Hvala.

Predlog ovog zakona i Zakona o porezu na dohodak građana su predlozi dva vezana zakona, koji kada bi došli na dnevni red Skupštine, imalo bi smisla da kao retko kad da se o njima raspravlja u zajedničkom pretresu i da se rešenja koja su predložena usvoje istovremeno, da bi mogli da opravdaju svoju namenu i svoju ideju.

Ideja je sledeća, da ova država konačno prekine sa štetnom ekonomskom politikom koju sprovodi, evo već šestu godinu, šestu godinu loše katastrofalne ekonomske politike koja je dovela do toga da je dug Republike Srbije za tih šest godina, pet i po godina, povećan preko 10 milijardi evra, da je stanje tog duga danas 65% BDP, da je za tih šest godina rast BDP najniži u regionu, ako je stopa rasta u regionu bila 4%, rast BDP za tih pet i po godina je iznosio 1,8%.

Ova mera je vrlo jednostavna, polazi od činjenice, koje Vlada ovde pre godinu dana dolazeći u parlament i tražeći izmene upravo Zakon o finansiranju lokalne samouprave, rekla kako lokalne samouprave imaju dovoljno novca i kako pet milijardi dinara godišnje, koliko prihoduju opštini od poreza na dohodak građana im nije potrebna, i kako će promenom i smanjenjem procenta za 5%, odnosno 10% u slučaju gradova, budžeti, odnosno obavljanje funkcija lokalnih samouprava neće biti ugrožene i da navodno, lokalne samouprave su sa velikim zadovoljstvom prihvatile ovo smanjenje koje dolazi od strane Vlade, i da nikakvih problema u funkcionisanju lokalnih samouprava neće biti.

Danas, godinu dana kasnije, možemo da vidimo da to nije bila istina. Da lokalne samouprave, pošto ih u 90% slučajeva vode nestručni kadrovi SNS, grcaju u dugovima, ne mogu da obezbede dovoljno novca ni za finansiranje najosnovnijih delatnosti, kao što su čišćenje gradova i opština, kao što je finansiranje i održavanje škola, domova zdravlja, briga o socijalno ugroženima. Ništa od toga opštine nemaju, ali kažem, čuli smo ovde da pristaju na ovo smanjenje, pa pošto pristaju, mi predlažemo da to smanjenje i ostane.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 20, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, predsedavajuća.

Ideja je da finansiranje lokalne samouprave ostane na nivou koji je sada, a da se porez na dohodak građana smanji, da kažem gotovo simbolično ta stopa poreza sa 10% na 9%. Naime, pre šest godina, kada je vladajuća većina dolazila na vlast pored raznih obećanja o hlebu od tri dinara, investicijama od 100 milijardi dolara i sličnim, čuli smo da će se ići u rasterećenje privrede, verujem da su neki ljudi u to poverovali. Međutim, pet i po godina kasnije možemo da konstatujemo da je sve to bila laž. Jednim jedinim zakonom stopa opterećenja privrede na zarade se nije smanjila. Menjali smo procente, koliko para se odvaja u fond PIO u odnosu na Zdravstveni fond, dok ova stopa poreza na dohodak građana nije menjanja.

Mi predlažemo da, pošto kao što sam već ranije rekao, lokalnim samoupravama ne treba pet milijardi dinara godišnje, jer smo čuli ovde od tadašnje ministarke, a sadašnje predsednice Vlade, da oni nemaju nikakav problem i da mogu da funkcionišu, da se onda smanji ovaj iznos, to je otprilike taman pet milijardi dinara, manje godišnje koliko bi ostajalo u budžetu Republike Srbije, ali bi ostajalo više kod ljudi koji plaćaju ovaj porez, kod privrede koji bi mogli taj novac da iskoriste za neka ulaganja, za dalji razvoj i razvijanje svoje proizvodnje, možda za neko minimalno povećanje i plata svojih zaposlenima.

