Hvala. Amandmanom da je obrazovanje pravo deteta, ovo je jedini način da ovako važna tema zaista dođe do građana, da građani vide da je praktično moguće uvesti besplatne udžbenike, je da ponavljamo ove stvari, i danas je, zaista, i juče je bila, i danas je prilika za to. Ovo je izuzetno važna tema.

Petsto šezdeset hiljada đaka u osnovnim školama, 260.000 đaka u srednjim školama. Prosečna primanja domaćinstva su oko 57.000 dinara. Komplet udžbenika za decu košta od 10.000 – 17.000 dinara. Ova računica ne može da se izvede. Porodice jedva sastavljaju kraj sa krajem. Budžet može da reši ovaj problem, i ovo je praksa u celom uređenom svetu.

U Severnoj Americi, u EU deca, naši mališani koji su pobegli iz zemlje u dijaspori dobijaju udžbenike tamo i uopšte nije veliki trošak. 0,23% budžeta Republike Srbije. Znači, pola onoga što se kao subvencija daje „ER Srbiji“, 5-10% subvencija koje se daju velikim stranim investitorima da otvaraju ovde kod nas, mesta za jeftinu radnu snagu.

Znači, ovo može da se uradi. Vladajuća većina izbegava ovo. Ako ne žele moj amandman, ponavljaju da im se ne sviđa. Tobože podržavaju ovo, ne sviđa im se kako je napisano, neka napišu svoje.

„Dosta je bilo“ će ih podržati u tome jer je ovo interes svih građana, interes svih roditelja.

Jako važno za građane je da znaju, ovo je moguće uraditi. Novca u budžetu za ovo ima, potrebna je samo politička volja koja očigledno ne postoji. Postoji samo puno reči, najava o tome šta će se raditi. Međutim, vreme je da pređemo sa reči na dela. Pet godina se priča, ništa se ne radi. Niko nije procesuiran. Udžbenici mogu da budu plaćeni. Građani vas gledaju.

Veroljub Arsić . Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, niko iz SNS nije za to da sva deca imaju udžbenike koje bi dobili od države, pa čak i po cenu toga da posle školske godine vrate te udžbenike školama za sledeće generacije.

I mogu da kažem da nije tačno da u dijaspori naša deca dobijaju besplatne udžbenike, i nije tačno da su njihovi roditelji pobegli iz Srbije zbog Vlade Aleksandra Vučića ili otkad on učestvuje u vlasti zajedno sa SNS, nego zbog gomile ministara koji su bili pre Aleksandra Vučića, a koji su isti kao i podnosilac ovog amandmana.

Na član 17. amandman …
Jeste završili?

Nisam još završio.
Kako sam podnosilac amandmana kaže – da treba da brinemo o deci, ali je to na prvom mestu posao roditelja te dece koja treba da imaju bilo kakvo radno mesto i ja bih postavio jedno drugo pitanje – o svakome od nas kako to reče podnosilac, reči su jeftine, govore dela.
Ja bih voleo, makar jedno preduzeće koje je vodio kao stečajni upravnik, da kaže koje je to preduzeće, čija se sudbina nije završila likvidacijom. Ili, dok je bio stečajni upravnik, zaposlenima u predmetu stečaja i njihovoj deci obezbeđivao udžbenike, imao je pravo po zakonu.
Još nešto, imao u narodu jedna izreka koja se tiče glasanja da on bude ministar u Vladi Ivice Dačića dok je SNS, takođe, učestvovala u vlasti.
To je, da je dobre ljude lako prevariti, pa je tako prevario i ove koji su glasali za njega 2016. godine, a sada se takmiči sa nevažećim listićima.

Izvolite.

Replika.

Hvala.

Pa, ja nikoga nikada nisam opljačkao, nikome nisam ukrao ni jedan jedini dinar.

Ovo je zaista interesantna argumentacija, ali dobro je da smo čuli, konačno, da SNS ne podržava nabavku udžbenika iz budžeta. to je rekao gospodin Arsić, tako da građani treba da znaju da SNS, vladajuća većina, ne podržava nabavku udžbenika iz budžeta.

