Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 104 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 133 narodna poslanika i da imamo uslove za današnji rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, predsedavajuća.

Postavio bih prvo pitanje ministru odbrane i ministru spoljnih poslova, a vezano je za činjenicu da je u Libanu, gde je trenutno raspoređeno 177 pripadnika Vojske Srbije, došlo do zategnutih odnosa i najave mogućeg rata. S obzirom da, ponavljam, Vojska Srbija ima angažovano u Misiji Ujedinjenih Nacija 177 vojnika, mislim da bi ova Skupština, koja je svojom odlukom te ljude poslala tako daleko od Srbije, trebala da dobije informaciju.

Mislim da je, predsednice, važno i da se vi uključite i sa svog mesta možda i zakažete Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, gde bi ministri dali odgovor poslanicima šta se dešava u Libanu, kakva je situacija među pripadnicima Vojske Srbije i da li postoje planovi i kakvi su planovi ukoliko dođe do pogoršanja bezbednosne situacije, o tome na koji način država Srbija planira da zaštiti svoje vojnike. Stvarno očekujem da ne čekamo ja i drugi poslanici ovaj odgovor ovih maksimalnih 15 dana, nego da u narednim danima dobijemo taj odgovor, a možda najbolje i da predsednica zakaže sednicu Odbora za odbranu i da pozove ministre kako bi čuli od njih na licu mesta šta se dešava, kakva je situacija i kakvi su planovi Republike Srbije?

Drugo pitanje je za predsednicu Vlade i ministarku saobraćaja, mada mislim da bi i razni drugi mogli da se uključe u davanje tog odgovora, a to je - kada će Republika Srbija priznati da je projekat „Er Srbije“ je propao?

Pet godina mi slušamo kako je odluka da se uzme partner sa kojim je napravljena nova nacionalna avio-kompanija, koja je 51% vlasništvo Republike Srbije, ali je menadžment dat od strane stranog partnera i za tih pet, odnosno četiri godine, svake godine je „Er Srbija“ poslovala sa više desetina miliona evra gubitka. Poslednja stvar koja govori da su tamo stvari došle do kraja i da više ne postoji način i ideja kako da se to poslovanje promeni, da se dođe do nekih pozitivnih rezultata, je činjenica da je početkom novembra 340 radnika „Er Srbije“ preuzeto od strane Aerodroma Beograd.

LJudi koji su se bavili prihvatom i otpremom aviona i putnika, koji su bili plaćeni od strane „Er Srbije“, prebačeni su da rade u JP Aerodrom Beograd, koje će, kako je najavljeno, te poslove „Er Srbiji“ naplaćivati. Ti ljudi su sačuvali radna mesta, ali nažalost, ja sam gotovo siguran da Aerodrom Beograd neće naplaćivati tu uslugu „Er Srbiji“, kao što nije naplaćivao i mnoge druge usluge i na taj način posredno, nezakonito, netransparentno se vršilo subvencionisanje „Er Srbije“. Sada će nekih tri, četiri miliona evra godišnje, koliko otprilike iznose verovatno bruto iznosi plata za te radnike, neće biti fakturisano „Er Srbiji“. „Er Srbija“ će onda u svojim knjigama pokazati manji gubitak, a možda će ponovo pokušati da pokaže neki dobitak. Taj dobitak deli i strani partner sa Republikom Srbijom.

Znači, kada će se prestati sa ovim presipanjem državnih para u privatne ruke? Kada će građanima Srbije biti rečeno da je projekat „Er Srbije“ propao? Kada ćemo pokušati da napravimo, ako je uopšte moguće, jednu nacionalnu avio-kompaniju, koja odgovara potrebama Srbije i njenih građana? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.

Pitanje za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođu Zoranu Mihajlović.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije podnelo je krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv 14 odgovornih lica, na čelu sa bivšim ministrom Milutinom Mrkonjićem, a vezano je za deonicu Ub-Lajkovac na Koridoru 11.

Ova deonica dužine 12,5 kilometara, od kojih, po ministarkinim izjavama, 4,5 nije u funkciji zbog propusta u toku izvođenja. Deonica je finansirana u potpunosti iz budžeta Srbije, što u prevodu znači da su je finansirali građani Srbije. Da li su optužbe ministarke Mihajlović opravdane, ostavićemo nadležnim pravosudnim organima da se time bave.

