Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom članu škola je obavezna da organizuje učeniku, da tako kažem, drugu priliku. S tim u vezi, da kažem da lice koje je navršilo 15 godina života koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti koju će srednju školu pohađati, čisto zbog ovih koji galame. Dakle, ta druga prilika je, recimo, ako imate kuvara koji uči pečenje mesa, pečenje kolača itd, iz nekog razloga bude raskinut ugovor, on ima pravo na drugu priliku. To je veoma dragoceno za našu zemlju.

Navešću primer. U najteže zimske dane, u najteže vreme za državu Srbiju, mi nismo imali dovoljno kuvara koji su bili vešti da ispeku vola, pa sam ja na Jahorini, gde sam bio iz patriotskih razloga, gledao rukovodstvo stranke bivšeg režima koje to sada negira, ne ovo, nego ono koje je bilo patriotski opredeljeno, ovo sada negira tu ulogu, da zbog nedostatka dobrog kuvara koji ume da ispeče vola su morali da idu na Jahorinu, i to pred samo bombardovanje, u akciji čekajući NATO, čekajući da pojedu pečenog vola na Palama, sve zbog nedostatka dobrog kuvara, oni su bili u obavezi, a to može da potvrdi, recimo, gospodin Mićović, koji je daleko mlađi, Mile Korićanac koji je bio tamo istaknuti je pokojni, ali ima ljudi iz Kraljeva koji to znaju. Dakle, nisu iz stranke bivšeg režima svi bili tako nepatrioti, a bogami bili su zainteresovani za dobre kuvare i otuda im je Radovan Karadžić priredio, kao dobar kuvar, dobar domaćin, pečenog srpskog vola. Hvala.

Reč ima ministar gospodin Šarčević. Izvolite.
Vaše pitanje je bilo zanimljivo. Verovali ili ne, u Srbiji već ima 14 industrijskih zona. Kada se radilo biranje profila i vrsta spreme i gradova i kompanija, vodilo se o tome računa.

Daću vam nekoliko primera. Kada je u pitanju zanimanje trgovac, recimo, u Čačku imamo osam kompanija, mogu da vam čitam, kako hoćete, ali dugo bi trajalo, modni krojač u Čačku – tri kompanije, operater za izradu nameštaja u Kraljevu – šest kompanija. Znači, gde god se javljaju trgovački i operateri nameštaja i pomenuti profili tekstila su svugde zastupljeni više. Bečej – tri kompanije za zanimanje trgovac. Isto tako je i u Novom Sadu. U Valjevu za trgovca su tri kompanije. Modni krojač su vam u Odžacima dve kompanije. Za trgovca su u Somboru četiri kompanije. Operater za proizvodnju nameštaja u Sremskoj Mitrovici je devet kompanija, u Užicu 12 kompanija. Tako da već imamo određeni izbor. Ako zanemarimo činjenicu da ćemo ga postepeno uvoditi, da nije cilj da ono preraste odjednom u neku formu koju mi nemamo, cilj je bio da se napravi red u nečemu što već postoji i što je započeto 2013. godine, sa iščekivanjem da će se ova priča dešavati u nekom drugom smeru. Hvala.

(Sonja Pavlović: Replika.)

Nemate prava na repliku.
Na naziv glave IV, naziv iznad člana 27. i član 27, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Privredna komora je preuzela obrazovnu politiku da vodi u Srbiji i mi mislimo da je to veoma loše, zato što je Privredna komora sačinjena od privatnih preduzeća kojima je cilj profit. Ministarstvu prosvete ne može cilj da bude profit privatnih firmi i privatnih kompanija. Ministarstvu prosvete mora cilj da bude kako će društvo da izgleda u narednih 30, odnosno 40 godina.

Dakle, jedna od retkih stvari koja je bila dobra kada je Napoleon krenuo u osvajanje Evrope jeste Code civil, građanski zakonik koji je posle prepisivan u nacionalnim državama, koji je jemčio prava najmlađih da imaju dostojno obrazovanje za sebe, za svoje godine, za svoju budućnost.

Dakle, danas u 21. veku Srbija se apsolutno odriče građanskih prava kada su u pitanju najmlađi i cilj je da kompanije steknu veći profit. Dakle, to je ono u čemu se Srbija našla u vladi Aleksandra Vučića, na kraju krajeva, i to je ono što je pogubno i porazno po našu budućnost, po svu decu koja dolaze iz raznih krajeva Srbije, čiji roditelji nemaju novca da im plaćaju školovanje. Oni će na kraju živeti u sredinama koje su danas siromašne, a u narednom periodu će biti još siromašnije. Dispariteti u razvoju Srbije će biti još veći nego što su to danas. One siromašne opštine biće još siromašnije, a one bogate opštine i gradovi biće još bogatije. Takva Srbija nema teoretsku šansu da opstane u budućnosti. Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Napoleon, kada ga već pominjemo, umeo je da kaže – postoji jedan zločin bez kazne, a to je kada drugim ljudima oduzmete vreme, potrošite ga uludo. E, upravo tome smo prisustvovali evo i sada u ovom obrazloženju koje je trebalo da znači teško je odrediti precizno šta. Još jednu tiradu, da, baš mislim na te što vole da dobacuju, te lepe, fine i kulturne ljude.

Da li su saznali ko je Nadežda Petrović, između ostalog? Nisu. Dobro, nisam ni očekivao da su saznali. Koji pričaju opet o nekom pravdoljubivom pristupu, jednakosti u društvu i borbi protiv disproporcija. Je li tako? LJudi koji su otkrili da postoji jednakost u šansama i jednakost u životnim uslovima, tek onda kada su odlukom naroda lišeni bilo kakve odgovornosti za staranje o državi. Zašto? Jer su pokazali da su potpuno nesposobni za staranje o državi, koji su tu svoju nesposobnost dokazali na najgori mogući način, tako što su uveli baš tu nejednakost u šansama i baš te disproporcije u životnim uslovima, time što su uništili priliku i perspektivu za mnoge mlade ljude u ovoj zemlji, time što su lično odgovorni za stotine hiljada izgubljenih radnih mesta, time što su njihove roditelje poslali na ulicu i koji se na te teme, evo i dan danas, veoma lepo, koliko vidim zabavljaju.

(Radoslav Milojičić: A zeka?)

Evo, onaj ko je lično odgovoran npr. za uništavanje, devastaciju sopstvene lokalne samouprave, kojom je upravljao a zadužio je za četiri milijarde dinara, svaka čast, taj se i dalje silno zabavlja, taj i dalje se smejulji i pokazuje prstima i njemu je sve to divno, lepo i zabavno.

Ne bi bilo loše, ako sretne kog mladog čoveka, iz te lokalne samouprave, koju je tako lepo i temeljno uništio, da ga pita da li je i njemu bilo smešno kada je bio gladan, kada mu je bilo hladno, kada nije imao struje i nije imao vode. Možda bude izvukao određene zaključke na temu, šta je kome u ovoj zemlji…

Privodite kraju, gospodine Orliću.

… i time završavam, smešno, šta zabavno i kakve su šanse ostavili ljudima iza sebe. Hvala lepo.
(Balša Božović: Da li imam pravo na repliku?)

Na osnovu čega kolega Božović? Ne znam, kolega iz vaše poslaničke grupe je dobacivao, neki zeka ili tako nešto.
(Radoslav Milojičić: Zeka je iz vaše, ne iz naše poslaničke grupe.)
Na član 27. amandman u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Momčilo Mandić, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandar Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić, Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.