Hvala.
Poštovani ministre, poštovani saradnici ministrovi, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije, imamo četiri obrazovna zakona danas na dnevnom redu i još nekoliko međunarodnih sporazuma. Ključan od tih obrazovnih zakona je zakon o dualnom obrazovanju, koji se od strane Vlade predstavlja kao krucijalni zaokret i ključni potez u reformi srpskog obrazovanja. Međutim, reformski dometi ovog zakona su veoma ograničeni, zato što se on odnosi samo na segment srednjeg stručnog obrazovanja. Dok se ceo sistem ne uspostavi, možemo govoriti o par hiljada dece možda koja će iz ovog podsistema srednjeg obrazovanja izaći.
Nažalost, i ovi drugi zakoni koji su na dnevnom redu u suštini ne donose prave, krupne i korenite reforme obrazovanja. Oni u većoj meri rade usaglašavanje sa krovnim zakonom koji smo doneli na prethodnoj sednici, a to je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i rade neke tehničke korekcije, kao što je, recimo, isključivanje saveta roditelja predškolskih ustanova iz procesa donošenja programa, jer oni su po postojećem zakonu mogli u tome učestvovati, a sada više neće.
Neke suštinske stvari ovde mi u našem obrazovanju opet ponovo preskačemo. Pre svega, to je bezbednost dece u školama. Podsetiću, amandmani koje smo dali, a koji su iz Aleksinog zakona, na Zakon o osnovama sistema obrazovanja, dakle, amandmani iz Aleksinog zakona na prethodnoj sednici nisu prošli, ovaj put pretpostavljamo da je stav Vlade Republike Srbije, čim ništa od Aleksinog zakona u predloge Zakona iz obrazovanja nije implementirano.
Bezbednost dece u školama - imamo drogu koja se prodaje deci uz ograde srednjih i osnovnih škola u Srbiji; imamo kladionice; imamo kioske koji prodaju alkoholna pića bez ikakvog ograničenja u pogledu radnog vremena i uzrasta dece koja to mogu da kupe.
Dakle, tačno je da imamo deficitarne kadrove za neka stručna srednja zanimanja. Na selu sa najboljom zemljom u Evropi nema ko da vozi kombajn, to je tačno. Ali, isto tako, većina roditelja na tom selu ne želi da im deca ostanu u tom selu i ceo život se vežu za taj kombajn i život provedu na selu, u siromaštvu, zato što znaju da je to sudbina kojoj je siromaštvo zagarantovano.
Spominjete slovenačke radnike na dualno stečenom obrazovanju, ali ne kažete kolike zarade ti radnici u toj Sloveniji ostvaruju. U Srbiji 61% zaposlenih ostvaruje zaradu ispod 41.800 dinara. To je podatak Republičkog zavoda za statistiku. To je zločin nacionalnih razmera – 61% zaposlenih zarađuje ispod 41.000 dinara. Ako je podatak netačan, onda niste suzbili sivu ekonomiju ni najmanje. Jer, ako tvrdite da su te plate veće, onda su one u sivoj zoni. Ponavljam – ovo je podatak Republičkog zavoda za statistiku. Preko 70.000 zarađuje svega 9%. Šta je 70.000? Ništa. Šta je ispod 40.000 zarada? Još manje od ništa. Sramna zarada.
Pričati o tome da će dualno obrazovanje, sa ovakvim obrazovnim profilima o kojima razgovaramo, promeniti životni standard građana jer će im otvoriti perspektive, je duboko nekorektno prema građanima koji zaslužuju više. To je ideologija siromaštva u kojoj je sramota otići na more, jer ćete sutra biti tema tabloida. To nemojte prodavati građanima Srbije. Oni mogu bolje i zaslužuju bolje. Kako kažete – brče, jače i bolje! Tako je.
Zakon o dualnom obrazovanju je u suprotnosti sa principima koje je proklamovao, a to je celo životno učenje, jednake mogućnosti prava izbora zanimanja i obrazovnih profila, zato što će učenike koji uđu u sistem dualnog obrazovanja trajno vezati za nisko kvalifikovane i slabo plaćene poslove koji su primereni prošlim vremenima.
Netačno je da čak i ovih radnih mesta ima. Ima ih samo ako ih poreski obveznici subvencionišu i plate. Samoniklih radnih mesta ima samo u informacionim tehnologijama, ali ona nisu predmet ovog zakona.
Netačno je i da će dualni đaci bolje pokretati sopstveni biznis. Jer, da se biznis u Srbiji lako pokreće, mi ga ne bi morali subvencionisati, i da se lako pokreće i da je održiv.