Nas u ovom trenutku interesuje da li je koalicioni sukob oko sporne deonice Ub-Lajkovac još jedan u nizu isceniranih, kako bi se dobio izgovor i skrenula pažnja javnosti sa kašnjenja radova na deonicama Obrenovac-Ub, odnosno Lajkovac-LJig?

Najavljeni rok za završetak radova na ovim deonicama je novembra 2017. godine, znači, evo ovih dana.

Moja pitanja glase: da li će rok na ovim deonicama biti ispoštovan? Ukoliko se rok probija, zašto kasne radovi na navedenim deonicama i ko je krivac za kašnjenje, ukolikodo njega dođe?

Pitanje za ministra turizma i telekomunikacija, gospodina Rasima LJajića i premijerku Anu Brnabić. Već danima ne jenjava štrajk u „Poštama Srbije“ i to se u parlamentu ne sme ignorisati. Zaposleni u „Poštama Srbije“ predstavnicima vlasti su sa protesta poslali poruku da im se vrati ono što im je, kako tvrde, oteto. Kažu da su im plate niže od republičkog proseka i da su nezadovoljni rukovodstvom u preduzeću. Obećanjima Vlade ne veruju.

Pitanje glasi – šta je prava priroda problema u „Poštama Srbije“ i kada će biti raspisan konkurs za direktora, s obzirom da je v.d. direktorki gospođi Petrović istekao mandat pre dva meseca?

Pitanje za gradonačelnika Beograda gospodina Sinišu Malog. Mi još uvek ne znamo koji je kompletan idiot u Hercegovačkoj ulici rušio noću, ali sasvim je izvesno ko zagorčava život građanima Beograda danas. Gospodin Siniša Mali je prilikom otvaranja ulice Vojvode Stepe svojevremeno izjavio – obesite me ako pogrešim na Slaviji. Užasna retorika, jer građani Beograda nisu divljaci i naravno da ga obesiti neće, ali je pogrešio na Slaviji, Pionirskom parku, Ruzveltovoj, Brankovom mostu, Kosančićevom vencu, Skadarliji, kao i „Beogradu na vodi“, za koji postoji opravdana sumnja da će postati zbratimljeni grad sa Atlantidom. Pogrešio je, i to mnogo. Pogrešio je i zato što je pustio struku niz vodu. Pogrešio je zato što smatra da su građani Srbije naivni i da nisu svesni da se u Beogradu upumpavaju pare iz budžeta.

Pogrešio je i zato što smatra da su Beograđani naivni i da mogu da kao ozbiljnu rekonstrukciju, revitalizaciju grada prihvate najednostavnije građevinske radove na kojima se zarađuje mnogo, a koji se sastoji od nešto peska ili betona kao podloge, nešto granitnih ploča, a nadam se i kaldrme za popločavanje, nešto malo travnatih tepiha, par drvenih klupa i mnogo više od svega, novogodišnjih ukrasa, za koje je u poslednje tri godine dato nedopustivih četiri miliona evra za nabavku i reparaciju istih. Primera radi, budžet jednog Varvarina otprilike toliko iznosi.

Kao narodni poslanik, kao građanka Beograda, i profesionalno kao arhitekta, smatram da takve greške Beograd nije zaslužio, kao i da građani Srbije nisu zaslužili da plaćaju predizborne nervozne pokušaje gradskih vlasti da u roku od par meseci urade sve ono što nisu uradili u proteklim godinama.

Iz navedenih razloga postavljam pitanje gospodinu Siniši Malom – zašto se gradska uprava ne bavi fundamentalnim problemima Beograda, kao i preduzetim ugovornim obavezama vezanim za „Beograd na vodi“? Da li priželjkuje poraz na beogradskim izborima kako bi sve preuzete ugovorne obaveze ostavili novim vlastima kao vruć krompir, pritom im odsecajući sredstva iz budžeta Republike, koja sada nemilice pristižu?

Pitanje za kolegu poslanika dr Aleksandra Martinovića, 20. jula 2017. godine odlukom Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, obrazovana je Radna grupa za izradu predloga kodeksa ponašanja, iz tog razloga predsedavajućem Radne grupe, dr Aleksandru Martinoviću, postavljam pitanje – molim gospodina Martinovića za jedan od ponuđenih odgovora zašto još uvek ova radna grupa nije počela sa radom? Pod a) nikada neće početi sa radom, jer je ponašanje poslanika u Skupštini primer pozitivnog parlamentarnog ponašanja, nikada neće početi…

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Sanda Rašković Ivić. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.

