Poštovani poslanici, nastavljamo sa radom.
Molimo vas da radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Po evidenciji, imam 85 poslanika.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 104 narodnih poslanika.
Danas je utorak, pitanja su.
Da li neko želi da iskoristi svoje pravo, u skladu sa Poslovnikom, i da postavi pitanje ili traži objašnjenje?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Dobar dan, danas je utorak, da podsetimo predsednicu, i danas se postavljaju pitanja.

Imam nekoliko pitanja, koja su mahom ponovljena, jer na pitanja koja sam već postavio niko nije dao odgovor. Verovatno zato što je predsednika ili ministre sramota da daju odgovore, ili ne znaju da daju odgovore. U svakom slučaju, ni jedno ni drugo nije dobro.

Prvo pitanje sam postavio, pre izvesnog vremena, ministru inostranih poslova, a sada postavljam i predsednici Vlade i ministru unutrašnjih poslova i ponovo ministru inostranih poslova, a to je – kakvi su efekti sankcija koje je Srbija uvela Francuskoj pre pet-šest meseci, kada je Francuska odbila da isporuči Haradinaja po Interpolovoj poternici koju je raspisala Srbija?

Da podsetim srpsku javnost da je tada Srbija tražila od svojih službenika da tri meseca ne posećuju Francusku i da se primene druge mere, da se povuče ambasador na konsultacije, itd, itd.

Nakon tri meseca se desilo to da su poslanici Vlade Srbije i vladajućih srpskih stranaka u kosovskom parlamentu podržali tog istog Haradinaja za izbor za predsednika Vlade tzv. Kosova.

Pitam – šta se to promenilo? Prvo, koji su efekti naših sankcija Francuskoj, da li je to donelo neke velike koristi našoj državi? Drugo, ako nije, otkud ta velika promena u našoj politici prema Haradinaju? Da li su tu u pitanju neki istorijski interesi Srbije, ako jesu – koji, da li je tu, možda, pritisak nekog stranog faktora, ako jeste – kog, ili je tu u pitanju ono što je verovatno tačno – novac, da je neko platio za novo prijateljstvo?

Nekoliko puta u poslednjih nekoliko godina ponavljam pitanje, a sad je ono ažurirano pre par meseci jednom promenom ovlašćenih lica i promenom tekućeg računa jedne poznate firme koja se zove „Asomakum“. Ja sam pitao tada ministra finansija, a sada pitam i ministra privrede i ministra unutrašnjih poslova – ko je vlasnik firme „Asomakum“?

Kao što znamo, srpska javnost je upoznata da je ta firma imala velike poreske pronevere, da je tamo bilo svega i svačega, da su neki ljudi hapšeni, privođeni, da su pokrenute neke optužnice, da navodno ta firma nema veze sa bratom jednog najvišeg funkcionera Srbije, ali i dan danas ne znamo ko su vlasnici? To, naravno, nije tajna, pošto u APR-u to može da se vidi, za sve srpske firme, osim za ovu. Za ovu firmu u APR-u piše da ona nema vlasnike, odnosno da su vlasnici crtice, imate crtice i ja bih voleo da mi neko prevede šta te crtice znače.

Treće pitanje je vezano za nešto što se juče desilo u Paraćinu, a to je da je 230 ljudi izgubilo posao. Oni su radili u Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu, koju je pre tri godine privatizovao, po onome što piše u poternici Interpola koju je inicirala Bugarska, kriminalac koji se zove Cvetan Vasilev, koji je veliki prijatelj bivšeg predsednika Srbije, sadašnjeg predsednika Srbije, mnogih srpskih političara, mnogih članova vladajuće stranke u Srbiji.

Ja sam upozoravao nekoliko puta da je bruka za Srbiju i da je to nepoštovanje međunarodne obaveze da ne isporučujemo nekoga ko je na Interpolovoj poternici. Sa punim pravom smo tražili da Haradinaj bude isporučen Srbiji, to što se nije desilo je na sramotu države Francuske, ali, isto tako, naš odnos prema ovom slučaju je na sramotu države Srbije, odnosno onih ljudi koji vode ovu državu.

