Ne mogu da naučim nikako poslaničku grupu Dveri, posle godinu i nešto dana, da sam poslanik. Da bi bili predsednik, morate biti prvo poslanik, pa onda neko glasa za vas, da imate ista prava kao i drugi poslanici.
Znate šta, zbog neiskustva poslanice Marije Janjušević ja ću samo o amandmanu. Oprostite joj, naučiće. Imam prava da govorim po osnovu toga što sam poslanik. Valjda se sada razumemo. Zaista, to što su poslanici sada zloupotrebljavali povredu Poslovnika, pa nešto kao pokušavaju da repliciraju, sve je to u redu, ja njih razumem. Shvatili su poruku koju sam htela da kažem, uplašili su se što su građani Srbije čuli drugačije mišljenje od onog njihovog. Oni su protiv migranata, nije to samo danas u vezi amandmana na član 23. Predloga zakona. Danima, evo i juče smo čitav dan govorili da su protiv migranata, protiv migranata. Još jedna je tu bila kategorija, ali da se ne vraćamo na građane Srbije koji su homoseksualnog opredeljenja. Sada imamo to i da mrzimo strance. Bojim se da li ćemo otići jako, jako daleko.
Drago mi je da su se pojedini poslanici trgli i shvatili da taj jezik ima elemente govora mržnje. Prema tome, izuzetno mi je drago i nadam se da će oni odustati od svoje diskusije u tom pravcu jer ružnu sliku o Srbiji šaljemo time da neko može da pomisli da postoji procenat građana Srbije koji ne voli decu migrante. Ubeđena sam da nijedan glasač koji se sticajem okolnosti, malo smo ga mi naljutili, pa je iz nekog očaja glasao za poslaničku grupu koja propagira ovu politiku, neće vam reći: „mrzimo migrante“, „mrzimo decu“, „nećemo da im damo da idu u škole“, „postali smo netolerantni“. Mene su svi dobro razumeli, ko je imao dobru nameru. Ne mogu uopšte ovakvi amandmani koji govore da mi treba da odvajamo decu migrante iz prirodnog okruženja.
Mi smo jedina zemlja koja je uvela još jedan stepen više brige o deci migrantima, a to je smeštanje u hraniteljske porodice. Mi smo stepen više otišli u humanosti od svih ostalih. Znači, deca koja su ostala bez roditelja, jer su roditelji uspeli da odu do severa Evrope, ili su ih roditelji, zamislite te tragedije, poslali da oni prvi odu, a oni će iza njih. Poslali su ih da prvi odu, da sami uđu u Srbiju bez roditeljskog staranja, bez zakonskog zastupnika, bez staratelja, bez roditelja, sami da uđu u Srbiju. Mi smo ih smestili, kao jedina država u Evropi, u hraniteljske porodice, da ne bi odrastali po kampovima, da im malo damo neke topline i da pokušamo, naravno kroz proceduru, da im pronađemo roditelje, gde se roditelji nalaze na severu Evrope ili su ostali negde daleko u izbegličkim i migrantskim kolonama.
Kažem još jednom, ponosna sam na to i hvala vam, ministre, što i vi, Vlada Republike Srbije, brinete o deci koja nisu svojom krivicom izgubila svoje domove i koja žele bolju budućnost kao i deca poslanika, vlasti ili opozicije, potpuno je svejedno. Ne može niko ko je pri zdravom razumu da glasa za amandmane kojima se traži da oni budu nešto drugo, jer nisu drugo. Oni su deca, kao i deca većine nas, ko ih ima. Hvala vam.
(Boško Obradović: Replika.)