Moja pitanju idu ka ministru Šarčeviću i ka REM-u kao instituciji. Naime, ona su vezana za nemile događaje vršnjačkog nasilja koji malo, malo, pa šokiraju Srbiju, a ovo sada što se desilo u Aranđelovcu, pogotovo što su vinovnici bili devojčice od 16 godina i što su stvari procurele u javnost preko društvenih mreža, putem snimaka preko mobilnog telefona, bio je dodatni šok.

Znači, prvo pitanje REM-u, s obzirom da su devojčice rekle da su svoju inspiraciju našle u rijalitijima i da su imitirale rijalitije, moje pitanje – koliko će još dece morati da strada, da bude pretučeno, poniženo, da ne daj Bože napravi samoubistvo ili da smrtno strada i da ostane invalid da bi se REM setio da rijalitije treba, ako ne ukinuti, a onda ih bar prebaciti u onaj prostor koji se emituje posle pola noći kada bi deca trebala da budu u krevetu i da spavaju?

Što se tiče ministra Šarčevića, koji je ministar prosvete, ja imam nekoliko pitanja. S obzirom na ove nemile događaje, a i na to da je on rekao pravdajući sve ovo što se dogodilo, neopravdavajući, nego pravdajući da je jako smanjen broj zbog mera štednje pedagoga i psihologa, jer je MMF tražio da se smanje sredstva za te profile u školama, da li je poučen ovim primerom u želji da prevenira dalje nemile događaje obezbedio da u nacrtu budžeta predvidi povećanje novca, povećanje finansijskih sredstava za angažovanje pedagoga i psihologa koji bi trebali da budu sastavni deo svake škole i da se bave prevencijom koja je suštinska?

Želela bih takođe da saznam u ime srpske javnosti koje su mere preduzete, šta je to preduzelo Ministarstvo i šta je preduzeo ministar lično? Ta priča o formiranju neke radne grupe u kojoj bi bili ministri, odnosno predstavnici nekoliko ministarstava ne rešava ništa. Ja ću se ovde referisati na Vinstona Čerčila koji je rekao – ako hoćeš neku stvar da odložiš ili da ne uradiš ništa, onda formiraj radnu grupu. Formiranje radne grupe ovde neće pomoći. Ovde treba u ovom slučaju raditi i na prevenciji, na uključivanju škola, direktora, roditelja, dece i celokupnog društva, a naravno i medija.

Ono što jako boli jeste da smo mi imali nesreću malog Alekse koji je digao ruku na sebe, jer nije mogao da trpi više poniženje i vršnjačko nasilje, još 2011. godine. Šta se u međuvremenu desilo? U međuvremenu, iako se njegova majka borila da se usvoji Aleksin zakon, koji govori upravo o prevenciji vršnjačkog nasilja, taj zakon nije usvojen. Zamislite, ceo slučaj je zastareo, a u međuvremenu direktorka te škole, koja je po svemu sudeći znala za sve ono što se dešava tom detetu, kažnjena je sa 50 hiljada dinara kazne.

Dakle, ono što želim da kažem jeste da su te kaznene mere, što bi narod rekao, posle smrti čorba, ali one su zaista ponižavajuće. Ono na čemu treba raditi, ponavljam, jeste prevencija, jeste uključivanje i centara za socijalni rad i celokupnog obrazovnog sistema i svakako snošenje odgovornosti, pre svega, ministra, ministarstava, razrednog starešine, roditelja i na kraju dece.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice Skupštine, postavio bih pitanje Ministarstvu pravde, pošto smo svedoci unazad nekoliko nedelja da je Ministarstvo pravde zajedno sa Ministarstvom zdravlja obezbedilo prevozna sredstva za domove zdravlja, ultrazvuk za domove zdravlja, a sve to kroz dogovor tužioca i stranke u postupku gde je stranka u postupku, odnosno okrivljeni uplatio sredstva Ministarstvu pravde u dobrovoljne svrhe.