Sve ono što, nažalost, pre svega, domaći privrednici nemaju šansu, s obzirom da se ne nalaze na listi povlašćenih investitora kojima Vlada svake godine iz budžeta Republike Srbije, odnosno od para građana Republike Srbije daje velikodušno milione i milijarde dinara, u fabrike koje, nažalost, ne zapošljavaju građane Srbije na neodređeno vreme, nego ih drže na ugovorima od tri ili šest meseci, onako kako je Zakon o radu sada omogućio, na taj način ti ljudi ne mogu da ostvare svoja najelementarnija prava zaštite na radu u slučaju da se, ne daj Bože, razbole. Videli smo slučajeve da poslodavac sa njima ne produžava ugovore o radu i da ih ostavlja, praktično, bez zdravstvene zaštite.

Mislimo da je ovo smanjenje simbolično, ali neophodno, i pravi korak u pravcu koji mora da dovede do realnog privrednog ozdravljenja.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 22, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Izvolite.

Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru donet je, naravno, kada je dobio saglasnost MMF-a, kao što je i budžet, koji još uvek, iako je zakonski rok prošao pre 15 dana, nije došao u republički parlament, jer čeka saglasnost MMF-a. Ovaj zakon je urađen na način da su se dodatno smanjila prava i dodatno je ugrožen ekonomski položaj zaposlenih u javnom sektoru. Doveo je do toga da stručni ljudi odlaze iz javnog sektora, s obzirom da nisu stimulisani da ostanu i rade. Naime, nema u zakonu elemenata koji će omogućiti da oni koji rade i koji znaju u javnom sektoru mogu za taj svoj radu da budu i adekvatno nagrađeni.

Od Vlade, umesto da u 2017. godini imamo primenu zakona o platnim razredima, godinu dana slušamo obećanja da će taj zakon doći na dnevni red.

Podsećam vas, po ovom zakonu koji je donet u februaru 2016. godine, rok za donošenje zakona o platnim razredima bio je kraj 2016. godine. Na kraju 2016. godine, tadašnja ministarka, sadašnja predsednica Vlade, došla je da nam objasni da ona taj posao nije stigla da uradi i da joj treba produžetak roka od šest meseci. Taj rok nije ispoštovala.

Neposredno nekoliko dana pre isticanja tog roka kao nagradu dobila je da napreduje sa mesta ministra na mesto predsednika Vlade, u jednom potpuno neverovatnom slučaju u demokratskim zemljama, da neko ko nikada nije izašao na demokratske izbore, za koga nikada ni jedan građanin Republike Srbije nije dao glas, dođe da obavlja najvišu političku funkciju u zemlji, funkciju predsednika Vlade.

E, takva predsednica Vlade nam je u svom ekspozeu obećala da ono što ona nije uspela da uradi za više od godinu dana, da će novi ministar da uradi do kraja ove godine. Do kraja ove godine ostalo je još 45 dana, i ja sam vrlo skeptičan da će taj posao biti urađen, a sasvim sigurno neće biti urađen na način da mi ovde u parlamentu možemo o tome da raspravljamo. Verovatno ćemo dobiti taj zakon, ako ga uopšte i dobijemo, u paketu sa budžetom i gomilom drugih zakona i usvajaćemo ga ovde navrat-nanos, bez da možemo o svakome da govorimo, da se posvetimo rešenjima koja te zakone i predviđaju.

Zato predlažem da usvojite ovaj naš predlog sada kada je očigledno da na dnevnom redu Skupštine nema… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Nije prihvaćen predlog.
Poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Izvolite.

Hvala.

Već tri godine i nekoliko nedelja u Srbiji važi Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji je kada je došao ovde u Skupštinu, da to podsetim one koji se možda toga ne sećaju, u sebi sadržao odredbu da će važiti zaključno sa isplatom penzije da decembar 2017. godine.