Zato pitam ministra unutrašnjih poslova, ministra inostranih poslova, ministarku pravde, ministra privrede i ministra finansije – šta se to dešava sa Srpskom fabrikom stakla? Zašto je dopušteno da jedna bugarska firma pre tri i po godine kupi tu firmu, to je firma „Glas industri“, da ne plati cenu koja je dogovorena sa Agencijom za privatizaciju, a da bude uknjižena? Posle toga, ta firma pravi gubitke od 120 miliona evra.

Nakon toga ona menja pet puta vlasnike, krije se iza, kako piše u saznanjima nadležnih službi u policiji, Svetozara i Petra Crnogorca, Milorada Miče Pušice, Dušana Adamovića, Verice Matković. Drugi i treći su visoki funkcioneri SNS. Ova poslednja čini mi se SPS.

Hvala, vreme.
Reč ima narodni poslanik Fatmir Hasani. Izvolite.

Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije. Članom 86. stav 6. Zakona o lokalnoj samoupravi utvrđeno je da Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o političkom i etničkom sastavu raspuštene skupštine jedinica lokalne samouprave.

U primeru opštine Preševo, gde je Vlada donela odluku o raspuštanju skupštine, zbog toga što više od tri meseca nije održana nijedna sednica, ova zakonska norma nije ispoštovana.

Naime, nakon prošlogodišnjih izbora Skupština opštine Preševo je imala sledeći sastav: Demokratska partija Albanaca 14 odbornika, Alternativa za promene 11 odbornika, Partija za demokratsko delovanje 10 odbornika, Demokratska unija Doline dva odbornika i jedan odbornik Demokratska unija Albanaca.

Međutim, u Vladinoj odluci o privremenom organu, predsednik i jedan član privremenog organa pripalo je Alternativi za promene koja ima 11 odbornika od 38 odbornika, koliko ima Skupština, što iznosi 28,9%. Zatim, jedan član ovog organa je iz SNS koji nemaju odbornike u raspuštanju Skupštine, a samo preostala dva člana privremenog organa pripalo je svim drugim političkim strankama koje su zastupale Albance Preševa koji su imali 27 odbornika u raspuštanju Skupštine, što znači 71,1%.

Ovde se očigledno vidi da je marginalizovana apsolutna većina glasača opštine Preševo, a da je dat ogroman monopol samo jednoj stranci Alternativi za promene, koju vodi Šćipri Marifi. Takođe, je bitno da za predsednika privremenog organa nije imenovana dosadašnja predsednica opštine Preševa Ardita Sinani u okviru dosadašnje prakse primenjene u ovakvim situacijama u drugim opštinama Srbije.

Pošto je ova odluka Vlade izazvala ogromno nezadovoljstvo u Preševu, postavljam pitanje Vladi – koji su bili politički motivi da prilikom donošenja ove odluke nije ispoštovana zakonska norma i dosadašnja praksa u Srbiji?

Drugo pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine – da li će ona da poštuje zakonske norme prilikom zakazivanja privremenih izbora u opštini Preševo? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Imam tri pitanja.

Prvo pitanje se odnosi na Ministarstvo prosvete, odnosno ministra Šarčevića, iako ćemo sa njim moći da razgovaramo kada budu amandmani, ali ovo je zvanično pitanje i apel istovremeno, a povodom događaja u školi „Svetozar Miletić“ u Zemunu, gde su roditelji i zaposleni skoro mesec dana u štrajku, deca ne pohađaju nastavu, kriza je velika i prosto pitam ministra i apelujem na njega i javnost – da li su zaista problemi, utvrđeni u toj školi, inspekcijski tako veliki da je potrebno terati ovako mak na konac?

