Oprostite, kolega, nije do mene. Prijavite se ponovo.

Gospodine predsedavajući, razumem da kada kritikujem Vladu da se meni čudesno isključuju mikrofoni, ali hajde da razumemo da je ovo stvarno bila greška.

Nije stvarno bilo namerno.

Nadamo se da je tako, da je slučajna greška.
Dakle, gospodine ministre, ja se nadam da ćete vi razumeti ovo o čemu sam govorio u ime ogromnog broja roditelja u Srbiji koji su zaista s pravom zabrinuti kakva je ispravnost vakcina u Srbiji, koje su to nove vakcine koje se uvode, a o kojima veoma malo znamo i kako da se vratimo na proizvodnju domaće vakcine, jer ne zaboravite kakav je odziv bio za vakcinaciju kada smo imali domaću vakcinu.
Naravno da smo svi za vakcinaciju naše dece protiv zaraznih bolesti, ali domaćom vakcinom za koju pouzdano znamo kakav je njen kvalitet i da li je ona ispravna.
Na kraju, jedna veoma važna stvar. Moram da vas obavestim, gospodine ministre, kao profesor srpske književnosti i jezika da bošnjački jezik ne postoji, uostalom, kao što ne postoji ni crnogorski, ni hrvatski, ali to je sada jedna druga tema. Sve su to varijante srpskog jezika.
Ja vas molim da uzmete u obzir situaciju koja se upravo dešava u Raškoj oblasti i da nikada tu oblast ne nazivate Sandžakom, jer je to jedan okupacioni termin iz vremena turske vlasti. U pitanju je Raška oblast i raški upravni okrug države Srbije, kako nalaže naša teritorijalna organizacija države. I da vas obavestim, veliki problem koji imaju i nastavnici i deca i u Novom Pazaru i u Sjenici i u Tutinu, zato što su nastavnici srpske nacionalnosti obavezni da predaju na izmišljenom bošnjačkom jeziku, kao što su i deca srpske nacionalnosti obavezna da prisustvuju predavanjima na izmišljenom bošnjačkom ili bosanskom jeziku.
Meni je svejedno kako ga zovu, on ne postoji, to je samo varijanta srpskog jezika, i to znaju svi lingvisti sveta, to je osnovna istina nauke o jeziku. Samo političari, koji su dozvoliti da jedan izmišljeni jezik postoji u obrazovnom i prosvetnom sistemu Srbije, mogu sebi da dozvole, rekao bih, takvu naučnu glupost, da izmišljaju jezik koji ne postoji.
Dakle, u tom smislu molim vas da u ovoj priči o maternjim jezicima ili jezicima nacionalnih manjina zaista uzmete u obzir lingvističke činjenice, a ne samo političke činjenice kada neko želi da izmišlja jezik za svoje izmišljene nacije i izmišljene države. Dakle, molim vas da se tu držimo osnovnih lingvističkih i naučnih činjenica o jeziku. Naravno da svaki od tih izmišljenih jezika ima neke svoje posebnosti, ali samo kao varijanta srpskoga jezika.
U tom smislu, mislim da sam bio veoma otvoren da kažem šta je dobro i šta je možda dobra zamisao, ali praksa ostvarenja onoga što vi radite je veoma problematična. Pre svega, zato što ste limitirani, jer sedite u jedno Vladi koja nije srpska Vlada, već Vlada koja deluje isključivo u interesu stranih kompanija, stranih banaka, stranih ambasada i zato ne možete samostalno ni da vodite prosvetni sistem Srbije, ni da rešavate ova nagomilana pitanja, već morate da radite onako kako vam se kaže, a u ovom trenutku vam je rečeno: stranim kompanijama u Srbiji treba jeftina radna snaga, školujte decu da bi bila jeftina radna snaga kod stranog gazde. Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Složiću se sa vama u nečemu, a to je da nam treba više dece u Srbiji i da to ne možemo rešiti tako brzo. I ako se desi brzo, moraju da porastu, a dotle mora školovanje da traje. Dok se to ne desi, mi moramo sa ovim što imamo da radimo. Ako izuzmem priče o vakcinaciji, zaista mislim da je to pitanje ministra Lončara, kao što je pitanje zakona za nastavu, koji je u pripremi, pitanje ministra Kneževića. Napomenuli smo zašto je dualno obrazovanje u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja kao podkategorije, jer obuhvata treći i četvrti stepen obrazovanja, tako da mislim da je to dovoljan odgovor.

