Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika, to je isto … Ja se nadam da je ovo regularno, ovo što sada radimo. Ne bih da unesemo bilo kakav problem.

Da završimo tu grupu zdravstvenih zakona.

Ne ide mi ni vreme.

Ja mogu da konstatujem da je usvojen predlog da se stavi na dnevni red ovaj prethodni zakon.

Evo, imali ste svojih pet minuta. Vidite kako je to biti predsednik.
Izvolite.

Kako je lepo kad sednica počne u dobrom raspoloženju, gde su svi zadovoljni, ali je problem što je uslov za to da padne sistem. Uvek kada padne sistem, uvek je raspoloženje dobro. To je, ja mislim, više nego očigledno.
Zakon o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika je poslednji iz ove grupe zdravstvenih zakona. Naravno, ako smo se već dogovorili da kandidati za ministre i kandidati za predsednika treba da prođu lekarski pregled, potpuno je fer, korektno i neophodno da taj pregled prođu i kandidati za narodne poslanike.
Ovo je najviši dom demokratije u jednoj državi, po Ustavu i po zakonu, nekad će to biti i u stvarnosti. Parlament utiče na najvažnije stvari u državi, bira Vladu, donosi predlog Ustava, potvrđuje Ustav nakon referenduma, donosi zakone koji su potpuno dnevno važni za život građana Srbije i sigurno je da je važno da poslanici koji donose odluke, koji su predstavnici naroda, imaju apsolutnu zdravstvenu sposobnost za to, makar na nivou nekoga ko se bavi čišćenjem prostorija u kojima mi radimo, bez potcenjivanja bilo čijeg posla.
Zato vas pozivam da to što se priča o parlamentu da je neozbiljan, da su tu svađe, predsednica Vlade reče neki dan da je ne konstruktivna atmosfera, da se najveći problem u državi nalazi ovde negde u ovoj sali, da su poslanici ovakvi ili onakvi, da se sve te priče i sva ta naklapanja reše, pre svega, u jednom delu, a to je deo zdravstva, tako što ćemo da utvrdimo da li je normalno da ovde imamo i poslanike koji nisu normalni.
Nadam se da će ovaj predlog zakona, kada bude usvojen, sprečiti takvu mogućnost i zato vas pozivam da za to glasate.
Kada dođemo do toga, nećemo imati nikakav problem da ljudi glasaju po svojoj volji, a ne po zvonu, da nećemo imati nikakav problem da ljudi, kada im se predloži zakon o tome da bolesni i oni koji neguju bolesne ne smeju da dobiju otkaz, da glasaju protiv toga, imaćemo atmosferu u kojoj ćemo raditi svi tako da budemo svesni da smo ovde poslati ne od Boga ili od nekog polu-boga ili samozvanog Boga koji je predsednik ove ili one stranke, nego da su nas poslali građani da trošimo njihov novac kada ovde radimo, ali da, što je važnije od novca, trošimo i njihovu budućnost, i sadašnjost, ali i budućnost ako donesemo pogrešne ocene.
Zato vas molim da glasate za predlog ovog zakona.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predloga zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Izvolite.

Hvala lepo.

To je najstarije od ovih predloga koje danas ponovo pokušavam da uz vašu pomoć uvrstim u dnevni red. To je Predlog Zakona o visokom obrazovanju, gde se uvodi jedna definicija, jedan princip koji se zove akademska čestitost, daje se i definicija toga da je akademska čestitost nešto što se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.

Ima četiri člana ili pet, tri člana, tako da je vrlo jednostavan za donošenje, a očigledno je neophodan. Ne samo da postoje kontraverze oko diplome bivšeg predsednika aktuelnih ministara unutrašnjih poslova, gradonačelnika, guvernerke banke, nego je praktično svaka diploma u Srbiji pod znakom pitanja. Kažu kad može predsednik da falsifikuje tako što diplomira u nedelju, kad može ministar unutrašnjih poslova da provuče svoj doktorski rad, „svoj“, kroz pet-šest fakulteta, pa onda dobije tu titulu, kad oni nemaju obraza da ih bude sramota da tako nešto rade, pa zašto to ne bi radili i mnogi drugi ljudi?

Tu imamo puno primera. Svaki dan čujemo o tome da su se dobile neke diplome, neki doktorati, neke magistarske titule, tako što je neko prao autobuse pa preko noći našao u autobusu diplomu ili na neki drugi način neobičan, ali u svakom slučaju nedostojan i ne zakonit došao do tog papira. Naravno da taj papir ne znači mnogo ako neko pokuša da se zaposli na normalan način, preko konkursa, tamo ne pitaju šta si završio, nego pitaju šta znaš ti da radiš, pa onda to provere.

Na veliku žalost, mislim, svih nas, ne samo u ova dva saziva ove vlasti, verovatno se to dešavalo ranije, ali ovde intenzivno, imamo prepunjenost kapaciteta, administracije, javnih preduzeća, lokalnih samouprava, svuda okolo masu ljudi koji su naknadno, sa 58 i 65 godina postali pametni, napalo ih znanje u nekom trenutku, želja za obrazovanjem i vaspitanjem i naprosto su postali veliki stručnjaci za oblast ekonomije, prava, ne znam čega svega.

Mislim da je u interesu svih onih koji su na dostojan način stigli do svoje diplome, kao što je recimo primer sa predsednicom Skupštine, kao što je primer sa mnogim drugim našim kolegama, da je i njihov interes da se stane na put ovoj pošasti.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.
Izvolite.

