Poštovani predsedavajući, povređen je član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine brine se predsednik Narodne skupštine.

Ne znam dokle imate nameru da pustite poslanika Orlića da vodi ovu skupštinsku raspravu i da umesto vas određuje kad je šta koji poslanik pogrešio. Razumem da su potrošili vreme, znači neracionalno su ga koristili i moraju da snose posledice toga. Tako da te replike, replika repliki na replike, na ne znam ni ja iz kog razloga, o povredi Poslovnika koje to zapravo nisu, ukazuju na to da njima fali vreme. Žao mi je, potrošili su ga. Sada će morati da čekaju do sledeće sednice. Hvala.

Koleginice, kolega Orlić je koristio isto pravo koje imate i vi. Zašto vama onda to smeta?
(Sonja Pavlović: Jel imate vi pravo?)
Dobio je pravo da prijavi povredu Poslovnika. Smatra da sam ja previše tolerantan prema poslanicima opozicije koji u amandmanu, u kome piše – škola raskida ugovor o dualnom obrazovanju ukoliko, pa sad imate tačke 1, 2, 3. i 4, pa ima još jedan stav. Pričamo o besplatnim udžbenicima.
Prihvatam da je moja greška što tako demokratski nastupam prema svim poslanicima, ali onda dozvolite da to bude prema svima, a ne samo prema onima koji su vama dobri i sviđaju se.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala predsedavajući.

Član 19, kao što ste i vi malopre pročitali, govori o situacijama kada škola može da raskine ugovor o dualnom obrazovanju, nabraja nekoliko tačaka. Suština je da se ovde sublimiraju uslovi za raskid ugovora kada poslodavac prekrši neke od obaveza iz prethodnih članova.

Ono što je i u tački 1, tu se poziva na član 12. stav 8, a član 12. se opet bavi ulogom Privredne komore u ovom zakonu. Zadržao bih se možda na tome, da ponovo naglasim da je potpuno neprimereno da Privredna komora zauzima ovakvo mesto u zakonu o dualnom obrazovanju kako ga vi zovete, a ja ponavljam da to nije zakon o dualnom obrazovanju, jer treba da pogledate zakone o dualnom obrazovanju u onim zemljama na koje se pozivate, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i da vidite šta podrazumeva dualno obrazovanje u tim zemljama.

Dakle, ovde ste vi uveli Privrednu komoru, kao nekog policajca koji će da motri nad poslodavcima. Znači, Komora će formirati komisiju, komisija će se onda baviti time da li se ispunjavaju uslovi iz člana 12. ovog zakona. Ako ustanovi da se ti uslovi ne ispunjavaju, predložiće Privrednoj komori da donese rešenje o prestanku važenja ugovora o dualnom obrazovanju.

Interesantno je kako za ovih pet i po godina Vlada na razne načine, kroz razne zakone uvodi Privrednu komoru u delove života u kojima apsolutno nije mesto Privrednoj komori, od upravitelja zgrada, od davanja raznih javnih ovlašćenja Privrednoj komori za izdavanje dozvola, i sada ovde u obrazovanju. Privredna komora će imati komisiju, biće tamo i neki članovi iz ministarstva, neki ljudi koji rade u prosveti, znači nastavnici.

Jedina dobra stvar, što izričito piše, da za rad u toj komisiji oni neće primati naknade. Dobro je da ste to stavili. To davanje naknada po raznim komisijama i radnim telima je onaj način na koji vlast korumpira i drži pod kontrolom državne službenike. Staviti ih u jednu-dve komisije, a oni za 30, 35 hiljada dinara mesečno, ako se sastanu jednom ili jednom u tri meseca, ali za taj mali dodatak ljudi ćute i trpe da se ono njihovo znanje nipodaštava i da dolaze ovakvi zakoni u proceduru, da se donose razna druga podzakonska i slična dokumenta koja nemaju nikakve veze sa realnošću.

