Hvala koleginice Jevđić.
Reč ima narodna poslanica Nataša Mićić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, službenici Ministarstva, ako bismo ovoj raspravi pristupili na jedan pojednostavljen način, jer nažalost, inače je manir ove Vlade da pojednostavljuje stvari, valjda je tako lakše, onda bi se moglo reći da su ministri koji su danas pred nama mogli doći prilično opušteno, jer šta bi neko imao protiv stručnog usavršavanja državnih službenika i njihove profesionalizacije, kao i naravno, elektronskog poslovanja, koje je prosto neminovnost u 21. veku.

Međutim, ako raspravi pristupimo na jedan ozbiljniji način, ako gledamo malo sa šireg aspekta o potrebi reforme javne uprave koja se inače najčešće svodi na fraze, složićemo se i u kampanjama i kasnije u radu države, odnosno Vlade.

Znači, ključni problemi reforme javne uprave jeste na prvom mestu organizacija, dobra organizacija.

Drugo, to jeste koordinacija državnih organa. Sami znate i sigurno ćete se složiti sa mnom da ima prilično šumova u tom pogledu, dakle, ne funkcioniše dobro koordinacija između različitih organa i službi.

Dalje, to je toliko puta pomenuto i partijsko zapošljavanje, i korupcija, i nepotizam, pa ako hoćete neke usluge su i prilično skupe u odnosu, naročito u odnosu na standard građana.

Juče sam pažljivo slušala, sinoć u stvari, izlaganje ministara i gospodin Ružić je u jednom momentu rekao da ova tema možda nije toliko interesantna sa političkog aspekta, kako bi bila eksploatisana zarad nekih dostizanja ili postizanja dnevno političkih poena.

Ja mislim suprotno i tu se ogleda taj odnos prema reformi javne uprave, jer šta ima važnije, nego da imate zadovoljne građane, za koje te državne službe i organi vrše usluge i poslove u njihovo ime i za njihov račun.

Zar to nije jedan od najvećih izazova za državu, jedna od ključnih uloga da pokaže svoju sposobnost, organizovanost, uređenost, odgovornost i da dobije zadovoljne građane.

Drugo, jedna od ključnih tema jeste ta Nacionalna akademija i gospodin Ružić je, takođe spomenuo da se ta akademija priprema već, da ideja o njenom organizovanju već 15 godina postoji.

Ministre, da li ste razmišljali možda u pravcu da vas je za tih 15 godina pregazilo vreme?

Sada u trendu, postoji, naravno da postoji u drugim državama te akademije, i to funkcioniše, ali se sve više koristi onlajn obuka, pa još u kombinaciji sa nekim postojećim rešenjima, služba za kadrovanje, naročito, vodeći računa i o troškovima, mislim da vas je tu pregazilo vreme i da se postavlja pitanje.

Šta je još jedna od boljki naše politike i naše države? Mi nikad nemamo dovoljno analiza, nikada se ne utvrđuju dovoljno prioriteti.

Na primer, zašto mi nismo dobili u ovom obrazloženju koje inače više sadrži neke fraze, neophodnost stručnog usavršavanja kao da bi neko mogao imati nešto protiv tog.

Zašto nismo imali analizu koliko bi bilo angažovanje, kao jedno od mogućih rešenja stranih agencija ili javnog privatnog partnerstva, prosto da imao podatke. Možda ovo jeste najbolje rešenje, ali mi nemamo te podatke.

Sa druge strane, reći ćete postoji nacionalna strategija za reformu javne uprave koja je doneta za period od 2015. do 2017. godine.

Prema godišnjem izveštaju za 2015. godinu o implementaciji akcionog plana za sprovođenje reformi u javnoj upravi, stoji na sajtu državne i lokalne samouprave, da je od planiranih 107 aktivnosti u 2015. godini, u potpunosti realizovano 40, delimično realizovano 23 aktivnosti, a uopšte nisu realizovane 44. Veći je broj nerealizovnih od onih koje su realizovane i plus imate taj neki deo koje su samo delimično realizovane.

