Zahvaljujem.
Nadoknadio sam vam 40 sekundi, zato ste govorili duže.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o ukazanoj povredi Poslovnika? (Da.)
Gospodine Božoviću, vi ste želeli povredu Poslovnika?
Da, izvolite.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, član 103.

Dakle, samo moramo da se dogovorimo da li svi poštujemo i da li Poslovnik važi za sve jednako ili za neke važe neke stvari koje ne pišu u Poslovniku.

Maločas je Martinović govorio dva minuta i 30 sekundi. NJemu ste, pretpostavljam, kao i prethodnom govorniku nadoknadili neko vreme i ne znam kako je moguće da se poslanicima opozicije isključuje mikrofon, da oni nemaju prava na repliku, da nemaju prava na čak ni dva minuta da obrazlože svoju povredu Poslovnika, a sa druge strane poslanicima vladajuće većine omogućavate da i preko tog vremena, zloupotrebljavajući Poslovnik o radu, pričaju o svemu, samo ne o povredi Poslovnika?

To je nekakvo potpuno nefer ponašanje i molim vas da nas sve stavite u istu kategoriju, da ono što važi za nas važi i za poslanike vladajuće većine, a ne da očigledno imate dva Poslovnika – jedan koji važi za SNS i drugi koji važi za opoziciju. Zahvaljujem.

Gospodine Božoviću, jako dobro znate da imamo jedan Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, evo, ja vam kažem, a vi bi trebalo da znate i kada je usvojen taj Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije i jako dobro da ga poznajete.
Ne postoje dvostruki aršini i dvostruki standardi u vođenju sednice ni od strane jednog predsedavajućeg, niti predsednice Narodne skupštine Republike Srbije. Interesantno je da čujete samo kada govore poslanici pozicije, ali ne čujete način na koji aktuelne teme obrađuju pojedini poslanici opozicije. Molim vas da i tada reagujete i da vi u konkretnom slučaju nemate dvostruke aršine i dvostruke standarde.
Tačno je, dozvolio sam gospodinu Martinoviću, zato što sam ga prekidao i insistirao da odgovori na pitanje da li želi da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika i ne vidim u tome apsolutno ništa sporno, da se ne bi ponovo prijavljivao, to je bio jedini razlog.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Da)
Zahvaljujem, gospodine Božoviću.
Gospodine Obradoviću, video sam da ste se javili, ali samo trenutak, jer na vaše izlaganje imali smo najpre povrede Poslovnika, koje su bile upućene meni, a kroz pominjanje SNS sada imamo najpre repliku od strane ovlašćenog predstavnika SNS.
Gospodine Orliću, izvolite.

Agresivni prostakluk koji smo videli malopre, da znate vi, gospodine ministre i gospodo iz Ministarstva, da zna i narod koji ovo gleda, ima svoje razloge. Pošto vidim da negoduju oni koji su maločas tražili da se stavimo svi u istu kategoriju, da čuju i oni a i svi ostali. Mi, hvala lepo na ponudi, da budemo u istoj kategoriji sa ovim Boškom Obradovićem, ne želimo nikada. Vi da li želite, utvrdite sami za sebe. Ne znam, nisam siguran da želite, a čućete i zašto.

Ima ovo ovakvo ponašanje svoje razloge. Jedan je neposredni povod a drugi je tajne kategorije. Neposredni povod, dame i gospodo biće da ono što je objavljeno u dnevnoj štampi juče, a što tog čoveka direktno dovodi u vezu sa ljotićevskom ideologijom, sa ideologijom antisemitizma i zločina protiv sopstvenog naroda za vreme Drugog svetskog rata, da to slučajno ne bude nešto o čemu će Srbija pričati, pa je zato ovde prost, drzak, bezobrazan, vređa, trudi se i da povredi druge, da bi se pričalo o tome šta je on pa rekao danas, a ne o sramoti koja je obelodanjena juče.