Lično sam Srbin i sa majčine i sa očeve strane, duboko u korenima i zato sam jako srećan i ne mislim da sam išta vredniji od bilo koga drugog ko živi u Srbiji, a zaista poštuje ono što kaže i geografija, i istorija, i naša pozitivna politika da se oblasti zovu onako kako se službeno zovu. Uvek ću se držati službenih naziva, zakona, kome god se sviđalo ili ne, da li je u pitanju vaša volja, sindikalna, bilo čija da je. Toliko sam vaspitan, pa sam tako naučio da treba da radim ovde.

Kada je u pitanju predškolsko, potpuno se slažem, sada kao Ministarstvo prosvete radimo na tome da se poveća obuhvat, da se smanje grupe. Inicirao sam ministarsku grupu da se, zbog toga, da kažemo iskreno, mnoge lokalne samouprave ne žele autonomiju koju su dobile i decentralizaciju koja im je data, ne mogu da ispune svoje obaveze prema predškolskim radnicima. Zastupam interes da se oni vrate na Republiku, i to možete pitati njih. Tu se ponovno slažemo. Da bi povećali broj kapaciteta, mi radimo optimizaciju prostora, radimo jednu drugačiju prenamenu i ovde se usvaja kredit od 47 miliona evra koji za to treba da posluži, i to je dobro uložen novac, odlična kamata, tako da se posle dugo vremena neko time ozbiljno bavi.

Kada su u pitanju ostali nivoi obrazovanja, ne mogu vam sada odgovoriti na kupljene diplome, plagijate ili zakone koje smo usvojili. Tamo sada jasno kažu šta mogu da poništim, gde mogu da uzmem dozvolu, i to ću uraditi, a ovo sada treba da rešavaju drugi organi za period koji se desio iza mene. Nemam sa tim nikakav problem.

Što se tiče svih drugih kategorija, pohvaljujem što razumete ovu kategoriju dualnog obrazovanja i što je dobro prezentujete, ali moramo se složiti oko nečega. Takođe, stojim da naša privreda nije onakva kakvu želimo. Samo da vam kažem, komora je za sada najbolji partner, ali Unija poslodavaca i mnogi drugi koji su partneri sa nama u Socio-ekonomskom savetu, društvo menadžera, ne može se zastupati interes samo jedne strane. Ja zastupam interes dece. Ugovori koji se potpisuju, sve drugo, što je nadležnost, nadležnost je Prosvetne inspekcije tamo. Znači, instruktori koji rade, koordinatori koje smo osmislili, to nema ni u jednoj zemlji u kojoj ima dualni model.

Dualni model nije pitanje samo Nemačke, Švajcarske, Austrije, tamo je najbolje razvijeno i nije pitanje samo gastarbajterske dece. To je apsolutno pogrešno, pa uzmite tamo statistiku, koliko njih ide na studije, ko neće da ide. Idite kod Slovenaca, ne morate dalje ići, ne trče svi na studije, ali zato uzmu 50-60 dece iz Srbije pa se oni bolje školuju nego ta naša deca ovde. Mi pravimo centre izvrsnosti. U Valjevu je gotovo, pričali smo, radiće se tri, četiri, nove tehnologije, ali ljudi uzmite se u pamet da ovde postoje različiti nivoi obrazovanja i rada. Nisu svi 100% u dualnom, pobogu ljudi.

Ako smo pričali o tome da nam srednje stručne škole kaliraju sa opšte obrazovnih predmetima, pitam vas obrnuto – što smo od srednjih stručnih škola napravili čudo, a strategija kaže da gimnazija treba da bude čudo, da 40% treba da bude obuhvat gimnazije i da ona nađe mnogo bolja rešenja nego što ih je do sada našla? Videćete program gimnazije koji je urađen, koji će biti vrlo brzo izložen javnosti. Videćete sasvim drugačiju priču koja će dovesti u rang potrebe srednjeg stručnog obrazovanja, gimnazijskog i dualnog kao najmanjeg oblika tog istog. Za taj najmanji oblik su najveće tražnje i potrebe.

