača? Jel tako?
Izvolite, Dejan Nikolić.

Koristiću vreme poslaničke grupe.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, hteli smo bolje da definišemo stav 1. člana 3. i da dodamo da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, ali uz puno uvažavanje, specifičnih interesovanja, sposobnosti, talenata i potreba svakog učenika.

Ovaj amandman jeste opšti, ali ukazuje na to šta mi zapravo želimo da postignemo ovim amandmanima koje smo podneli. Želimo da obrazovni proces, obrazovanje, usmerimo na svakog učenika, na svako dete, pojedinačno.

Ovaj amandman pravi jedan uvod za neke moje amandmane koje sam podneo i o kojima ću govoriti našto kasnije, a mislim na posebne grupe dece kojima je potrebna dodatna podrška, mislim na obrazovnu, zdravstvenu i socijalnu.

Vaš posao ministre je da u saradnji sa ostalim ministrima interresorno, jednaku šansu pružite svako učeniku bez diskriminacije. Mislim da u praksi situacija nije takva. Znamo da postoje učenici sa kojima rade pedagoški asistenti zato što je interresorna komisija tako opredelila i tako donela odluku. Postoje učenici sa kojima ne rade pedagoški asistenti, ako je interresorna komisija odlučila da je potrebno da rade. Postoje učenici i deca koji nemaju lične pratioce iako je interresorna komisija donela odluku da je potrebno da oni sa njima rade i postoje deca koja imaju lične pratioce.

Dakle, imamo jedan obrazovni proces koji ne pruža jednake šanse i ministre teška je reč, ali upotrebiću je, ovde se radi o blagoj diskriminaciji dece. Roditelji su primorani da prihvataju lične pratioce iako interresorna komisija dodelila pedagoške asistente. Roditelji du u situaciji da daju otkaze na poslu da bi se bavili decom, da prosto budu, samo budu u obrazovnom procesu, da budu u školi, iako je to obaveza države, vaša obaveza ministre, jer se oni nalaze u ovom zakonu, jer se oni nalaze u jednom procesu obrazovanja.

O tome ću mnogo više govoriti kada za to dođe vreme i amandmani koje sam podneo, tiče se ovoga, a ovaj amandman, ministre pravi preduslov da ti amandmani budu potpuni. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Da li mogu kao predlagač amandmana predsednice?

Možete.

Gospodin Nikolić, kolega Nikolić, je rekao jedan od aspekata ovog našeg amandmana, ali to nije jedini. To je ono o čemu smo pričali kada smo pričali o raspravi u načelu, o svemu, u svakoj profesiji imamo pojedinačan pristup svakome. Lekari, kada im dođu pacijenti ne propisuju isti lek svakome, nemaju isti recept, istu terapiju za svakog pacijenta, nego usklade ono što govore prema onome što jesu potrebe tog pacijenta.

Imamo personalizovane naloge na društvenim mrežama, imamo kola, gospodine Šarčeviću, koja se danas mogu naručiti, baš tako da odgovaraju vama kao kupcu. U svemu imamo personalizovan pristup samo u obrazovanju imamo jednog nastavnika, jednog učitelja, koji stoji u učionici naspram 30 dece, svima priča istu stvar, na isti način i očekuje od njih apsolutno isti rezultat.

Vi kažete u obrazloženju zašto odbijate ovaj amandman, amandman se ne prihvata jer je Predlogom zakona na obuhvatniji način uređeno pravo na obrazovanje i vaspitanje.

Prvo da vam kažem, mi da ovako obrazlažemo amandmane, nama bi amandmane odbacili, s obzirom na to da je nedozvoljeno tako da obrazlažemo, kada nešto predlažemo moramo da kažemo zbog čega predlažemo. Ali sve i da prihvatimo to, kako je moguće da nešto što mi predlažemo da se dopuni je manje obuhvatno od onoga što ste vi predložili?

Možda imam različito razumevanje šta znači reč – obuhvatno, obuhvatnije? Ja pretpostavljam da obuhvatnije, znači nešto što obuhvata više, pa ne znam onda kako kada piše manje može da obuhvata više ili vi, prosto, ne želite naše amandmane da prihvatate.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Savić, Dubravko Bojić i Milorad Mirčić.
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.

Ovim članom je propisan da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, tačnije jednakost prava državljana Republike Srbije u ovoj oblasti i to je civilizacijska tekovina.

Predlagač se dosetio da postoje lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, ali lica sa izuzetnim sposobnostima, što je sasvim u redu, ali nije dovoljno.

Pravo svih lica mora da ima i dodatnu garanciju da će njihove posebne obrazovne i vaspitne potrebe biti osigurane već u o osnovama ovog zakona.

Talentovani mladi ljudi sa natprosečnim intelektualnim sposobnostima, a to je praksa bogatih društava imaju poseban tretman. Da bismo ušli u red bogatih, a imamo talentovani mladi svet, mi predlažemo dopunu člana 3. gde bi se ovim mladim ljudima obezbedilo minimum uslova, a to su smeštaj i prevoz do najbliže škole gde će oni odgovarajućim vežbanjem i treningom razvijati bogomdane sposobnosti.

Novi stav 5. ovog člana treba da glasi – ako iz objektivnih razloga ne postoji mogućnost da se posebna odeljenja, odnosno škole otvore na teritoriji lokalne samouprave ista su dužna da licima sa izuzetnim sposobnostima obezbede prevoz, odnosno smeštaj do najbliže škole koja pruža takvu mogućnost. Valjda bi ovoliko morali u ovom našem siromaštvu da učinimo za našu budućnost.

Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Poslanička grupa SRS podnela je amandman na ovaj član zakona, koji govori o učenicima sa izuzetnim sposobnostima, jer nažalost danas je sve manje takvih. Meni je neshvatljivo da ministar i ova Vlada nisu prihvatili ovaj amandman, jer znamo da obrazovanje ima strateški značaj za svaku državu i svako društvo.

Obrazovanje, u suštini prevedeno bukvalno znači – stvaranje čoveka, i to čoveka sa velikim slovom „č“. Obrazovati znači završiti proces obrazovanja. Obrazovan čovek nije samo onaj koji poseduje određena znanja i iz matematike, engleskog ili nekog drugog jezika, obrazovni čovek je onaj koji, pre svega zna odgovor na najvažnija pitanja i koji ta svoja znanja može podrediti normama moralnog ponašanja.

Nažalost, danas mi u Srbiji, pa i šire imamo sve manje pravih učitelja. Kada kažem - učitelj, tu pre svega mislim na sve one koji pružaju proces obrazovanja, odnosno sve one koji prenose znanje i takvih je, kao što rekoh, sve manje.

Studentima i učenicima i svima se danas pružaju sekundarna znanja, dok im primarna znanja nisu pružena i pitanje je da li je neko u stanju da im pruži ta znanja.

Vrednosna skala kojom se povode naši ljudi koji prenose znanje, pre svega ne rukovode se time da daju lepotu uzvišenog i da pokazuju učenicima i studentima odvratnost nedostojnog, nego to ide po nekom šablonu i na kraju sve to završi tamo gde ne treba. Hvala.