Napoleon, kada ga već pominjemo, umeo je da kaže – postoji jedan zločin bez kazne, a to je kada drugim ljudima oduzmete vreme, potrošite ga uludo. E, upravo tome smo prisustvovali evo i sada u ovom obrazloženju koje je trebalo da znači teško je odrediti precizno šta. Još jednu tiradu, da, baš mislim na te što vole da dobacuju, te lepe, fine i kulturne ljude.
Da li su saznali ko je Nadežda Petrović, između ostalog? Nisu. Dobro, nisam ni očekivao da su saznali. Koji pričaju opet o nekom pravdoljubivom pristupu, jednakosti u društvu i borbi protiv disproporcija. Je li tako? LJudi koji su otkrili da postoji jednakost u šansama i jednakost u životnim uslovima, tek onda kada su odlukom naroda lišeni bilo kakve odgovornosti za staranje o državi. Zašto? Jer su pokazali da su potpuno nesposobni za staranje o državi, koji su tu svoju nesposobnost dokazali na najgori mogući način, tako što su uveli baš tu nejednakost u šansama i baš te disproporcije u životnim uslovima, time što su uništili priliku i perspektivu za mnoge mlade ljude u ovoj zemlji, time što su lično odgovorni za stotine hiljada izgubljenih radnih mesta, time što su njihove roditelje poslali na ulicu i koji se na te teme, evo i dan danas, veoma lepo, koliko vidim zabavljaju.
(Radoslav Milojičić: A zeka?)
Evo, onaj ko je lično odgovoran npr. za uništavanje, devastaciju sopstvene lokalne samouprave, kojom je upravljao a zadužio je za četiri milijarde dinara, svaka čast, taj se i dalje silno zabavlja, taj i dalje se smejulji i pokazuje prstima i njemu je sve to divno, lepo i zabavno.
Ne bi bilo loše, ako sretne kog mladog čoveka, iz te lokalne samouprave, koju je tako lepo i temeljno uništio, da ga pita da li je i njemu bilo smešno kada je bio gladan, kada mu je bilo hladno, kada nije imao struje i nije imao vode. Možda bude izvukao određene zaključke na temu, šta je kome u ovoj zemlji…