Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, član 15. sadržina ugovora i pod brojem 4) obaveza poslodavca da izvodi učenje kroz rad o sopstvenom trošku? To sam pitao i u diskusiji u načelu, kada je bila. Ovo je, blago rečeno, meni čudno. Ja ne mogu da razumem ekonomski interes poslodavca da primi neobučenog radnika, da mu daje nevezano koliko novca, da mu plaća putne troškove, i to je predviđeno, da mu daje topli obrok i da zato što je on neobučen mora da jednog obučenog radnika da njemu kao instruktora da ga obučava? Gde je ekonomski interes tu poslodavca? To su uglavnom privatne firme ili strani investitori, kako god.

Evo, ja postavljam pitanje, ako bi meni neko u ordinaciju poslao učenika srednje škole da ga obučavam, pa zašto bih ja to radio o svom trošku, a da uz to ne znam i nemam sigurnost, jer, naravno, ne mogu je imati i tu se ne ljutim kada se nameće obaveza poslodavcu od strane opozicionih predstavnika da treba da primi radnika? Pa ako on nije sposoban ili ako neadekvatno završi, on ga ne može primiti.

Dakle, u ovoj ovde tački i onome što sam pričao u načelu postoji kod mene ogroman opravdan strah da će se tu ubacivati novac ja ne znam iz kojih izvora i da će onda Privredna komora moći da ostvari svoje interese preko, pošto je ona Unija poslodavaca, favorizovanjem pojedinih poslodavaca i da tu može da bude apsolutno jezgro korupcije. Dakle, objasnite mi kako je moguće da poslodavac i koji je njegov interes, mi pričamo o tome da je ovo kapitalizam, pričamo da te firme moraju da imaju interes, koji je njegov interes ako on nema nikakvu garanciju da će, opet ponavljam kao što sam rekao u diskusiji u načelu, novac na određeni način dotirati ili država ili strane zainteresovane strane, poput GIZ-a od šest miliona evra ili švajcarske privredne komore od dva miliona evra, pa će se na taj način taj novac slivati u te džepove? Hvala.

Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Naravno da je osnovni interes da dobije obučenog stručnog radnika, jer kako će biznis da razvija sa nestručnim i neukim radnicima?

Kada govorimo o nemačkom modelu, upravo sam mnogo puta rekao da nismo prepisali ni od Nemaca, ni od Austrijanaca, ni od Švajcaraca. I da hoćemo, ne možemo.

Mi imamo u strukturi mnogo više malih i srednjih preduzeća i naš model mora da se razvija prema toj osnovi. Čak je i predsednik Vučić jednom prilikom rekao, kada su bili predstavnici Švajcarske vlade, da će subvencije u tom smeru ići ka malim i srednjim preduzećima. Mi tek gradimo model, tako da je to nešto što ćemo svakako sagledati, šta će naredne dve godine reći, jer imamo i velike kompanije, ali ne u onom broju koji zahteva dualno obrazovanje u klasičnom smislu reči. Otuda i nemamo mogućnost da za sve druge, mala i srednja preduzeća, pravimo model obaveznosti i poslodavca i staža i svega toga.

Vidite samo koliko se spočitavanja postavlja u dobrim namerama, a zamislite da je to tvrdo tako ušlo, verovatno bih ja bio kamenovan ovde do sada.

Kada je pravo dece na obrazovanje u pitanju, ja bih podsetio neke od poslanika da mi imamo obuhvat preko 98% u osnovnom obrazovanju i više od 85% u srednjem. Ne znam šta dodati tome? Da li su svi dobili pravo da se školuju? Apsolutno jesu, i to nikakve veze nema sa siromaštvom. Spremiću vam podatke koliko stipendija, kredita država Srbija daje, koliko učeničkih domova daje i na tome će se raditi intenzivno, tako da ne vidim, to je kucanje na otvorena vrata. To je jedna fraza koja je nedokazana, potpuno neosnovana.