Reč je o školi koja, podsećam i naglašavam zbog javnosti i onih koji nas gledaju, ima izvanredne rezultate, na eksternom vrednovanju je dobila najvišu ocenu. Dakle, škola koja služi za uzor u svakom pogledu. Da li je nešto što je skrivio, sa ili bez navodnika, aktuelni direktor te škole tako veliko da zavrđuje ovakvu šikanu zaposlenih i roditelja i dece? Tim pre, pošteno govoreći, ja to samo kritički kažem, toliku podršku koliku su rukovodstvo te škole i direktor dobili, i to spontane podrške, malo ko, da ne kažem niko ni iz vlasti, ni iz opozicije, bez nekog organizovanog prevoza ili neke široke organizacije ne može da sakupi.

Dakle, zbog toga, još jednom bih pozvao ministra, da se pređe preko neke sujete, nekog interesa ili ne znam kog ćefa i da se vidi da li postoji način da se reši taj problem, a ne da ovako trpe učenici, nastavnici i zaposleni, pri čemu nikakve koristi nema, osim što se demonstrira silama i osim ukoliko se to ne shvata kao pokazna vežba za sve one koji nameravaju da protestvuju širom Srbije.

Moje drugo pitanje odnosi se na MUP, ministra Stefanovića i tiče se ove nabavke vozila za potrebe Ministarstva, 710 vozila, a navodno treba da bude 1.500. To je velika nabavka za naše uslove. Vozila su uzeta od privatnog preduzeća iz Čačka. Opet, naravno, vlasnik tog preduzeća je u bliskim vezama, koje ne krije, sa aktuelnom vladajućom strankom. Nije to poenta.

Moje pitanje, ne samo za MUP, nego i za druge državne organe glasi – zašto se ne koriste, možda ima neki razlog koji ja ne znam, zašto se ne uzimaju „Fijatova“ vozila? Naš predsednik, tada još premijer je ubeđivao Vladimira Putina, podsticao ga, naša Vlada u više navrata, da uzme vozila iz „Fijata“, odnosno iz Kragujevca. Govorio je da je to zdelano u Srbiji, da je to srpski automobil. Zašto naši organi, zašto naše institucije, zašto naša Vlada, naša ministarstva ne koriste to onda i ne uzimaju taj automobil koji pokušavamo da Putinu i Rusima plasiramo, a istovremeno ga ni sami ne vozimo? To je loš primer. Ako je to zaista domaći automobil, a država Srbija jeste vlasnik, odnosno jedan veliki vlasnik, ne većinski, ali značajnim delom vlasnik fabrike u Kragujevcu, zašto se onda ne vidi mogućnost da se na taj način pomogne i samoj fabrici, koja je navodno naša, tj. ne navodno, nego jeste, a istovremeno se šalje poruka svima onima kojima plasiramo taj automobil ili želimo da plasiramo kao domaći srpski proizvod?

Poslednje pitanje ide na adresu rukovodstva, odnosno predsednice Skupštine i rukovodstva Skupštine. Može i javno da odgovori, a može i pismeno. Od početka ovog saziva koliko je opomena, koliko je kazni upućeno narodnim poslanicima, pa da pogledamo svi zajedno, neke kolege kažu malo, ali svejedno, koliko među tim kažnjenima i opomenutima ima predstavnika vlasti i opozicije, pa da onda zaista vidimo da li postoji atmosfera tolerancije i saradnje i da li se uz takvu asimetriju može raditi koliko toliko u normalnim okolnostima.

Nemojmo se iznenaditi kada oni koji su očigledno šikanirani ili hendikepirani u tom odnosu koriste i druga vanparlamentarna sredstva. Nemojte da vas to iznenadi. Ovo je apel da bismo mogli da nastavimo da radimo i da vratimo dostojanstvo ovom domu na način koji je potreban i nama i građanima, jer mediji i parlament su najvažniji instrumenti dijaloga i demokratije u društvu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Prvo želim da ukažem vama i predsednici Skupštine, koja je po članu 27. dužna za staranje o primeni Poslovnika, da pitanja koja postavljamo nemaju odgovor ili stižu mnogo kasnije posle propisanih 15 dana. Stvarno bih molio predsednicu parlamenta da se potrudi da odgovore na pitanja koja se postavljaju na ovaj način dobijemo ranije.

