Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Saša Radulović po običaju ne govori istinu. Voleo bih, pošto vidim da je postao u međuvremenu i stručnjak za ustavno pravo, sem toga što je stručnjak za stečajeve, da nam pročita gde to u Ustavu piše da predsednik Republike ne može da bude predsednik političke stranke?

Gospoda iz opozicije nisu dobro, odnosno bolje rečeno zlonamerno su protumačili izlaganje gospođe Maje Gojković, koja je govorila u svojstvu narodnog poslanika SNS. Gospođa Gojković je rekla da Ustav ne zabranjuje ništa što se tiče obrazovanja, odnosno da Ustav ne poznaje u sferi obrazovnog sistema. Rekla je da je ideja o uvođenju obaveznog srednješkolskog obrazovanja u suštini dobra ideja i da o tome treba razgovarati. Dakle, nije dočekala na nož, kao što vi želite da predstavite amandman koji je podnela koleginica iz opozicije, ali, morate priznati neozbiljno je, ni jedna država to ne radi, amandmanom uvoditi obavezno srednješkolsko obrazovanje.

To je tema za jednu ozbiljnu društvenu diskusiju i društvenu raspravu u kojoj treba da se uključi i Narodna skupština i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, univerziteti, građani i sve druge relevantne institucije. Ali, problem je u nečem drugom. Vi ste podneli taj amandman ne iz želje da se zaista uvede obavezno srednješkolsko obrazovanje, nego iz dnevno političkih razloga, da biste mogli da napadate ministra kako ne radi ništa i da biste mogli da napadate SNS.

Naslušao sam se zajedno sa mojim kolegama i u načelnoj raspravi genijalnih ideja onih koji su do 2012. godine vodili Republiku Srbiju. Zoran Živković je pričao o tome kako je skandalozno da udžbenici u Srbiji koštaju toliko i toliko. Ja ga sada pitam – zašto u njegovo vreme on nije delio besplatne udžbenike? On je delio firme.

Slušao sam o tome kako je skandalozno što đaci moraju da nose udžbenike kući, umesto da ih ostavljaju u školi. Što ih nisu ostavljali u školi u vaše vreme? Na kraju krajeva, evo danas više od sat vremena pričate o obaveznom srednješkolskom obrazovanju, pa ko vas je sprečavao da za 12 godina vaše vladavine uvedete obavezno srednješkolsko obrazovanje u Republici Srbiji.

Vidim da se sada ograđujete od Ustava Republike Srbije, odnosno, nekada se ograđujete, nekada se na njega pozivate, kako vam kad odgovara. Demokratska stranka je, sećam se tog vremena vrlo dobro, i te kako učestvovala 2006. godine u izradi ovog Ustava, u izradi važećeg Ustava. Ko vas je sprečavao za sve vreme dok ste vršili vlast u ovoj zemlji da sprovedete sve te vaše genijalne ideje, da đacima besplatno delite udžbenike, da ne moraju kući da pišu domaći kao što sam čuo da ste rekli da je to u Finskoj, da ostavljaju udžbenike u školi umesto da ih nose kući itd, ko vas je sprečavao da te ideje sprovedete u praksi? Ko vas je sprečavao da uvedete obavezno srednješkolsko obrazovanje?

Ne počinju problemi u prosveti i ne počinju sva pitanja u prosveti sa dolaskom na funkciju ministra prosvete, gospodina Šarčevića. Čovek je došao u prosvetni sistem da ga uredi, da ga sredi i u velikoj meri je u tome uspeo. Ovi zakoni koji su na dnevnom redu ovih dana su korak napred u uređivanju našeg obrazovnog sistema i osnovnog i srednjeg i visokog.

Što se tiče SNS, vi ćete gospodine ministre u tome imati našu punu podršku, ali ovde je problem u nečem drugom. Ovde se licemerno nastupa. Ovde se za sve probleme koje imamo objektivno u školstvu, i osnovnom i srednjem i visokom, pokušava svaliti krivica na vas. Sada je Mladen Šarčević kriv što đaci moraju da nose udžbenike kući, a ne ostavljaju ih u školi. Sada je Mladen Šarčević kriv što nije kao u Finskoj da se domaći radi u školi, a da đak kada dođe kući nema praktično nikakvih školskih obaveza.