Penzije su tada jednom broju građana Srbije smanjene 15%, 20% i 25% za one koji su imali penziju koju su stekli celokupnim radom u svom životu, smanjeno je za 25%. Tada je u predlogu zakona stajalo rešenje da će se zakon primenjivati zaključno sa isplatom penzije za decembar 2017. godine. Tada je usvojen amandman kojim je obrisana ova rečenica, sa obrazloženjem da Vlada veruje da će se pre ovog roka stvoriti uslovi za prestanak važenja ovog privremenog zakona, kako stoji u njegovom naslovu.

Nažalost, danas, nekih dva meseca pre tog roka, možemo da konstatujemo da je Vlada slagala građane Srbije i slagala poslanike u parlamentu, zato što Vlada nema nameru da ovaj Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija ukine.

Ono što Vlada radi je pokušaj da povećanjem penzija svim penzionerima pokuša da objasni kako je ovo najbolja Vlada i kako su penzije danas najveće. Naravno, to nije slučaj. Svako ko malo pogleda statistiku, može da vidi da je u 2016. godini, kada je povećanje bilo 1,5%, odnosno u 2015. godini inflacija je bila 1,7% a povećanje svih penzija 1,25%. Zatim, u 2016. godini, kada je inflacija bila 1,8%, povećanje je bilo 1,5%. Sada se najavljuje povećanje penzija za 5% u godini kada je inflacija skoro 3%. Evo, juče su objavljeni poslednji podaci. Inflacija iznosi trenutno 2,8% i verovatno će do kraja godine biti povećana na 3%.

U takvoj situaciji pričati da će penzije biti veće nego ikad je najblaže rečeno bezobrazluk i laž. Zato vas pozivam da usvojimo predlog ovog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Nije prihvaćen predlog.
Poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Izvolite.

Hvala.

Već više od dve godine pokušavamo da kroz ovu formu, predlog izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost, ali i kroz formu amandmana kada obično uz budžet dođe Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost, pridobijemo većinu za usvajanje ove jedne male izmene.

Naime, po našem zakonu hrana za bebe podleže opštoj stopi poreza na dodatu vrednost od 20%. Ono što mi tražimo je da se hrana za bebe oporezuje posebnom stopom od 10%.

Jedini put kada smo imali neku raspravu na ovu temu je kada smo raspravljali o našem amandmanu koji je iste sadržine kao i ovaj zakon, dobili smo odgovor od ministra da on ne veruje da bi ova promena dovela do smanjenja cena u maloprodaji hrane za bebe, da bi opteretila rad poreske uprave i da bi otvorila prostor za zloupotrebu.

Međutim, Vladu nije sprečavalo da nekoliko godina razne druge stvari oslobodi opšte stope poreza na dodatnu vrednost i da smanji u slučaju nabavke, ne znam, čini mi se, peleta za grejanje i nekih drugih stvari, opštu stopu posebnom stopom sa 20 na 10%. Očigledno je da Vlada ne smatra da je problem demografske situacije u Srbiji veliki, zabrinjavajući i dramatičan, koji je čak doveo dotle da imamo člana Vlade, ministarku bez portfelja, zaduženog samo za tu oblast, da sve to nije dovoljno da se neke konkretne stvari preduzmu. Stalno čujemo najave da će nešto biti urađeno, ali još uvek, nekih više od godinu i po dana od izbora ove Vlade, sa jednom promenom iz juna meseca ove godine, mi nemamo ni jedan jedini predlog koji se bavi pitanjem populacione situacije u Srbiji, demografske situacije u Srbiji i predlog nekog rešenja.

Pozivam vas, kolege poslanici, da više ne čekamo Vladu, da ne čekamo najave iz Vlade da će nešto biti urađeno, predlažem vam da stavimo Predlog ovog zakona na dnevni red, da vidimo da li možemo i na koji način dodatno da pomognemo porodicama sa decom, onima koji kupuju hranu za bebe, onima koji kupuju bebi opremu, a koja je po svim statistikama u Srbiji 50% skuplja nego u EU, iako su plate u Republici Srbiji četvrte u Evropi otpozadi.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju zakona.
Izvolite.