Da ispravim jednu stvar koja je netačna u onome što je rekao – naša deca koja su pobegla iz zelje sa svojim roditeljima u dijaspori, u Severnoj Americi, u EU, čuli smo čak i u Bocvani, dobijaju udžbenike plaćene iz budžeta.

Nigde ne postoji tržište udžbenika kao što je ono napravljeno u Srbiji, a to tržište služi samo za pljačku roditelja.

Znači, udžbenici se nabavljaju da roditelji znaju kako izgleda kad počinje školska godina odvedete dete u školu i tamo dete dobije sve što mu treba. Ne samo udžbenike, koje dobiju pozajmljeno na tu godinu, moraju da ih čuvaju, nego dobijaju i sveske, i olovke i računare, dobijaju sve što im je potrebno za rad u tim školama .

Ovo je nešto, ovo je moguće ostvariti u Srbiji. Nikakva jeftina retorika ovog tipa nas neće skrenuti sa toga da zahtevamo da udžbenici budu nabavljeni za svu decu.

„Dosta je bilo“ će ovo sprovesti i u Beogradu, i u Srbiji.

U Beogradu, recimo, da bi se nabavili udžbenici za svu decu u svim osnovnim školama, dovoljno je oko tri miliona evra. To vam je cena jarbola, a za svu decu u srednjim školama dva miliona evra, i to vam je cena fontane. Pitanje za sve građane, da li su im važniji jarboli i fontana, ili udžbenici za decu u osnovnim i srednjim školama?

Mislim da su mnogo važniji udžbenici i zbog toga ovo zahtevamo. Ova jeftina priča o tome kako je neko tobože krao, zante šta, dosta toga ponavljate kao pokvarena ploča, sa reči na dela, evo vam prilike da uradite nešto za građane.

Vi znate koliko dugo traje rasprava po amandmanima, ako hoćete da pojedete vreme svim poslanicima…
(Saša Radulović: Ovo je replika, nešto drugo.)
Ja govorim nešto drugo, ne skačite, budite smireni i slušajte druge, dosta je bitno.
(Saša Radulović: I vodim računa, hvala za brigu.)
Poslanici mi prilaze i pitaju koliko je ukupna rasprava, a piše u Poslovniku.
Inače, da znate, vaša grupa više nema vremena. Vodite računa. Ima vremena u nekom drugom filmu.
(Saša Radulović: Ovo je bila replika.)
Ne vičite, polako. Stvarno radim u otežanim uslovima i tražim beneficiran radni staž.
Reč ima Dragomir Karić.

Poštovana predsednice Skupštine Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije koji ste pred malim ekranima.

Što se tiče ovog amandmana gospodina Radulovića, normalno da je vrlo lako predložiti nešto što ne postoji, što nema i biti heroj u svom gradu ili u svojoj lepoj dobroj Srbiji.

Sticajem okolnosti, živeo sam mnogo dugo u inostranstvu, nego gospodin Radulović, tako da to što se tiče besplatnih udžbenika, to nije istina. Naša deca su svuda plaćala udžbenike i ja sam školovao u inostranstvu petoro dece i ja znam šta je to i to ne da je skupo, nego je preskupo, ali smo plaćali. Znači, sve te škole koje postoje, zapadne škole, većina njih je zasnovana upravo na tim komercijalnim osnovama.

Drugo, govoriti - narod nas gleda, pa normalno da nas narod gleda. Zato me i čudi gde vam je obraz i kako se ne stidite da iznosite takve činjenice koje konkretno vas degradiraju, dezavuišu i stavljaju vas tamo na mesto gde bi vi trebali da budete. To je Amerika. Idite tamo, zalagali ste se za bombardovanje Srbije, ubijanje naše dece.

(Narodni poslanici poslaničke grupe Dosta je bilo dobacuju: Sram vas bilo.)

Mene treba da bude sramota zato što se nalazim u ovom Domu zajedno sa vama. Zbog toga treba da me bude sramota.

Molim poslanike da se obraćaju meni, da ne reaguju na provokacije i da govore o amandmanima.