Kao što mnogima sada nije interesantno da razmišljaju o deklaraciji o ćirilici, nadam se da će doći uskoro vreme kada će sve teme koje Dveri obrađuju zadnjih 15 godina doći da se o njima priča ovde u Skupštini i da ćete vi sami koji se zalažete za neke nacionalne vrednosti videti koliko propuštate što ovakve stvari nisu na dnevnom redu Skupštine, jer se sa ovim temama ova Vlada ne bavi već šest godina.

Što se tiče deklaracije o zaštiti Srba u rasejanju i regionu, prošlo je već nekoliko meseci od obećanja predsednika Republike da će se napokon napisati deklaracija, kako je on naveo o zaštiti jezika i kulturnog nasleđa Srba. Došao je novembar, od toga još ništa nema i mi očekujemo i želimo da vidimo da li će i to biti još jedno lažno obećanje kojima će on obmanuti patriotski nastrojene birače da se nešto radi po pitanju položaja Srba u regionu.

Ja vam činjenicama mogu reći, pošto se ovom tematikom bavim dve godine, da je jako malo urađeno po pitanju zaštite Srba u regionu. Da je nešto urađeno ne bi se danas dešavalo da u Federaciji BiH se ruše srpski spomenici, ne bi se dešavalo da u Albaniji Srbi nemaju pravo da se izjašnjavaju svojim imenom i prezimenom. Ne bi se dešavalo da nam lome natpise na ćirilici u Hrvatskoj, da se zabranjuje srpskim poslanicima da govore srpskim jezikom. Da u Crnoj Gori deca, a ima 30% građana Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi, nemaju pravo da koriste udžbenike na srpskom jeziku u osnovnim školama u Crnoj Gori.

Znači, vi ovakvim neradom pravite to da ćemo stvoriti jednu generaciju mladih Srba koja neće znati da piše svojim pismom, da govore svojim jezikom i upravo će ova Vlada biti Vlada koja je najmanje uradila da se položaj srpskog naroda u regionu popravi.

Što se tiče državnih institucija, ni državne institucije ne funkcionišu u skladu sa Ustavom. Ne funkcioniše skupština dijaspore, uprava za dijasporu nema već tri godine direktora. To su samo neke stvari koje su bile povod da Dveri moraju da napišu ovu deklaraciju o zaštiti Srba u rasejanju i regionu, jer su svesne da neke stvari stoje na mrtvoj tački. I neke stvari koje se ovde samo govore jesu te da nema efekta ako Vlada Republike Srbije da određena finansijska sredstva za pomoć Srbima u regionu, to je dobro i to treba pozdraviti, ali bez potpisivanja bilateralnih sporazuma sa državama iz regiona položaj srpskog naroda u regionu se nikada neće popraviti. Znači, mi moramo obratimo pažnju na ono šta nam se dešava u okolini i da uradimo nešto konkretno za te ljude.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ivan Kostić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić.

Imali smo priliku danas da čujemo kako su mnoge države u svetu usvojile deklaraciju i priznale genocid nad Jermenskim narodom. Mi Srbi koji smo doživeli ovakav genocid u Drugom svetskom ratu u NDH treba da se zapitamo da li je moguće da se 70 godina tema Jasenovca se nije spomenula u Skupštini Republike Srbije do prošle godine.

Imali smo priliku da učestvujemo i da otvorimo izložbu o Jasenovcu u aprilu ove godine. Na žalost, mene čudi da takva jedna izložba koja je bila umetničko remek delo nije propraćena u medijima na onaj način koji zaslužuje. To je jednostavno dokaz da za ovu vlast a tema nije prioritetna tema ili je ova vlast pod pritiskom nekih određenih lobija u nemogućnosti da ovu temu, stavi kao temu o kojoj treba da se raspravlja u Skupštini Republike Srbije.

Novembra 29. 2016. godine Odbor za dijasporu i Srbe u regionu je uputio, tadašnjem predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću deklaraciju o zaštiti kulture sećanja na stradanje Srba u 20. veku i rezoluciju o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima, Romima u Drugom svetskom ratu, pre godinu dana. Nikakvog odgovora nema. Šta se desilo sa ovim deklaracijama i rezolucijama? Da li neko o njima raspravlja, da li se u Ministarstvu spoljnih poslova potegla tema da li ove stvari treba staviti na dnevni red i da li je moguće da mi sa ovakvim kapitalom koji imamo u rukama ne izađemo pred međunarodnu i svetsku javnost i speremo ljagu sa sebe kao genocidnog naroda.

LJudi, mi smo ovde pre godinu dana u Skupštini imali inicijativu određenih narodnih poslanika iz Srbije, da su podneli deklaraciju Narodnoj skupštini o genocidu u Srebrenici nad sopstvenim narodom. Da li je moguće da smo to prećutali, a ove stvari koje imamo u rukama mi ne koristimo, prvenstveno pred međunarodnom javnošću, jer ovo nije problem samo odnosa srpskog i hrvatskog naroda, ovo je problem pojave neofašizma na prostorima Balkana. To su konstatovale međunarodne institucije.

