Na naslov iznad člana i član 48. amandman je podnela poslanica Branka Stamenković.
Na član 48. amandman je podneo poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Štedeći vreme, neću obrazlagati ovaj amandman.

Hvala.
Na član 48. amandman je podneo poslanik Vladimir Đurić.

Ja ću veoma kratko obrazložiti ovaj amandman, obzirom da je za raspravu o amandmanima ostalo nešto više od 340 minuta, ne 218 kako je predsedavajuća malo pre rekla, ali i 348 minuta je ipak puno.

Dakle, amandmanom na član 48. predložili smo da se iz originalne verzije ovog člana Zakona o osnovama sistema obrazovanja izbrišu odredbe koje omogućavaju ministru prosvete da formira sopstvene komisije koje bi obavljale poslove iz nadležnosti nacionalnih stručnih obrazovnih saveta i zavoda, koje predstavljaju stručna obrazovna tela koja treba da kreiraju i vode politiku obrazovanja u Srbiji, dok bi ministarstvo trebalo samo da nadzire tu obrazovnu politiku i da se stara o njenoj zakonitosti.

Predložili smo da se obrišu odredbe kojima ministar ima ovlašćenje da ukoliko je nezadovoljan ishodima rada stručnih komisija stručnih komisija nacionalnih prosvetnih tela i zavoda, formira sopstvenu komisiju koja bi mu proizvela poželjan ishod, ishod po meri izvršne vlasti, dakle ministarstva i Vlade, jer upravo ta mogućnost ministra da svojom odlukom potpuno pregazi rad nacionalnih stručnih obrazovnih tela bila je i predmet najvećih primedbi koje je Nacionalni prosvetni savet imao na tekst predloženog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i konkretno baš na odredbe člana 48. ovog zakona. Hvala.

Na član 48. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić i Nenad Konstantinović.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, dakle, ovo je jedan od članova koji omogućava ministru da drži na kratkom lancu i Nacionalno-prosvetni savet i zavode, za koje ste sami rekli da su najvažnija tela u sistemu obrazovanja. Zavodi jesu važna tela i zavodi imaju mogućnost i obavezu da daju stručna mišljenja po određenim pitanjima.

Problem koji mi vidimo u ovom članu kako ste ga vi koncipirali je u tome što je ministar taj koji daje smernice i daje zahtev kako da se uradi određeno mišljenje, a ako nije zadovoljan tim mišljenjem ili ako se to mišljenje ne uradi u kratkom roku, koji takođe daje ministar, onda se kaže – a najkasnije do 30 dana, ministar može da formira komisiju ili može da donese odluku bez tog mišljenja uopšte.

Ukoliko direktor zavoda ne ispuni kratak rok i zahtev koji mu da ministar, ministar može da predloži njegovu smenu. Mi smatramo da to nije u redu, jer to ukazuje na situaciju da će ministar na taj način moći da zloupotrebi svoju funkciju, da da svesno prekratak rok zavodu, da bi mogao da smeni direktora.

Zato smo predložili amandmanom da rok u kome zavodi i saveti daju mišljenja ne bude kraći od tri meseca, što jeste jedan razuman rok za ozbiljnu analizu i za ozbiljnu izradu mišljenja, tako da imaju dovoljno vremena da mogu to da urade. Naravno, ukoliko to ne urade, vi možete da predložite eventualnu smenu odnosno razrešenje direktora. Ali nemojte da idemo sa namerno kratkim rokovima, da oni to ne bi mogli da urade, da bi vi mogli da ih smenjujete i da bi mogli da odlučujete, bez stručnog mišljenja zavoda ili saveta.

Na član 48. amandman su zajedno podneli poslanici Nikola Savić, Dubravko Bojić, Vjerica Radeta, Milorad Mirčić i Sreto Perić.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Mi smo na ovaj član podneli dva amandmana i čuli ste zbog čega mislimo da treba brisati ovaj član, a u slučaju da to ne prihvatite, onda mora da se izvrši ispravka u ovom poslednjem stavu, gde ste vi napisali da „ministar može predložiti Vladi“.

Ovo verovatno nema veze sa vama, ministre, nego sa vašim službama. Treba da se vodi računa da u zakonu nikada ne sme stajati da nešto može. Ako nešto može, znači da ne mora, a to ne može biti zakonska odredba. Zakon kaže – ili jeste, ili nije. Jer, uvek kad je može, to podrazumeva i eventualnu zloupotrebu itd.

Bilo bi dobro zaista da prihvatite ovaj amandman, da ne ostavljate sumnju na nameru koja je predviđena u ovom članu i ovom stavu poslednjeg člana.

Videli ste juče, gospođa Gojković je bila u pravu kada je intervenisala po onim amandmanima koji su se našli na dnevnom redu, a bilo ih je, gospođa Gojković je rekla oko 200, bilo ih je i više od 300, i ja sam i u toku rasprave pre toga upozorila na takve amandmane nekih poslanika iz vladajuće koalicije i desilo se da se potrošilo dosta vremena. Umesto da raspravljamo ozbiljno o ovim stvarima, raspravljali smo o nečemu što zapravo nisu amandmani, ali, i to se desilo zbog toga što neko nije radio svoj posao. Možda, gospođo Gojković, ne znate da se na odborima glasalo za amandmane u kompletu, nije se dozvolilo da se glasa jedan po jedan amandman. Da jeste, možda bi članovi odbora primetili o čemu se radi.

Dakle, moramo zaista da prihvatimo svako svoj deo odgovornosti i da se ne dešavaju te stvari. U tom smislu je intervencija na ovaj amandman. Ja mislim da imam neki sekund još.

I moja sugestija Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo je da svaki amandman prethodno pogledaju i da se tako pristupi radu, da se ne bi dešavalo da nešto nije u skladu sa zakonima i da nešto nije u skladu sa Poslovnikom koji je naš Ustav o radu.
To je generalna primedba i ne sme više ovako nešto da se desi.
Amandman kojim se posle člana 48. dodaje član 48a podneo je poslanik Saša Radulović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 49. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Odustaću od obrazloženja. Hvala.