Zar se onda ne postavlja pitanje, zar ne bi trebalo Vladi stručno usavršavanje, kada je tako loš rezultat kada iznosi samo 35% realizovanih aktivnosti i pri tom najveći broj aktivnosti se zapravo svodi na vaše Ministarstvo, gospodine Ružiću.

Pogledajte sada, ovo je već kraj, 2017. godine, uopšte ne postoji izveštaj za 2016. godinu. Znači, ili su rezultati loši, pa nisu objavljeni, ali nedostaje transparentnost i tu ćete se složiti.

Kada govorimo o problemima u javnoj upravi, kao što sam spomenula, koordinacija i organizacija i to partijsko zapošljavanje, korupcija, postoji niz drugih, jeste to i broj zaposlenih. Mi smo to sveli na neku meru, pošto je prosek u Evropi 8,5, a kod nas je 6,4 i često se to preuveličava, taj problem broja zaposlenih.

Postoji pitanje i strukture zaposlenih. Recimo, u Sandžaku, postavlja se pitanje zašto ni jedan načelnik policije, predsednik suda nije Bošnjak i kako će oni da osećaju Srbiju kao svoju državu.

Uopšte, kada napravite, ta struktura zaposlenih u javnoj upravi u Sandžaku, ne odgovara nacionalnoj strukturi i mi o tome uvek govorimo.

Mislimo da je i to jedan od problema. Nije samo stručno usavršavanje. Vrlo je širok spektar potreba da bi ta javna uprava bolje i efikasnije funkcionisala.

Postavlja se pitanje i tih kadrovskih rešenja.

Poslednja odluka koju je Vlada donela, to je prošle nedelje, bili ste prisutni, obojica ministara, na toj sednici Vlade i doneli odluku o imenovanju Milovana Bojića za rukovodioca Centra za kardiovaskularne bolesti na Dedinju.

Pazite, taj čovek je bio u prošlom veku, 1995. godine i vi nam sada posle četvrt veka, dođete ovde pred nas i pričate nam o elektronskom poslovanju, stručnom usavršavanju. Lepo je to, ko će da bude protiv toga?

Ali, pogledajte u tom nekom širem kontekstu. Pogledajte koliko je to u suštini, najblaže da kažem, neodgovorno.

Dalje se postavljaju pitanja, imate neke službe, recimo, ta Agencija za borbu protiv korupcije. Ispostavilo se prema izveštaju od ove godine, iz aprila 2017, da ona uopšte nije imala niti su ti službenici aplicirali za dostupnost tajnim podacima. To je zloupotreba i krivično delo.

Međutim, verovatno ste i vi upućeni. Agencija za borbu protiv korupcije je napravila jednu analizu ovih zakona i ja pretpostavljam da ste i vi dobili neke od tih primedbi. Oni naročito izražavaju sumnju u stepen korupcije koji se može otvoriti prilikom primene ovih zakona o Nacionalnoj akademiji i o izmeni i dopuni Zakona o državnim službenicima.

Recimo, u članu 3. se kaže da su nedovoljne odredbe o vršenju nadzora nad radom akademije, da nisu dovoljno precizne.

U članu 4. zaista se postavlja pitanje, Nacionalna akademija je ovlašćena i za komercijalne poslove, i tu se postavlja pitanje - koji su to poslovi, a zaista se otvara i mogućnost zloupotrebe.

Član 8. ne sadrži uopšte nikakve odredbe o postupku imenovanja, razrešenja ili o samom mandatu, koliko uopšte traje mandat tih članova Programskog saveta.

U članu 9. nije utvrđen broj članova stalnih programskih komisija. To su, složićete se, prilično veliki nedostaci.

Kažem - Nacionalna akademija dobro zvuči, ali u suštini mislim da ne znači mnogo, a da negde još manje obećava.

Što se tiče ovih zakona o elektronskom poslovanju, naravno, u eri u kojoj se tehnologija, a i samo poslovanje, menja brzinom svetlosti, naravno da su dobrodošla ova rešenja koja su i evropski i civilizacijski standard, ali se zaista opravdano postavlja to pitanje, da li je zaista potrebno tri godine da se izrade ti podzakonski akti.