Vidite šta se danas dešava u Hrvatskoj, pa politika neofašizma u Hrvatskoj je uvek aktuelna prema Srbima, mene čudi ljudi ovde koji su u vladajućoj partiji, koji su poreklom iz Krajine da ćute, da nemaju autoritet svome predsedniku partije Aleksandru Vučiću da kaže – prijatelju, stavi ovo na dnevni red, reši ovaj problem što tišti srpski narod 70 godina.

Zato pozivam vas da vi predložite rezoluciju od genocida i da napokon usvojite za vreme vladavine vaših prvaka.

Stavljam na glasanje predlog.
Samo momenat.
(Aleksandar Martinović: Po Poslovniku.)
Nema na utvrđivanju dnevnog reda, izvinjavam se.
Da, ali nema. Proverićemo sa službom.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Zoran Radojičić je predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o AP Kosovo i Metohija.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani građani Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, polazeći od državne tradicije srpskog naroda i njegovog istorijskog prava na AP Kosovo i Metohiju, dakle kao sastavnom delu Republike Srbije, imajući u vidu da je KiM istorijski i državotvorni, duhovni i kulturni stožer, dakle Republike Srbije i njenih građana, naročito uviđajući činjenicu da bez fizičkog povratka državnih organa Republike Srbije na teritoriju KiM, dakle, nije moguće sprovesti ustavnu normu o jedinstvenom pravnom poretku koji važi na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i AP Kosovo i Metohiju, imajući u vidu duh Ustava Republike Srbije, imajući u vidu principijelan stav, nedvosmislen stav SPC, dakle da je državna vlast Srbije ne sme nikada da da svoju saglasnost na otuđenje KiM, jer ono što se silom uzima to se i vrati. Mi smo predložili rezoluciju.

Dakle, Republika Srbija u skladu sa međunarodnim javnim pravom, Ustavom, voljom građana ne priznaje i nikada neće priznati, dakle, jednostrano proglašeno nezavisnost AP Kosova i Metohija, od strane ilegalnih organa u Prištini.

Kosovo i Metohija je sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije koji se trenutno nalazi pod okupacijom o čemu bez odlaganja treba obavestiti međunarodnu javnost.

Nijedan građanin Republike Srbije koji se nalazi na javnoj funkciji nema pravo, dakle, da potpiše obavezujući dokument koji će pravno otuđiti AP Kosovo i Metohija kao deo teritorije Republike Srbije.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da prekine svaki vid komunikacije i pregovora u Briselu sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa koji se vode uz posredstvo Evropske unije.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da poništi sve pisane i usmene sporazume postignute u Briselu sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa uz posredovanje EU budući da je reč o neustavnom, dakle, nezakonitim privatnim političkim pogodbama neovlašćenih lica.

Obavezuje se Vlada da naloži svim političkim organizacijama i pojedincima koji su na okupiranoj teritoriji AP Kosovo i Metohija, uključeni u rad ilegalnih organa u Prištini, a koji priznaju, primenjuju i donose akte u okviru ilegalnog prištinskog sistema, da iz istih odmah istupe i uskrate im podršku, itd, a ukupno ima 20 tačaka.

Ono što moram da naglasim a to je da je ova rezolucija prvi akt koji se poziva i na međunarodne ugovore o razgraničenju između pravnih prethodnica Republike Srbije sa Albanijom što je nesumnjiv argument koji ide u prilog tvrdnje da je KiM deo Republike Srbije koja se graniči sa Albanijom.

Takođe, ova rezolucija o aktu opredeljenja Narodne skupštine Republike Srbije da se borba za očuvanje KiM izmesti iz formata briselske birokratije, dakle, koja funkcioniše na principima uslovljavanja tzv. evropskog puta Srbije njenim povlačenjem na teritoriji AP KiM.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Poslanik Zoran Radojičić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog deklaracije o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti poginulim za otadžbinu.
Reč ima Zoran Radojičić.

Hvala predsedavajući. Imajući u vidu da je prema Ustavu Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, uzimajući u obzir činjenicu da su se kroz našu istoriju brojni pripadnici srpske Vojske, nesrpske nacionalnosti isticali po svojoj hrabrosti i požrtvovanosti u ratu, naročito se sećajući i pamteći da su se u balkanskim ratovima, Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu, dakle kao i otadžbinskim odbrambenim ratovima od 1991. godine do 1999. godine, ratujući i žrtvujući se za Srbiju, poginuli brojni građani nesrpske nacionalnosti, Narodna skupština bi trebalo da donese jednu deklaraciju o izražavanju počasti građanima Srbije, nesrpske nacionalnosti poginulim za otadžbinu.