Ponoviću još jednom, niko nije prisilnim radom oteran, čak i da ste u pravu, on bira to, bira poslodavca, bira roditelj, pravi ugovor. To su izbori u životu. Ja sam ceo svoj život radio od 15 godine, studirao i bio odličan student i kao kondukter, monter nameštaja, ništa mi nije smetalo da završim pre roka, trebao mi je novac. Razumem mladog čoveka, a kada govorimo o beloj kugi, da pitam nešto drugo – kako dete koje završi nešto što ne treba nikome, pa sedi na birou, pa se školuje, znamo šta sve ima za školovanje, ne možemo to počistiti, a čistićemo i šta taj radi, čeka posao koji neće dobiti.

Mi ćemo brzo imati na portalu Dositej šta ne treba upisivati zato što će poslodavci dati izjavu, anketu posle godinu dana koje su radnike zaposlili, koji daju dobar radni doprinos, sa kojih to fakulteta, visokih strukovnih škola. Onda kad imamo rang listu, onda je pitanje izbora, da li je neko toliko pametan da dobije podatak na sajtu Ministarstva prosvete da taj fakultet ima sedam godina čekanja za posao, pa taj ode napolje, pa kopa kanale, pere sudove. Nije to takav stručnjak, nemamo mi toliko stručnjaka za izvoz, a možda će ovaj krenuti da radi, pa u zakonu imamo školovanje uz rad. Mislim da to nije sramota. Mislim da je to kategorija koju smo zaboravili i mislim da u tom smislu nemamo problem. Načini kako to moramo da uspostavimo je korak po korak. Ovo je zakon koji predviđa primenu sada pa na 2019. godinu. Znači, domaća privreda je 50% uključena, tražimo modele, imamo intenzivno saradnju do sada sa 1.800 poslodavaca. Ovo što pričate, ljudi, morate izaći na teren, otići u fabrike, otići u kompanije. Ja lično, dokle god budem radio, neću dozvoliti da se ni jednom učeniku desi bilo kakva loša prilika, to vam garantujem.

Zahvaljujem.
(Boško Obradović: Replika.)
Naravno, sistem je prepun, pa ćemo ispoštovati svakoga ko je prijavljen. Prednost ima povreda Poslovnika.
Reč ima narodni poslanika Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. Mislim da su sada svi koji su sedeli u ovoj sali, građani Srbije koji prate ovaj prenos mogli da vide vrhunac političkog ludila Boška Obradovića kada je rekao da država Srbija truje svoju sopstvenu decu i naši lekari, kojih ima ovde u poslaničkoj grupi SNS i u drugim poslaničkim grupama, truju sopstvenu decu time što im dajemo vakcine iz inostranstva koje nisu prošle odgovarajuće kontrole. Ja veći stepen političke mržnje prema sopstvenoj državi u životu nisam video.

Ovo što je gospodin Boško Obradović rekao o jeziku i lingvistici i držao nam predavanja koji jezici postoje, koji ne postoje i priča o kupljenim diplomama, mene ako pitate, gospodine ministre, mislim da je njegova diploma sporna, jer neko ko je profesor srpskog jezika i književnosti, a ne razlikuje četiri akcenta u srpskom jeziku ima ozbiljan problem da me uveri da mu je diploma autentična, jer Boško Obradović ne zna da akcentuje reči. Ne kaže se „bežite“, „govorite“, „idite“, „sedite“ itd. Znači, čovek ne zna da kaže, profesor je srpskog jezika i književnosti, da postoje četiri akcenta – dugosilazni, dugouzlazni, kratkosilazni i kratkouzlazni. To uče deca u osnovnoj školi. Sada zamislite Boška Obradovića kao profesora koji ne zna četiri akcenta a treba da nauči našu decu koji akcenti postoje u srpskom jeziku.

Boško Obradović zapada u još jedan paradoks. Sećate se kada je Aleksandar Vučić otvorio fabriku „Teklas“ u Vladičinom Hanu, sutradan je došao Boško Obradović, slikao se ispred te fabrike i rekao: „Evo, ovu fabriku treba zatvoriti“. Sada kaže – a šta ćemo sa malim mestima u kojima nema fabrika?

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.

Odlučite se šta hoćete, da li hoćete fabrike u Vladičinom Hanu, Bujanovcu, u malim mestima, u Crnoj Travi, ili nećete.