Naravno da se sve ne može obuhvatiti zakonom. To je svima jasno. Ali, taj rok je nekako nerazumno dug. Jer, kažem, zaista živimo u apsolutno informatičkom svetu. Evo, ministru trgovine i telekomunikacija, recimo, jedan od primera, čisto mala digresija, ne znam da li ste videli a biće vam interesantno, recimo Amazon već u Americi otvara prodavnice samoposluge, gde celu kupovinu obavite samo tako što se na ulasku u radnju identifikujete mobilnim telefonom, samo provučete i posle se sve automatski skida. Naravno, to je za nas naučna fantastika i ne želim uopšte, niti možemo, da se poredimo s takvim dostignućima. Ali, kažem, onda taj rok od tri godine u takvoj eri je nekako prosto neracionalan.

Drugo, postavlja se pitanje i cena usluga, naročito uzimajući u obzir da država nije dovoljno jaka da štiti potrošače, jer, recimo, i mobilna telefonija je mnogo skuplja nego što je u zapadnoj Evropi. I sami znamo da će te službe koje će moći da prosleđuju, da arhiviraju, da proveravaju elektronske potpise, elektronske pečate, dokumenta, da će to biti mali broj i bojim se da će te cene biti prilično visoke i da će to na neki način opteretiti dodatno. Mada, naravno, slažem se da je to potreba. Samo kažem da bi trebalo voditi računa i u tom pravcu, a naročito uzimajući u obzir da su mnoge firme već platile za elektronsku identifikaciju i za čitače, tako da će možda u početku pre koristiti običan internet, jahudži, mejl.

Naravno, ključni problem za primenu ovih zakona, jedan od važnijih, jeste ta sigurnost, kako ćemo se zaštititi, na primer, od tajnih službi, koje u ovoj zemlji nisu i dalje reformisane i nisu dovoljno kontrolisane? Znači, možemo očekivati da osvanu neki podaci u medijima, neki lični ili o poslovanju, a da ne govorim da je to već danas situacija. Na ovaj način se samo povećava rizik i to govori koliko je to ozbiljan posao i koliko je neprimenjiv ako ostale sfere društva ne prate, nisu modernizovane, nisu reformisane u duhu vremena. I to će biti osnovni problem.

Inače, naravno da podržavamo modernizaciju i elektronsko poslovanje i da nam je čak žao što se s tim kasni, ali nemamo ništa sad od tog lamentiranja. Važno je da su ipak došli na dnevni red, mada, takođe ćete se složiti sa mnom, da prilično kasnimo.

Na kraju, da zaključim. Ako bismo postavili pitanje građanima da li su oni zadovoljni sa funkcionisanjem javne uprave, da li su zadovoljni sa uslugama i poslovima koje državni službe i organi obavljaju u njihovo ime i za njihov račun, kao što sam rekla, svi ćemo se složiti da nisu. I to su prosto mitske priče o nefunkcionisanju, o problemima i mi moramo jednom da izađemo iz toga. S druge strane, to jeste i trebalo bi da bude jedan od ključnih izazova države, gde će ona pokazati svoju kompetenciju i gde će za uzvrat dobiti zadovoljstvo građana.

Dakle, zakoni su, još jednom da kažem, dobrodošli, uvode neke novine, neka dobra rešenja, ali postoji dosta odredbi koje su diskutabilne, koje su nedovoljno precizne i nadam se da će se to ispraviti, što amandmanima, poslanici iz moje poslaničke grupe su takođe podneli nekoliko amandmana, a i da ćete to ispraviti i podzakonskim aktima. Nadam se, jer je to u korist svih nas, da sve to funkcioniše ipak na najbolji mogući način, mada čisto sumnjam. Hvala.

Hvala koleginici Mićić.
Reč ima ministar Rasim LJajić. Izvolite.