Od 2015. godine predlažem ovu rezoluciju. Naime, tada je 24. aprila bilo 100 godina od početka genocida nad Jermenima koji je izvršen od strane Osmanskog carstva u periodu od 1915. do 1922. godine. Tada i danas ću ponoviti da je preko 20 država, uključujući Rusku Federaciju, Grčku, Belgiju, Francusku, Kanadu, Kipar, Italiju, Švajcarsku, Argentinu, Urugvaj, Švedsku, Liban i mnoge druge, priznalo i osudilo genocid nad Jermenima izvršen u pomenutom periodu.

Tada sam govorio, nadam se da to važi i danas, imajući u vidu da je privrženost Republike Srbije međunarodnim načelima i pravilima o sprečavanju i osudu genocida, izražen i Zakonom o osnivanju muzeja žrtava genocida „Službeni glasnik“ iz 1992. do 2005. godine, kojim je između ostalog ustanovljen 22. april kao dan obeležavanja trajnog sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Sve su to razlozi da se pridružimo ovim značajnim državama koje su prepoznale potrebu i usvojile to kao neophodnost. Bez obzira što se taj genocid desio pre 100 godina, bez obzira što se desio negde što nije centar Evrope i nije nam pred očima svaki dan, ali da bilo koji genocid vrše nad Jermenima ili nad nekim drugim, nad Srbima ili nad nekim drugim mora da bude osuđen i da takve primere u budućnosti nemamo.

Već sam više puta govorio, građani Srbije, Srbi i svi ostali bili su žrtve genocida, neki Srbi su optuženi da su vršili genocid u naše ime, što niko nije dao pravo na to. Te stvari ne mogu da budu prećutane, te stvari moraju da budu počišćene, bačene na smetlište istorije. Srbija nema nikakvo pravo da štiti bilo kakav i bilo čiji genocid, pre svega iz svega onoga što se nama dešavalo u raznim periodima naše istorije. Prema tome, pozivam vas da glasamo za ovaj predlog rezolucije.

Pre nekoliko meseci me je ambasador Azerbejdžana, a znate da su Jermenija i Azerbejdžan u nategnutim, zategnutim odnosima oko Nagorno-Karabah problema, zamolio da zajedno sa drugim kolegama predložimo rezoluciju o Nagorno-Karabahu, gde se predlaže da se po međunarodnom pravu reši taj problem. On nije imao nikakav problem sa tim da se podrži rezolucija o genocidu nad Jermenima. U komunikaciji sa zvaničnicima Turske nisam imao nikakav problem oko ovog mog predloga. Naprotiv, oni su svesni toga da moderna Turska nema puno veze sa osmanskom Turskom koja je kriva za ovaj genocid. Pozivam vas da glasamo protiv genocida.

Hvala.
Stavljam na glasanje vaš predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 20, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Izvolite.

Hvala.

Ovo nema veza sa onim zdravstvenim predlogom, pregledom, nego ima veze sa trošenjem para, pa možda posredno možemo da povežemo to i sa zdravljem. Već sam govorio, pa da vas podsetim, puno stvari se dešava, pa možda je neko i zaboravio.

Predlažem da se zakonom zabrani trošenje budžetskih para, odnosno para građana Srbije za reklamiranje političkih stranaka, nosioca lista, kandidata i svih onih koji učestvuju u izbornom procesu kao kandidati, jer se za te potrebe u svakom izbornom ciklusu, a svedoci smo da praktično svake godine imamo nekakve redovne vanredne izbore ili vanredne redovne izbore, troši blizu 100 miliona evra državnih para, bilo da su te pare legalno dobijene od države, bilo da su kroz razne mahinacije, koje su očigledne, kao što je uplata od 40 hiljada dinara, kao što je prelivanje para iz javnih preduzeća u neke TV stanice, a time se reklamiraju neke političke stranke, da bi od tih para bili finansirani spotovi političkih stranaka koji su ispod nivoa političke prihvatljivosti, a o estetici da ne govorim. Time se dodatno truje i zagađuje medijski prostor Srbije, a to može da se reši tako što ćemo da zabranimo reklamiranje političkih stranaka na televiziji.

Da vam kažem par zemalja koje su malo dalje otišle od nas u razvoju demokratije, demokratskih standarda i principa, a u čijem pravu je primenjena ova norma, ovakvo rešenje, a to su Velika Britanija, Holandija, Švedska, Norveška, Francuska, Nemačka, Irska, Španija i mnoge druge. Tamo nema plaćenih reklama za političke stranke i kandidate, nego se potreba građana za upoznavanjem sa izbornim programima, sa ciljevima, sa politikom, ideologijom nekog kandidata vrši na jedan staromodan način, koji je proveren kao najbolji i jedino dobar, a to je direktan duel protivkandidata.

To je ono što mi nismo videli u Srbiji proteklih pet, šest godina sigurno i mislim da je to dobro vratiti iz više razloga. Prvo, što to jeste pravi način za suočavanje pred građanima, a drugo što to ne košta ništa. Ovako trošimo stotinak miliona, neka bude pedeset, neka bude da sam možda pogrešio, ali i pedeset miliona evra godišnje za potrebe bi bilo dovoljno para da se izleče sva deca koja mogu da se izleče u inostranstvu.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 22, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.