Tu treba konstatovati četiri stvari, pre svega. To je, da se izražava posebno poštovanje, dakle, odaje počast svim građanima nesrpske nacionalnosti koji su dali svoje živote, boreći se u ratovima na strani države Srbije.

U drugoj tački bi pozvali kao Narodna skupština nadležne institucije Republike Srbije da odaju počast ovim herojima podizanjem spomenika, kojim bi se obeležio njihov doprinos u borbi za slobodu naše zajedničke otadžbine.

U tački 3. predlažemo kao Narodna skupština da se izradi kompletan popis svih građana nesrpske nacionalnosti koji su dali svoje živote otadžbinskim ratovima, kako njihova imena ne bi bila zaboravljena.

Narodna skupština u četvrtoj tački bi predložila da se odredbi poseban dan zaštitnika otadžbine i državnog jedinstva kao državni praznik, kojim se obeležavalo sećanje na sve poginule za slobodu Srbije.

Obzirom da je članom 1. Ustava Republika Srbija definisana kao država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, uzimamo u obzir i tu viševekovnu multietičnost i multikulturalnost prostora na kojem zajedno sa našim srpskim narodom žive pripadnici drugih naroda.

Deklaracija osobito želi da skrene pažnju domaćoj, ali i svetskoj javnosti na odsustvo svake vrste ksenofobije i netolerancije i šofinizma i nacionalne netrpeljivosti, kada je reč većinskog srpskog naroda prema pripadnicima nesrpskog naroda.

Evidentno je, naravno, da su se u svim pomenutim ratovima Balkanskom, Prvom svetskom, Drugom svetskom, odbrambenim otadžbinskim ratovima, da su ginuli i stradali za našu zemlju svi oni koji nisu pripadnici srpskog naroda i da njih treba uzeti u obzir i da se istaknu svetli primeri svih rodoljuba u cilju vaspitanja i obrazovanja budućih generacija u duhu patriotizma i ljubavi prema otadžbini. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom okupljanju.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zdravko Stanković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Da li poslanik želi reč? Nije tu, dobro.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zdravko Stanković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom predlog zakona o izmeni Zakona o udžbenicima.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Zdravko Stanković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora, radi utvrđivanja činjenice i okolnosti u vezi sa rušenjem objekata u Beogradu, u delu grada poznat kao Savamala 25. aprila 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Predlog za formiranje anketnog odbora, koji bi trebao da ispita sve šta se desilo i kako su postupali državni organi, pre svega, u noći 24. na 25. april 2016. godine, podneli smo još početkom juna 2016. godine, znači skoro pre godinu i po dana. Nažalost, nekoliko desetina puta, čini mi se, već ovaj predlog koji su podnele kolege iz drugih poslaničkih grupa, kao i iz naše poslaničke grupe, nije dobio podršku poslanika i nažalost, zbog nerada drugih državnih organa, koji bi ovim slučajem trebali da se bave, mislim na tužilaštvo i policiju, do dana današnjeg javnost Srbije ne zna ko su odgovorni, ko su oni koji su naredili da se ruše objekti u Savamaloj, da se građani Srbije lišavaju slobode na nekoliko sati, da za sve to vreme policija ne reaguje.

Ali, ajde još jednom, i svaki put kada obrazlažemo našu inicijativu da se o ovome raspravlja u Skupštini, podsećam na nekoliko važnih stvari, a to je da je predsednik Vlade tada, današnji predsednik Republike, prvo rekao da su to radili kompletni idioti, a nekoliko dana kasnije da su za to odgovorni ljudi iz vrha gradske vlasti.

Znači, već godinu i po dana, osim činjenice da su kompletni idioti iz vrha gradske vlasti naredili i organizovali rušenje i lišavanje slobode građana Srbije, mi nismo dobili odgovor ko su ti ljudi, koja su njihova imena, nemamo odgovor da li je tužilaštvo saslušalo gospodina Vučića, koji očigledno zna ko su kompletni idioti iz vrha gradske vlasti. Ako ni zbog čega drugog, smatramo da bi ovaj Anketni odbor morao da da odgovor na ta pitanja – koja su imena i prezimena kompletnih idiota iz vrha gradske vlasti? Da smo dobili ta imena ranije, verovatno ne bi bilo ovoliko drugih postupaka koji jedino mogu da se objasne time da su ih uradili kompletni idioti iz vrha gradske vlasti, Beograd ne bi okićen novogodišnjom rasvetom u septembru mesecu, ne bi se kopale tri ulice nekoliko meseci i time blokirao ceo prevoz u Gradu Beogradu i razne druge stvari, koje jedino, ponavljam, mogu da se objasne time da su ih organizovali i naredili kompletni idioti iz vrha gradske vlasti. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.