Rok za donošenje ovih 17 podzakonskih akata nije tri godine već 12 meseci. To je u Predlogu zakona. Bilo je predloga, pre svega od NALEDA i nekih drugih koji su učestvovali u javnoj raspravi, da to bude šest meseci. Ali, to je bilo prosto nerealno i ja sam juče u ovoj raspravi u načelu govorio o tome da ni Evropska unija nije donela sva podzakonska akta.
Zato ćemo prihvatiti jedan amandman, da imamo praktično tri nivoa donošenja ovih podzakonskih akata. Odnosno, dajemo tri roka za donošenje tih podzakonskih akata. Jedni će biti doneti u roku od šest meseci, za one koje smo u ovom trenutku spremni da ih donesemo, druga grupa će biti u roku od 12 meseci i treća grupa, one koje čekamo zapravo da donese Evropska unija, će biti u roku od 18 meseci. Ali, zaista se nigde ne spominje rok od tri godine.
Što se tiče cena usluga, da, vi ste u pravu, s tim što mi ne možemo na to da utičemo. Radi se kao o svakoj drugoj robi, tržište određuje te cene. Biće problema u početku, potpuno ste to dobro primetili, jer, pitanje je koliko će se pružaoca usluga javiti. Naš je interes da ih bude što više, jer automatski računamo da će u toj konkurenciji cene biti niže.
Što se tiče rizika, kao i svaki napredak tehnologije koji donosi neverovatno dobro čovečanstvu ali i povećava bezbedonosne rizike, i ovde je takva situacija, apsolutno je isto. Ovo je velika korist i velika mogućnost koja se pruža, a mi nastojimo da te rizike smanjimo na minimum. Zato su definisane procedure kako se zaštititi od tih rizika, odnosno kako sprečiti zloupotrebe.

Hvala, ministre.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, ovlašćeni predstavnik SRS, pravo na repliku. Izvolite.

Hvala.

Gospođa Nataša Mićić je prvi deo svoje rasprave iskoristila da iznese političke stavove, što je apsolutno legitimno i što treba da se radi u Narodnoj skupštini, ali, čini mi se da je malo pobrkala lončiće. Govorila je ovako – ministri pričaju o uvođenju digitalizacije, a imenujete profesora Milovana Bojića za direktora Klinike „Dedinje“, a on je još iz prošlog veka. Ovo je prosto neverovatno. Profesor Milovan Bojić jeste iz prošlog veka, kao i gospođa Mićić, i jeste stručnjak i jeste krajem prošlog veka formirao i od „Dedinja“ napravio evropski i svetski priznati i poznati institut. Sasvim je sigurno da će u narednom mandatu to uraditi na još bolji način i da će ponovo ime te naše klinike biti prepoznatljivo u celom svetu i u Evropi.

Takođe je gospođa Mićić govorila i o postavljanju kadrova u Raškoj oblasti. Rekla je da građani koji žive u Raškoj oblasti, zbog loše politike Vlade, nemaju razloga ili se pitaju gde je njihov razlog da Srbiju smatraju svojom državom. Ovo je zaista bilo nedopustivo. Može ona da misli loše o radu Vlade, mislimo i mi loše o radu Vlade, ali takođe mislimo da svaki građanin koji živi u Srbiji je svestan da Srbija jeste njegova država.

Dakle, to što se neko predstavlja nekakvim demokratom, liberalom itd, u suštini deluje mnogo drugačije i o tome treba da se vodi računa. Hvala.

Narodni poslanik Nataša Mićić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Reklamiram član 27, gospodine predsedavajući.

Vi ste povredili Poslovnik, jer ne vidim po kom osnovu ste dali gospođi Vjerici Radeti pravo na repliku.

Prvo, nije ni ovlašćeni predstavnik. Drugo, ne razumem, Milovan Bojić nije narodni poslanik? Zapravo, sama se upecala i pokazala da se radi o nekom partijskom i političkom zapošljavanju, a i vi ste pokazali na taj način da to odobravate.

Nisam protiv toga da neko ko je iz prošlog veka, ko je bio 1995. godine, ali, kažem, kada govorimo o modernizaciji, posle 25 godina staviti nekog ko je pre 25 godina bio rukovodilac je zaista neverovatno, a mnogo je veći problem to što je on zloupotrebljavao. Dugovi koji su… (Isključen mikrofon.)

Gospođo Mićić, vi sada replicirate.
Imali ste pravo na povredu Poslovnika. Hvala vam, ukazali ste na to.

Zašto sada meni ne date reč? Postupajte po jednakim aršinima.