Mi smo nasledili jedan obrazovni sistem, to moram da vas podsetim, mi smo nasledili jedan obrazovni sistem koji je, u suštini, nastao neposredno posle Drugog svetskog rata, bolje rečeno bivša Jugoslavija ga je preuzela od Sovjetskog Saveza, a to znači jedno široko obrazovanje, memorisanje velikog broja činjenica, veliki broj knjiga. Da li je to obrazovanje bilo u potpunosti loše? Lično mislim da nije. Da li ga treba usavršiti? Sigurno da treba, ali to ne može da se uradi preko kolena. Do juče srednjoškolsko obrazovanje nije bilo obavezno, sad ćemo mi podneti amandman, usvojite naš amandman i onda ćemo uvesti obavezno srednjoškolsko obrazovanje. Nije to tako naivno. To je pitanje koje zahteva ozbiljnu društvenu raspravu i to je Maja Gojković upravo i rekla, nije ona rekla da amandman nije dobar i da nije dobra ideja o uvođenju obaveznog srednjoškolskog obrazovanja, nego da je to tema o kojoj treba da se razgovara.

U čemu je vaš problem? Vaš problem je u tome što vi ne želite da razgovarate, vi odbijate dijalog. Vi odbijate dijalog o bilo čemu i podnosite amandmane isključivo iz dnevno-političkih razloga, da biste se vi predstavili kao zaštitnici dece, odnosno zaštitnici roditelja.

Kada sam ja išao u osnovnu školu, u vreme socijalističke Jugoslavije, moji roditelji su meni plaćali udžbenike, nije mi država davala besplatno, a pogotovo ne u današnje vreme. Vi, konačno, iz opozicije, morate da se opredelite kakva je vaša ideološka orijentacija, jeste li vi liberali, jeste li marksisti, jeste li za kapitalizam, jeste li za socijalizam, za šta ste vi?

Dakle, vaša orijentacija je mutna. Vaša orijentacija je nejasna. Ja razumem gospodina Mićunovića, on se uvek uzvrpolji kada se o tome govori. On je 1968. godine Beogradski univerzitet hteo da nazove „Crveni univerzitet Karl Marks“. Dobro, takvo je bilo vreme, bilo je popularno, studentski pokreti u Francuskoj, Nemačkoj, prelilo se malo i kod nas. Ali, sada odjedanput mi treba da kao đaci u školi slušamo o tome kakve su ideje gospodina Mićunovića i DS-a o tome kako treba urediti osnovnu školu, srednju školu i fakultete. Ko vas je sprečavao gospodo da vi sve to uradite za 12 godina vaše vlasti? Nije vas sprečavao niko, nego vas nije bilo briga za to. Vi ste se bavili nečim drugim, nameštanjem tendera, bogaćenjem na ličnoj osnovi, kupovinom stanova, pretvaranjem pašnjaka u gradilišta. To ste radili. Šta je vas bilo briga za osnovnu, srednju školu i za fakultete.

Vodite hajku ovih dana protiv predsednika Odbora za obrazovanje. U vaše vreme su nastali privatni fakulteti. Koji privatni fakultet je osnovala SNS? Vi ste očevi privatnih fakulteta i da me neko pogrešno ne razume, nemam ja ništa protiv privatnih fakulteta, ima dobrih državnih fakulteta, ima loših državnih fakulteta, ima dobrih privatnih fakulteta, ima loših privatnih, ništa nije crno-belo. Ali, prosto mi je licemerno kada slušam – evo, vi iz SNS, vi neki falsifikovani doktorati, diplome sa privatnih fakulteta itd. Bivši predsednik Republike Boris Tadić je držao predavanje, hvalio se na jednom od tih privatnih fakulteta koji je u međuvremenu promenio ime. U vaše vreme super je kada postoje privatni fakulteti, kada privatni fakulteti postoje u vreme vladavine SNS, onda to ne valja. Vi i kada ste na vlasti onda ste kapitalisti, onda ste za zapadne vrednosti, kada ste u opoziciji onda ste marksisti. Ukinite sve privatno, sve mora da bude državno, sve mora da bude besplatno, itd.

Nemam ništa protiv da sve bude besplatno, ali onda biste gospodo iz opozicije, onda ste morali da ostavite budžet u mnogo boljem stanju nego što ste ga ostavili 2012. godine, a ne ispraznili ste sve živo, da ne kažem da ste opljačkali i onda ste se setili – e, sada da bude besplatno. Kamo sreće da smo u budžetu imali onakvu situaciju kakvu imamo danas, da smo imali 2012. godine. Onda bi bilo moguće ovo što vi govorite, a ne ispraznili ste budžet tako da ne mogu da se isplaćuju ni plate, ni penzije, a onda ovamo posle pet godina kažete – e, dajte nam besplatno udžbenike. Ni u vreme gospodina Mićunovića nisu bili besplatni udžbenici.