Ovaj član zakona je štetan. Ceo zakon je štetan, ministre, ponavljaćemo to do kraja ove rasprave. Povucite zakon.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Samo par informacija vezano za ovo što je koleginica Čomić govorila. Vlada donosi uredbu 1. januara 2018. godine, gde će se utvrditi taj opasni rad koji se ne preporučuje deci u bilo kojim okolnostima kada je rad u pitanju, a samim tim i obrazovanje i priprema za to.

Ono što je jako važno, neko je pomenuo, mislim kolega Krasić, stipendiranje učenika. Ovde u članu 33. istog zakona se te odredbe napominju, ali su nas iz zakonodavstva opomenuli da ne moramo da preslikavao iz Zakona o učeničko-studenskom standardu, jer je predviđeno stipendiranje od strane i države i poslodavca. Mislim da će to biti vrlo važan posao u sledećem periodu.

Još jednom ću ponoviti da je ovaj naš model razvojni model Zakona o dualnom obrazovanju, koji nije prepisan od Nemaca, Švajcaraca i Austrijanaca, te nema ta rešenja koja pominjete.

Zahvaljujem.
Na član 19. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, ovaj Zakon o dualnom obrazovanju je naš, kako reče ministar Šarčević, on nije ni nemački, ni šavjcarski, niti bilo čiji model, ali je uzeto iz svih po nešto, vodeći računa o našim uslovima i to je ono što je bitno.

Imam osećaj, zaista, da pojedini poslanici nisu pročitali zakon, a to dokazuje kada se povezuje jedan sa drugim, a onda kada dođu na ovaj drugi zakon, onda ga spajaju sa prethodnim itd. Sve u svemu, kada su u pitanju poslodavac i škola, vrlo jasno su definisane obaveze i jedne i druge. Kada se raskine ugovor i isto tako se znaju obaveze ko preuzima učenika, kao i s druge strane kada se traži drugi poslodavac.

Ono što je bitno, opozicioni poslanici nastoje dokazati da se ovde radi o izrabljivanju učenika, maltene da se školuju za fizičku radnu snagu. U njihovom periodu vlasti nije bilo radnih organizacija, nije bilo poslodavaca, nije bilo preduzeća, pa, prema tome, nije moglo ni biti dualnog obrazovanja. Zalažu se za haos koji je vladao u to vreme. Međutim, Srbija danas radi i gradi. Prođite, prošetajte Srbijom uzduž i popreko, a i gradom Beogradom, u Srbiji se radi i gradi i gradiće se i radiće se još više sa uvođenjem dualnog obrazovanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je prošao kroz dualno obrazovanje, ja pozdravljam mogućnost da škola raskine ugovor, ali takođe kolegama koji se ovde zalažu isključivo za digitalno obrazovanje moram da kažem da toga nema bez dualnog obrazovanja.

Kako mislite, evo, ova pojava iz „nikad im dosta nije bilo“, kako oni misle da se, recimo, napravi kompjuter bez radnika? Ko će napraviti kućište? Mora da postoji radnik koji će napraviti kućište. Neko mora da napravi čip. Neko mora to da zalemi. Modem, neko to mora da uradi, čak i kuglu, za ove koji gledaju u nju. Ne može da bude digitalna, neko mora da je napravi. I one natalne karte takođe neko mora da proizvede. Svi koji koriste to sada su protiv dualnog obrazovanja. Znači, neki majstori moraju to da naprave. Ne možete imati ukusnu voćku, ne možete imati bilo šta, ne možete imati računar, a da prethodno to neko fizički nije uradio.

Zato ja ne razumem tu njihovu potrebu da kažu – dosta nam je radnika, dosta nam je zanatlija, dosta nam je poljoprivrednika, mi hoćemo sve da bude digitalno. Ne može sve da stane u 42 graške pasulja i ne može sve da stane u staklenu kuglu, niti u natalne karte. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović. Izvolite.