Ja sam postavio krajem juna meseca pitanje o stanju remonta u javnom preduzeću EPS. Odgovor sam dobio posle mesec dana koji zvuči onako kao lepa bajka, da je sve po planu i da će sve da bude u redu.

Međutim, činjenice govore drugačije, da je stanje u Elektroprivredi Srbije danas zabrinjavajuće i zbog toga smo mi, kao poslanička grupa, tražili da se organizuje u skladu sa članom 209. Posebna sednica za postavljanje pitanja na aktuelnu temu i ja očekujem da ćemo konačno u ovom sazivu dobiti jednu sednicu na aktuelnu temu onako kako to Poslovnik predviđa, a brojne poslaničke grupe su brojne teme u prethodnih godinu i po dana u ovom sazivu tražile da se razmatraju i nikada nismo bili u prilici.

S druge strane i ona obaveza jednom mesečno da se postavljaju pitanja Vladi, poslednjeg četvrtka u mesecu, se tendencioznim zakazivanjem sednica Skupštine izbegavaju. Tako da je očigledno da ni ovaj četvrtak, za dva dana, Skupština neće raditi i nećemo biti u prilici da predsednici Vlade i ministrima postavimo pitanje već treći put od njihovog izbora. Apelujem na predsedništvo parlamenta da nešto promeni i da poštuje Poslovnik.

Postavio bih danas pitanje predsednici Vlade i predsednici parlamenta o tome da li su obavešteni od strane direktora Republičkog zavoda za statistiku, gospodina Kovačevića, da je metodologija o utvrđivanju stope nezaposlenosti/zaposlenosti promenjena 2015. i 2016. godine? Zašto postavljam ovo pitanje? U jednoj polemici koja se vodila između gospodina Arsića, koji je napisao jedan tekst gde naučno pobija mogućnost da je stopa nezaposlenosti smanjena sa 26% na 11, 12%, koliko slušamo od strane predsednika Republike, predsednice Vlade, svih ministara, gospodin Kovačević je odgovorio da je metodologija kojom se utvrđuje stopa nezaposlenosti promenjena 2015/16 godine i da, stoga, su podaci iz prethodnog perioda sa podacima danas neuporedivi. Čovek kaže, o tome je Republički zavod za statistiku obavestio javnost.

Mene zanima kako je to obavestio javnost? Da li su okačili na oglasnoj tabli u Zavodu da je promenjena statistika 2015. i 2016. i da ti podaci ne mogu da se upoređuju? Ili je poslato obaveštenje, recimo, makar u Vladi? Da članovi Vlade ne budu u zabludi kada misle da je ekonomska politika Vlade dovela do toga da se nezaposlenost u Srbiji prepolovi. To jednostavno nije tačno i to građani znaju i osećaju na svojoj koži katastrofalne posledice ekonomske politike Vlade, koja nije smanjila nezaposlenost. Možemo jedino da govorimo o tome da je smanjen broj nezaposlenih, zato što se veliki broj ljudi, nažalost, iselio iz Srbije, jer u Srbiji nisu mogli da nađu posao. Ali je ta ekonomska politika dovela do toga da je Srbija danas zemlja sa najvećim brojem siromašnih ljudi u Evropi, 12%, sa najvećom stopom ugroženosti od siromaštva, skoro 30%. Ja, evo, verujem možda su ministri i poslanici bili u zabludi i veruju da je stvarno stopa nezaposlenosti smanjena sa 26 na 12%, a ne znaju da je promenjena metodologija.