Još jednu stvar da naglasim. Nije tačno da se osnovno obrazovanje u Srbiji plaća. Ne plaća se, dakle besplatno je. Obmanjujete građane već danima kako su navodno SNS i Aleksandar Vučić uveli plaćanje osnovne škole. Niko ništa ne plaća. Plaćaju se udžbenici i to na rate, i to na više rata, plaćam ih i ja za svoju decu, kao i vi za svoju, ali to nije nešto što je uveo Mladen Šarčević, Aleksandar Vučić, Maja Gojković ili bilo ko od nas. Uvek je tako bilo. Možemo da govorimo o tome da li cenu udžbenika možemo da smanjimo, da li možemo da popravimo stanje u školama, možemo, ali za to je potreban novac. Novca može da bude jedino ako budemo vodili pametno ekonomsku politiku. Ako budemo vodili ekonomsku politiku, politiku kakvu ste vi vodili, neće biti ni školstva u Srbiji ni besplatnog, ni sa plaćanjem, ni ovakvo, ni onakvo. To je ono što građani Srbije treba da znaju.

Prvo pitam prof. Mićunovića, tražio je repliku.
(Saša Radulović: Replika, ja sam prvi, pomenut sam imenom i prezimenom.)
(Goran Ćirić: Replika, DS je pomenuta.)
Tražili ste repliku, ali on ima prednost, on je imenom i prezimenom, pa onda stranke.
Profesore, da li želite repliku? Pošto je puna lista, vi meni samo recite da ili ne, i ja ću vam dati reč.
Molim vas budite ljubazni, nema potrebe da neko bude advokat između nas dvoje.
Profesore da li želite reč? (Da)
Izvolite, prijavite se.

Ja mislim da bi neki želeli jednu polemiku sa mnom, ali za to treba da postoje preduslovi. Prvo, da se govori istina. Drugo, da se znaju činjenice. Treće, da se vodi rasprava o predmetu, a ne o uvredama.

Pošto ja ne spadam u osobe koje će se svađati sa svakim ko to želi, ja odustajem od te rasprave, sa gospodinom koji me je prethodno prozivao toliko puta, ne želim da vodim polemiku, jer imam problem, čuo sam na N1, na pitanje novinara, ali vi ste o gospodinu Vučiću i Nikoliću izjavljivali to i to, dobio sam od gospodina Šešelja knjigu o dotičnoj ličnosti. NJegova izjava je bila – jeste, ja sam to govorio, ali nisam tako mislio. Imam problem kada tog čoveka slušam, da li to što on govori misli ili iz nekog drugog razloga govori. Zato uglavnom biram sagovornike.

Što se vas lično tiče, mi smo razgovarali prilikom vašeg izbora i vi znate kako ste se meni onda obraćali, ja sam vam tada rekao da ne želim više da polemišem s obzirom da sam pretpostavljao da mi imamo sasvim drugu relaciju, druge i civilizovane odnose.

Što se udžbenika tiče, ministar prosvete, ne vidim ga ovde, gospodin Žarković, je sa velikim oduševljenjem prihvatio moju inicijativu da se poštuje Ustav i da ono što piše da je besplatno, da tako bude, kao u najvećem broju zemalja uključujući i one oko našeg okruženja. Udžbenici su besplatno i deljeni, to što neko ne zna, to je drugo pitanje. Prema tome, ne bih hteo da ulazim, već sam dao objašnjenje, pošto me neprimereno, nekoliko puta prozivate.

Zahvaljujem.
Prepuna je lista, pa polako.
Vi želite da replicirate profesoru Mićunoviću? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja upućujem gospodina Mićunovića na knjigu Branka Petranovića „Istorija Jugoslavije“ u tri toma. U jednoj od tih knjiga, u trećoj knjizi, ako se ne varam, nalazi se fotografija gospodina Mićunovića sa grupom tadašnjih studentskih revolucionara iz 1968. godine, a ispod toga piše komentar fotografije – crveni univerzitet „Karl Marks“. Dakle, to je istorijska činjenica. Ali, ja vam ne zameram zbog toga, samo vam kažem da se vi na jedan način ponašate kad ste na vlasti, a na drugi način kada ste u opoziciji.

