Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, član 15. sadržina ugovora i pod brojem 4) obaveza poslodavca da izvodi učenje kroz rad o sopstvenom trošku? To sam pitao i u diskusiji u načelu, kada je bila. Ovo je, blago rečeno, meni čudno. Ja ne mogu da razumem ekonomski interes poslodavca da primi neobučenog radnika, da mu daje nevezano koliko novca, da mu plaća putne troškove, i to je predviđeno, da mu daje topli obrok i da zato što je on neobučen mora da jednog obučenog radnika da njemu kao instruktora da ga obučava? Gde je ekonomski interes tu poslodavca? To su uglavnom privatne firme ili strani investitori, kako god.
Evo, ja postavljam pitanje, ako bi meni neko u ordinaciju poslao učenika srednje škole da ga obučavam, pa zašto bih ja to radio o svom trošku, a da uz to ne znam i nemam sigurnost, jer, naravno, ne mogu je imati i tu se ne ljutim kada se nameće obaveza poslodavcu od strane opozicionih predstavnika da treba da primi radnika? Pa ako on nije sposoban ili ako neadekvatno završi, on ga ne može primiti.
Dakle, u ovoj ovde tački i onome što sam pričao u načelu postoji kod mene ogroman opravdan strah da će se tu ubacivati novac ja ne znam iz kojih izvora i da će onda Privredna komora moći da ostvari svoje interese preko, pošto je ona Unija poslodavaca, favorizovanjem pojedinih poslodavaca i da tu može da bude apsolutno jezgro korupcije. Dakle, objasnite mi kako je moguće da poslodavac i koji je njegov interes, mi pričamo o tome da je ovo kapitalizam, pričamo da te firme moraju da imaju interes, koji je njegov interes ako on nema nikakvu garanciju da će, opet ponavljam kao što sam rekao u diskusiji u načelu, novac na određeni način dotirati ili država ili strane zainteresovane strane, poput GIZ-a od šest miliona evra ili švajcarske privredne komore od dva miliona evra, pa će se na taj način taj novac slivati u te džepove? Hvala.