Kada je u pitanju priča da Hrvatska izbegava, Hrvatska se od nas sada interesuje za naš model. Sekretarijat RSE-a za jugoistočnu Evropu i te kako izučava ono što mi radimo u regionu ovde, a inače, Slovenija nije radila model po nemačkom modelu, nego po austrijskom, a sada radi svoj vlastiti model. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Treći dan slušam dosta neistina i čistih manipulacija od pojedinih članova pojedinih opozicionih partija, ili namerno manipulišu i namerno stvaraju strah, pre svega kod učenika i njihovih roditelja, ili zaista nisu pročitali ni jednu jedinu zakonsku odredbu koja se tiče Predloga zakona o dualnom obrazovanju.

Najpre moram da istaknem da apsolutno nije tačno da nije postignuta transparentnost ovih ugovora. Naime, i škole i poslodavci su u zakonskoj obavezi da u roku od osam dana od dana potpisivanja ugovora dostave ugovor Ministarstvu za obrazovanje, a poslodavci su dužni da dostave ugovor Privrednoj komori. Ministarstvo obrazovanja takođe je u zakonskoj obavezi, kao i Privredna komora Srbije, da sve ove ugovore objave na svojoj zvaničnoj internet stranici.

Ono što se podmeće i učenicima i njihovim roditeljima, to je da je u pitanju rad, odnosno da je u pitanju jeftina radna snaga. Ovde ni u kom slučaju nije u pitanju jeftina radna snaga, niti je u pitanju rad. Ovde je u pitanju učenje kroz rad, i to je ono što treba da doprinese dodatnom kvalitetu obrazovanja i vaspitanja, odnosno dodatnom kvalitetu da se spoji struka, da se spoji teorijsko i praktično znanje i da poslodavci dobiju funkcionalnu i kvalitetnu radnu snagu.

Takođe, moram da istaknem da su poslodavci u periodu od 2003. do 2012. godine, upravo zato što nisu imali kvalifikovanu radnu snagu, za dodatne obuke morali da potroše 3,5 milijarde evra, umesto da odmah dobiju kvalifikovanu radnu snagu koja će zarađivati u skladu sa svojom stručnošću i sposobnošću.

Još jednu stvar moram da kažem.

Privodite kraju, koleginice.

Poštovani učenici, svaki učenik u zemlji Srbiji ima pravo na izbor, ima pravo da u skladu sa svojim sposobnostima i stručnošću izabere svoje …

Zahvaljujem, koleginice Vukojičić.
Poslanička grupa SNS nema više vremena za raspravu u pojedinostima.
Na član 15. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Na početku, gospodine potpredsedniče, da vam dam podršku oko termina poslanik. Verovatno neki nisu učili udžbenik Gaje Petrovića, logiku iz gimnazije. Znači, poslanica se ne kaže, nego poslanik. Poslanica se govori – poslanica apostola Pavla Rimljanima. U tom smislu se ta reč može upotrebiti.

Sada dozvolite da kažem oko člana 15. Mislim da je on izvanredno koncipiran, da se radi o obaveznim elementima ugovora o dualnom obrazovanju. Vlada je ovde predložila 14 elemenata, ali su tri bitna od ovih 14, a to su obaveze škole u vezi sa realizacijom učenja uz rad i kroz rad, obaveze poslodavca s druge strane, plan i program učenja kroz rad itd.

Laži su, gospodine ministre, da se ovim zakonom legalizuje najjeftinija radna snaga. To su podvale opozicionih poslanika. Ako se radi o učenju kroz rad i za rad, onda se obrnuto radi, dakle, o skupoj radnoj snazi, jer bolje će raditi učenik koji ima određenu praksu i teoriju, nego onaj koji samo ima teoriju.

Pošto je ovaj zakon proizašao iz Zakona o osnovama sistema, koji smo doneli, čiji ste vi bili inicijator, a i realizator, zaista mogu reći da je ovo prvorazredni pedagoški iskorak vas kao ministra prosvete i više ste uradili u ovom smislu vi za godinu dana nego svi prethodni ministri u prethodnim vladama, kada se radi o reformi vaspitanja i obrazovanja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.