Na ovaj način pomaže se domovima zdravlja u lokalnim samoupravama. Mi smo kao lokalna samouprava iz koje ja dolazim, iz Svrljiga, dobili kombi prevoz za potrebe ljudi koji idu na dijalizu. To našoj lokalnoj samoupravi veoma znači. Postavio bih pitanje ministarki Kuburović – da li će se nastaviti u narednom periodu ovakva aktivnost Ministarstva da se pomaže na ovaj način domovima zdravlja? Danas su zakoni o zdravstvu, gde veliki broj naših kolega poslanika, koji su doktori, pa je ovo stvarno velika stvar da se na taj način pomaže lokalnim samoupravama i domovima zdravlja, kao što su opština Svrljig, opština Gadžin Han, opština Bela Palanka, opštine na jugoistoku Srbije, a i gradovi.

To je jedno pitanje i mislim da je to veoma pozitivno, što se tiče Ministarstva pravde i Ministarstva zdravlja, zajednička aktivnost, zajednički dogovor za dobrobit svih građana u Srbiji, a sa akcentom na jugoistok Srbije, jer se tamo dosta teško živi, ali sa tendencijom da ide na bolje.

Jedno pitanje bih postavio Ministarstvu poljoprivrede, pošto smo svedoci, ali podsetiću naše ljude da su u periodu od 2011. do 2012. godine u budžetu bila pripremljena sredstva za pomoć nekomercijalnim gazdinstvima. To je Ministarstvo poljoprivrede u velikoj meri pričalo, govorilo se do 2012. godine, pred izbore, da će biti plaćeno, da će biti urađeno, pa je jedan deo tih sredstava uplaćen. Uplaćeno je 20 hiljada dinara dok ostala sredstva od 20 hiljada dinara nisu isplaćena.

Pitam ministra poljoprivrede da proveri i da nam kaže koliko je tada oštećen budžet Ministarstva poljoprivrede, koliko je opterećen budžet Ministarstva poljoprivrede sa tužbama tih poljoprivrednika koji nisu ostvarili svoja prava, a bio je dogovor i u budžetu 2011. na 2012. godinu? To je primer kako ne treba da radimo, već je to nešto što je loše i mislim da to više ne sme da se ponovi, ali ne sme ni da se zaboravi.

Pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li će se skoro ući u postupak promene zakona ili da se donese novi zakon o komasaciji, jer smo svedoci, što se tiče poljoprivrede, da će bez komasacije, bez ukrupljavanja zemlje, verujte nam, biti mnogo teško da se uradi.

U ovom zakonu o zemljištu ima određeni broj članova koji se tiču komasacije, rada oko komasacije, oko ukrupnjavanja zemlje, dobrovoljnog ukrupnavljanja zemlje. Mislim da je to nedovoljno i ja očekujem da ćemo u narednom periodu ući u postupak da donesemo zakon o komasaciji, zato što je to vrlo bitno da opštine koje imaju kapaciteta, imaju slobodnog zemljišta, imaju veliki broj starih ljudi koji ne mogu da obrađuju svoje zemljište, da na ovakav način, da se ukrupni zemlja, i na taj način da mogućnost mladim ljudima da mogu da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Još jednom bih postavio pitanje „Srbijavodama“, da li će se ući u postupak rešavanja problema na vodotoku Timoka kroz opštinu Svrljig, gde leva i desna strana Timoka treba da se uradi, da se uradi eksproprijacija i da se reši problem da se zaštiti Svrljig od poplava.

Za kraj bih, normalno, kao i uvek do sad, kao srpski domaćin, kao čovek koji dolazi iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, čestitao svim ljudima koji na današnji dan slave slavu Sv. Vrači. Svim našim doktorima, a ima ih ovde u Skupštini dosta, čestitao bih taj dan sa željom da bude mnogo bolje, da naša srpska nacija bude zdravija i da se nastavi tendencija da se ulaže u zdravstvo, jer ćemo sada ovim zakonima koje donosimo dati mogućnost da se širi, da se radi u zdravstvu, izgradnje u zdravstvu, kao što je Niški Klinički centar i ostali klinički centri.

Hvala još jednom.

Hvala.
Reč ima Olena Papuga.

Hvala predsednice.

Svoje pitanje usmeravam, u stvari postavljam predsednici Vlade Ani Brnabić, a tiče se restitucije. Obećala je nova Vlada da će do kraja godina doneti izmene Zakona o obeštećenju, odnosno Agencija za restituciju je obećala da će pomoći da se to uradi. Oko 100.000 građana do sada čekaju, a podneli su zahteve, čekaju da dobiju rešenja i ne znaju šta se sa njihovim rešenjima jednostavno dešava i dokle će postupak vraćanja oduzete imovine da traje.