Netačno je da će ovo zaustaviti odliv mladih iz zemlje, zato što dualno obrazovanje proizvodi radnike za poslove koji su već sada u inostranstvu bolje plaćeni. I to su zanimanja na koja su naši ljudi odlazili u inostranstvo i 60-ih godina, kada su radna mesta u inostranstvu bila otvorena upravo tako obrazovanim kadrovima, a visokoobrazovnim teže dostupna. Danas, nažalost, pored toga što će nam sada ljudi sa niže kvalifikovanim i slabije plaćenim zanimanjima odlaziti u inostranstvo, odlaze nam i visokoobrazovani, jer imamo dve stvari – beli šengen i Bolonju. To je otvorilo vrata tržišta razvijenih zemalja obrazovnim kadrovima svih profila, a sada ćemo podsticati i razvoj niže obrazovanih kadrova, niže kvalifikovanih kadrova koji su i inače oduvek mogli da odu.
Obrazovni profili dualnog obrazovanja nisu profili društva znanja za 21. vek, a proklamovano je u ekspozeu mandatarke da ćemo razvijati društvo znanja. Mi govorimo, ja čitam iz obrazloženja, o profilima industrijski mehaničar, električar, bravar, zavarivač, trgovac i tehničar za logistiku i špediciju. To su radna mesta koja su u 21. veku robotizovana, kompjuterizovana i prelaze u režim elektronskog poslovanja. U 21. veku i prodavci ulaznica gube posao, zato što se ulaznice prodaju on lajn i imaju elektronsku formu, kao bar kod na ekranu mobilnog telefona.
Mi ovde pričamo o tome da je dualno obrazovanje ključni reformski potez za srpsko obrazovanje. Budžetom ovakva radna mesta subvencionišemo i favorizujemo, a pitam - šta ćemo raditi kada investitori takva radna mesta automatizuju i robotizuju? Hoćemo li onda subvencionisati robote da buše rupe, peglaju limove i presuju i zavaruju karoserije?
Propisani obim učenja kroz rad. Način na koji je to u zakonu definisano preti da zaista zarobi đake u školi, jer piše da deca mogu na stručnim predmetima, u učenju kroz rad, u firmama provoditi do šest sati dnevnog do pet dana u nedelji. U obrazloženju piše, doduše, da će biti prve godine jedan dan, druge godine dva, treće godine dva do tri, itd, ali u zakonu toga nema.
Zakon nedovoljno propisuje i profil poželjnog poslodavca. Proveru poslodavaca radiće komisija Privredne komore Srbije u čijem sastavu, recimo, nema predstavnika Centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
U pogledu materijalno-finansijskog obezbeđenja, evo primera iz moje branše, da vidite na kakvo tržište rada prepuštamo decu, tržište rada koje znamo u kom nivou štiti radna prava odraslih, iskusnih radnika, starijih punoletnih osoba koje umeju da se brane. Osiguranje – deca će biti osigurana. Šipak. Ni radnici nisu osigurani. Svi poslodavci u Srbiji pitaju – na koje to minimalne osigurane sume mogu da osiguram radnike da bih imao što manji trošak? Znate kolike su zakonom propisane minimalne sume – nula dinara. Možete da osigurate radnika na jedan dinar, da u slučaju trajnog invaliditeta, stoprocentnog, njegova familija dobije jedan dinar i poslodavac je ispunio zakonsku obavezu, bajdevej - nema kaznenih odredbi. E, na takvo tržište rada mi prepuštamo decu. Umesto da smo radili neke druge stvari.
Šta su ključne stvari? Zašto nismo probali, ministre, da uradimo revolucionarni iskorak, da probamo da ispišemo istoriju, da ostanete zabeleženi kao ministar prosvete koji je uveo deci besplatne vrtiće? Školska godina 2010, 2011, dece 187 hiljada, verujem da ih sada ima manje, imamo belu kugu, kukamo svi na nju, ali neka je ta cifra, ovo je neka okvirna računica, ne moramo ulaziti u detalje, ali da vidimo imamo li hrabrosti za takav iskorak kad budemo pravili budžet, 187 hiljada dece po 20 hiljada dinara mesečno 12 meseci – 120 dinara po evru, to je 374 miliona evra. Nek je pola od toga već subvencionisano, nek treba pola od toga još da se namakne, gde da nađete novac u budžetu? Na APR-u, ali ne u firmi „Asomakum“, nego ima na APR-u izveštaj o gubicima javnih preduzeća u 2016. godini.
Recimo, 160 miliona evra vam treba da se namakne, 167 miliona evra gubitak javnih preduzeća, 130 miliona evra gubitak Železare Smederevo iz ere Kamaraša spasioca, 108 miliona evra gubitak Puteva Srbije. Da vam kažem još nešto, konsultujte kolegu ministra privrede da namakne novce, da damo deci besplatne vrtiće. Milijardu evra je iznos obaveza po aktiviranim garancijama koje je ova Skupština odobrila na ime kredita javnim preduzećima, a da ta javna preduzeća nisu sposobna to da vrate. Sto šesnaest miliona evra je u prvoj polovini ove godine plaćeno samo iz glavnice po tim aktiviranim garancijama. Dakle, učinite hrabar iskorak, revidirajte budžet i podnesite Zakon o budžetu i dajte deci besplatne vrtiće. Manite se dualnog obrazovanja i mehaničara i zavarivača. Hvala.
