Hvala, predsedavajuća.
Ideja je da finansiranje lokalne samouprave ostane na nivou koji je sada, a da se porez na dohodak građana smanji, da kažem gotovo simbolično ta stopa poreza sa 10% na 9%. Naime, pre šest godina, kada je vladajuća većina dolazila na vlast pored raznih obećanja o hlebu od tri dinara, investicijama od 100 milijardi dolara i sličnim, čuli smo da će se ići u rasterećenje privrede, verujem da su neki ljudi u to poverovali. Međutim, pet i po godina kasnije možemo da konstatujemo da je sve to bila laž. Jednim jedinim zakonom stopa opterećenja privrede na zarade se nije smanjila. Menjali smo procente, koliko para se odvaja u fond PIO u odnosu na Zdravstveni fond, dok ova stopa poreza na dohodak građana nije menjanja.
Mi predlažemo da, pošto kao što sam već ranije rekao, lokalnim samoupravama ne treba pet milijardi dinara godišnje, jer smo čuli ovde od tadašnje ministarke, a sadašnje predsednice Vlade, da oni nemaju nikakav problem i da mogu da funkcionišu, da se onda smanji ovaj iznos, to je otprilike taman pet milijardi dinara, manje godišnje koliko bi ostajalo u budžetu Republike Srbije, ali bi ostajalo više kod ljudi koji plaćaju ovaj porez, kod privrede koji bi mogli taj novac da iskoriste za neka ulaganja, za dalji razvoj i razvijanje svoje proizvodnje, možda za neko minimalno povećanje i plata svojih zaposlenima.
Sve ono što, nažalost, pre svega, domaći privrednici nemaju šansu, s obzirom da se ne nalaze na listi povlašćenih investitora kojima Vlada svake godine iz budžeta Republike Srbije, odnosno od para građana Republike Srbije daje velikodušno milione i milijarde dinara, u fabrike koje, nažalost, ne zapošljavaju građane Srbije na neodređeno vreme, nego ih drže na ugovorima od tri ili šest meseci, onako kako je Zakon o radu sada omogućio, na taj način ti ljudi ne mogu da ostvare svoja najelementarnija prava zaštite na radu u slučaju da se, ne daj Bože, razbole. Videli smo slučajeve da poslodavac sa njima ne produžava ugovore o radu i da ih ostavlja, praktično, bez zdravstvene zaštite.
Mislimo da je ovo smanjenje simbolično, ali neophodno, i pravi korak u pravcu koji mora da dovede do realnog privrednog ozdravljenja.