Zato pitam predsednicu Vlade Anu Brnabić da li je gotov Predlog izmena Zakona o vraćanju oduzetog zemljišta ili imovine? Da li će u njemu biti supstitucije i kada će stići na dnevni red? Pitam i kada se poslednji put sastala komisija za izmenu tog zakona?

Da li je Vlada razmatrala zajednički predlog, a taj predlog je od 15. avgusta 2011. godine, nevladinih organizacija, verskih zajednica, Jevrejske opštine, da građani Srbije ostvare pravo na vraćanje nepravedno oduzete imovine pod istim uslovima kao što je imovna vraćena i crkvama, jer po Ustavu Republike Srbije, svi građani Republike Srbije su ravnopravni. Tako da, jednostavno, zašto je crkvi vraćeno sve i primenjena je ta supstitucija, a građanima ne i nekim verskim zajednicama to se nije desilo?

Obzirom da je Zakon o opštem upravnom postupku propisao da se građanima mora omogućiti pristup organima radi ostvarenja Ustavom garantovanih prava, zašto se nadležna Agencija za restituciju, za koju je nadležno Ministarstvo finansija ponaša kao da nije deo tog poretka, odnosno Republike Srbije, pa odbija, odbacuje i protivzakonito ćuti na zahteve građana pune tri-četiri godine.

U vezi sa tim problemom, zašto Ministarstvo finansija kao drugostepeni i nadzorni organ nad Agencijom za restituciju ne sprovodi Zakon o opštem upravnom postupku na način da se postupci pred organom u kojima su predviđena prava građana ponove u upravnom postupku? Znači, građani nemaju pravo, kad već dobiju jedno rešenje, nemaju više pravo da se žale, a ne da Agencija za restituciju se odnosi prema građanima kao da su došli iz trećeg sveta. Zašto Agencija izmišlja sopstvena pravila, pravna pravila, prilikom postupanja, a protivna su materijalno-pravnom poretku?

Pitam i ministarku Zoranu Mihajlović, Republički geodetski zavod, Katastar nepokretnosti, ključan je za sprovođenje vladavine prava i zaštite privatne svojine u postupku restitucije, u kojoj fazi je Predlog izmena i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru? Jer, mnogi zainteresovani građani ostali su bez vlasničkih podataka o sopstvenoj imovini, pa im je na taj način onemogućeno da učestvuju u vraćanju svoje imovine. Građani su zainteresovani da učestvuju u izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti, jer današnji zakon nije omogućio da se njihova oduzeta imovina u Katastru nepokretnosti uopšte vidi, naročito kada je Katastar posle 10 godina nedostupan za ostvarivanje prava na oduzetoj imovini, tako da završetkom postupka izlaganja predviđena je nedozvoljenost povraćaja u pređašnje stanje i ponavljanje postupka, to sam već naglasila.

Pitam i ministarku pravde Nelu Kuburović, sve navedeno je protivno postupajućem procesu Zakona o opštem upravnom postupku, pa Katastar nepokretnosti uskraćuje pravo na imovinu na način da je zabranjeno ponavljanje postupka u predmetima, kada isti Katastar nepokretnosti nije dostavio podatke o postojanju imovine. Kada i u kom pravcu, po pitanju privatnog vlasništva, su predviđene izmene i dopune Zakona o državnom premeru i Katastru nepokretnosti?

Takođe pitam i ministra poljoprivrede, Nedimovića, znamo da je obećao da će se ublažiti sve posledice i suše i svega onoga što se dešavalo u ovoj poljoprivrednoj, da kažem, godini, ali umesto obećanog jeftinog dizela i nekim povlasticama u jesenjoj setvi, ništa se od toga nije desilo. Nisu paori, poljoprivrednici oslobođeni od poreza, niti ičega, nego im na naplatu stižu samo veći porezi nego što je to bilo prošle godine. Olakšica nema, nema ni olakšica u PIO doprinosima, nisu ukinute na neki način naknade za odvodnjavanje. Pitam ministra Nedimovića, da li će i kada će olakšati život poljoprivrednicima?