Što se tiče gospodina koga ste maločas spominjali, vi ste njegovi stari politički prijatelj, još sa onog otvorenog univerziteta koga je držao Milovan Đilas u Beogradu početkom 80-tih godina. Pisali ste mu recenzije nekih knjiga, zastupali ste ga, odnosno njegove političke stavove u javnosti, tako da me to mnogo ne uzbuđuje. Jedino što mi nije jasno, vidim da je gospodin Mićunović izašao, rekao je da ja ne znam, a da on zna, da su udžbenici navodno u vreme kada je DS vršila vlast bili besplatni, ako sam ga dobro razumeo. Samo da mi kaže kada su to udžbenici bili besplatni, kada je to roditelj mogao da dođe u neku knjižaru i da kaže – dobar dan, moje dete u treći razred osnovne škole, dajte mi besplatno komplet udžbenika za treći razred osnovne škole. Ako mi kažete koje godine je to bilo, za vreme kog ministra, ja ću vam se izviniti i reći ću da ste vi potpuno u pravu, ali mi dajte tačne podatke o tome koje godine su udžbenici u Republici Srbiji bili potpuno besplatni, a knjižare bile u obavezi da roditeljima, odnosno deci besplatno dele komplete udžbenika.

Hvala.
Reč ima Goran Ćirić.

U više navrata je pomenuta DS i profesor Mićunović. Upravo on kao inicijator jeste realizovao zajedno sa gradom Beogradom to u šta vi sumnjate, a to su besplatni udžbenici za đake u Srbiji i dupli kompleti u gradu Beogradu, jer je grad Beograd u tom trenutku imao potencijala za tako nešto, u vreme koalicione vlade zajedno sa SPS, kada je ministar prosvete bio Žarko Obradović. Pa, možete da proverite i sa njima sve to.

Međutim, očigledno je da se sa svim ovim temama, koje traju desetak do petnaest minuta, direktnim napadima na profesora Mićunovića udaljavamo od nečega što je suštinska rasprava oko amandmana. Mi smo podržali ovaj amandman, a to je obavezno srednje obrazovanje. Sada smo zaboravili na kom smo amandmanu. Zaboravili smo šta je izjavila predsednica parlamenta kada je govorila o zabranama u Ustavu. Podsetiću vas, rekla je da nema nikakvih zabrana u Ustavu i da je to razlog zbog čega se ne prihvata ovaj i ovako predložen amandman. Videli smo od mojih kolega i činjenica je kada pogledate Ustav Republike Srbije da postoje zabrane i te kako, a posebno one zabrane koje se tiču diskriminacije.

Mi ovde u Skupštini gledamo svih ovih godina diskriminaciju prema opozicionim poslanicima i svim predlozima, iako su suvisli i prihvatljivi, a ovo je jedan od amandmana oko koga možemo da se složimo. To jeste suština ove priče i ja pokušavam da vas vratim upravo na suštinu, pokušavajući da vam dokažem nešto što je notorna istina, a to je da su udžbenici bili besplatni u tom periodu, da sada treba platiti 10.000 do 17.000 dinara za komplet udžbenika za đake u osnovnim školama. To je nešto što zaista mora da se promeni.

Reč ima Aleksandar Martinović.

Morate da mi kažete, gospodine Ćiriću, vi koji trpite veliku diskriminaciju tako što ste savetnik direktora Pošta Srbije i imate platu od 150.000 dinara, koje godine su udžbenici bili besplatni, ali za sve đake u Republici Srbiji. Mi donosimo zakon koji se odnosi na celu Republiku Srbiju, a ne za grad Beograd ili za pojedine opštine u gradu Beogradu, nego za učenika u celoj Republici Srbiji. Toga nije bilo i vi to veoma dobro znate.

Što se tiče diskriminacije, što se tiče toga da ste vi iz opozicije ugroženi, da li ste čuli neki dan, čoveku dlaka sa glave nije falila, nije čak ni priveden u policiju, a na televiziji objašnjava kako treba u biti predsednika Republike? Kaže – nije ga teško pogoditi snajperom. Otvorite televiziju N1, otvorite televiziju B92, sada je promenila ime, kupite „Kurir“, kupite „Tabloid“, kupite sve moguće novine, NIN, „Blic“, „Danas“ itd, najgore moguće uvrede, neistine na račun Aleksandra Vučića, Nebojše Stefanovića, Maje Gojković i svih nas iz SNS. Onda vi kažete – cenzura, mi diskriminisani, nemamo pravo. Pa, ko vas diskriminiše, gospodine? Kada je u vaše vreme predsednik poslaničke grupe opozicione mogao da bude savetnik generalnog direktor jednog javnog preduzeća? Evo, vi ste savetnik Mire Petrović, direktorice Javnog preduzeća Pošte Srbije. Kažite kolika vam je plata.