Molim vas da dobijemo to obaveštenje, da ne budemo u zabludi, da ovde donosimo odluke bazirane na zdravim realnim činjenicama. Na ovaj način dovešćemo do daljeg osiromašenja nastavkom ekonomske politike, daljeg osiromašenja građana Srbije i daljeg iseljavanja mladih talentovanih ljudi iz Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam dva pitanja. Prvo pitanje je predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću i predsedniku Vlade, Ani Brnabić, zašto se toliko kasni sa donošenjem odluke da se pripadnicima osoblja rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu dodeli diplomatski status? To je zaista sad postalo već skandalozno. Mora se hitno doneti ta odluka, a ja lično strepim da neće moći ni da dođe do isporuke ruskog naoružanja, obećanog, ugovorenog Srbiji, ukoliko se taj status ne dodeli. Ne možemo se mi poigravati sa Rusijom. Ona nas obasipa prijateljstvom, mi moramo uzvratiti na onim tačkama gde je možda za spoljnu politiku i najosetljivije. Hitno se mora taj diplomatski status dodeliti. Ja sam to pitanje već jednom postavljao pre mnogo vremena, nije mi odgovoreno.

Drugo pitanje je pitanje ministru inostranih poslova i ministru pravde – zašto je srpska Vlada do sada skrštenih ruku posmatrala montirani proces Draganu Vasiljkeviću pred hrvatskim sudom u Splitu? Danas se očekuje u pola dva izricanje prvostepene presude. Intenzivno sam pratio taj proces, koliko se to moglo pratiti preko hrvatskih medija i zaključio sam da hrvatski sud apsolutno nema nikakvih dokaza protiv Dragana Vasiljkovića, zvanog Kapetan Dragan, apsolutno nikakvih dokaza.

Ako ne bude danas donesena oslobađajuća presuda, zahtevam da se odmah opozove srpski ambasador iz Zagreba i da predsednik Republike Aleksandar Vučić otkaže svoju upravo dogovorenu posetu Zagrebu koja se planira za novembar mesec. Dakle, da se apsolutno zaoštre naši odnosi sa Hrvatskom ukoliko Kapetan Dragan danas ne bude oslobođen. Hajde, nekako možemo i svariti presudu koja bi pokrila ove godine koje je već odrobijao, ali ako bi danas bio zadržan u hrvatskom zatvoru, onda bez pardona moramo nastupiti kao država zaštiti naše nacionalne interese, zaštiti našeg građanina i jednostavno se usprotiviti toj ustaškoj samovolji koja nadire iz Zagreba, iz Hrvatske i koja se ogleda i u procesima svim ostalima Srbima kojima Hrvati sude za izmišljenu krivicu. Prvo ih na neki način uspavaju u proklamacijama da niko od Srba neće biti krivično gonjen, zbog učešća, kako oni kažu u oružanoj pobuni, onda čim se vrati neki Srbin u punijoj snazi, čim se vrati neko ko bi mogao da opstane tamo na srpskoj zemlji, odmah ga hapse i tako stavljaju do znanja i drugima, da nisu poželjni na okupiranoj teritoriji Republike Srpske Krajine. Oni prime samo starce koji su pred kraj života i koji više ne mogu predstavljati ni političku niti bilo kakvu drugu opasnost po taj ustaški režim.

Dame i gospodo, inače, Srbija je neprekidno popuštala u svojim odnosima sa Hrvatskom. Mi moramo staviti do znanja ne nećemo prihvatiti međunarodnu arbitražu po pitanju 10.000 hektara zemlje sa leve obale Dunava, koju Hrvati potražuju po starim austro-ugarskim katastarskim knjigama, jer granica mora biti na matici Dunava.

Drugo, videli ste već tri najvažnije hrvatske političke partije su se usaglasile da od Srbije traže 40 milijardi evra ratne odštete. Dakle, sve ono što čini današnju Hrvatsku političku scenu stoji iza tog zahteva, pa i naša štampa je obelodanila.

Da vam kažem, mene je iskreno obradovala ta vest, jer to je razlog više da se ne učlanjujemo u EU. Šta ćemo mi u EU kada su tamo svi srpski neprijatelji koncentrisani? Dakle, zaoštriti potpuno diplomatske odnose sa Hrvatskom, a da eventualna današnja osuđujuća presuda Draganu Vasiljkoviću bude povod za taj potez.