Neposredan povod, evo baš o prosveti pričamo, gospodine ministre i gospodo iz Ministarstva, jesu razmišljanja tog čoveka o Dositeju i o Vuku Karadžiću. Evo šta je rekao o Dositeju – da je to pseudo prosvetitelj, da su duhovni plodovi dosijetejevštine vancrkvenost i ateizam, a Vuk Karadžić, njegove tekovine podrazumeva kao vukovštinu, da znate i to. To je jedno bezbožničko narodnjaštvo na temeljima dositejevštine. I jedan i drugi su antisrpska kulturna lozinka.

To govori čovek koji je profesor srpskog jezika, koji se poziva na Vuka Stefanovića Karadžića, bezmalo svaki dan. To je ono što on zaista misli i na sednici na kojoj mi raspravljamo o prosveti, da zna cela Srbija. To je objavio, u ljotićevskom časopisu „Nova iskra 2000. godine“ zastupao je tu i takvu ideologiju, a onaj trajni razlog i sa time završavam, kad se zna šta ljotićevci misle o demokratiji o višestranačju i o Skupštini, jasno je i šta može da se očekuje od njega u Domu Narodne skupštine. Hvala lepo.

Vreme. Hvala.
Replika.

Gospođo predsedavajuća, najpre pitanje za vas, ako sam od petorice prethodnih govornika pomenut i prozvan po imenu i prezimenu, koliko imam replika pravo?

Dobili ste repliku na izlaganje.

Dakle, njih pet me je prozvalo, očekujem da ću imati priliku za pet replika, svakome od njih.

Pre svega, ono što je meni najinteresantnije i najvažnije jeste ova polemika koju sam vodio sa ministrom i drago mi je da je ministar prepoznao u mojim rečima i dosta konstruktivnog i pozitivnog, a posebno mi se svidela ona njegova metla koju želi da zavede u srpskoj prosveti prema kupljenim diplomama, ali kao što sam rekao, gospodine ministre, vi ne smete da krenete unazad jer biste morali da krenete od Vlade Republike Srbije u kojoj sedite i to je problem. Vi ste limitirani. Vi ne smete da sprovedete čak i ono što biste želeli i to je vaš glavni problem.

Drugi vaš glavni problem je što vi praktično školujete decu da budu radnici ili u inostranstvu ili jeftina radna snaga kod stranog gazde. Vi školujete medicinske sestre koje onda besplatno šaljete u Nemačku. Dakle, to je problem vašeg dualnog i svakog drugog obrazovanja.

Koliko je domaćih firmi od tih 1800 poslodavaca koje pominjete i kako uopšte domaća firma da funkcioniše u Srbiji kada sve pare iz budžeta dajete stranim investitorima? Ja jesam zatvarao tu tzv. fabriku stranog investitora, ne sutradan, nego isti dan, kada je Aleksandar Vučić otvarao, iz razloga što je bila laž da će se tu uopšte zaposliti neki novi radnici i sve je zapravo, kao i uvek kada je u pitanju Aleksandar Vučić, jedna velika gluma i medijska predstava.

Mislim da je poseban problem ovo o čemu je govorio uvaženi kolega iz Raške oblasti, jer on bi trebao da zna da ne postoji ni američki, ni australijski jezik, već isključivo engleski jezik u njegovim varijantama, u SAD i u Australiji, ne postoji ni austrijski jezik, već isključivo nemački jezik, tako ne postoji ni hrvatski, ni crnogorski, ni bosanski jezik, već su to varijante srpskoga jezika i to znaju svi lingvisti sveta.

Slažem se da ne postoji bošnjačka nacija, to je isto ispravno mene citirao, iako to nisam rekao, iz prostog razloga što su to Srbi muslimanske veroispovesti, a izmišljena politička nacija bošnjaštva jeste samo jedan politički projekat koji nam se nameće.

Vreme.

Nadam se da ću sada dobiti i drugu repliku.