Mada sam evidentno tužan što je za predlog glasalo samo šest narodnih poslanika Skupštine Republike Srbije, neću govoriti engleski nastaviću da govorim srpski i o ovom drugom predlogu.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO proizilazi iz člana 70. Ustav Republike Srbije kojim je propisana obaveza Republike Srbije da se stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera.

Vlada Republike Srbije ima obavezu redovnog usklađivanja penzija, jer bi u suprotnom penzioneri bili dovedeni u nepovoljan finansijski socijalni položaj zbog inflatornog umanjenja stvarne vrednosti njihovih penzija. To nam kaže Ustav Republike Srbije, a izmenama Zakona o PIO, koji su objavljeni u „Službenom glasniku RS“ br. 75/2014, došlo je do promene sastava Upravnog odbora PIO Fonda koji je sa tadašnjih 21 člana, koliko je imao, sveden na sedam članova. Od tih sedam članova, i time se bavi Predlog zakona, da se ova odredba promeni, da se uspostavi jedan drugačiji sistem, od tih sedam članova četiri člana su ona koji idu na predlog ministra nadležnog za poslove PIO. Jedan član je iz reda osiguranika, jedan član iz reda poslodavaca i jedan član iz reda korisnika prava na predlog Udruženja penzionera.

Dakle, srpski pokret Dveri smatra da je ovakvo zakonsko rešenje nekorektno i nije dobro, pa je predložio da u taj napred pomenuti Upravni odbor PIO, uđe pet članova iz reda korisnika prava iz Udruženja penzionera, jer smatramo da oni koji su korisnici tog prava najviše o tom pravu treba i da odlučuju.

Na način koji je sada, izvršeno je jedno, po nama, nepotrebno podržavanje, znači država je učinila upliv da bi i ono malo što je od toga ostalo, mogla da kontroliše. Ubeđen sam inače da ovo niste ni pročitali, jer da ste čitali videli bi da ovde ima velikog smisla i logike, nažalost mi ćemo i dalje da predlažemo sa nadom da ćete jednog dana nešto i da čujete. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Dragan Vesović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Hvala, predsedavajuća.

Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija je u primeni od 28. oktobra 2014. godine. Dakle, pune tri godine mi nešto privremeno preduzimamo.

Članom 20. Ustava, propisano je da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati, te da ta prava mogu biti ograničena zakonom samo ako to dopušta Ustav u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava.

Istina, kada je donošen Zakon o privremenom načinu isplate penzija, u njegovom nazivu kaže – uređuje se način isplate penzija, čime je, u stvari, maskirana suština tog zakona. Suština je da je od tada do današnjeg dana, a da je u međuvremenu, i ne znamo kada će ta privremenost prestati i da li će prestati, svaki penzioner oštećen za pogolemu količinu novca, a ono što su u vidu, po našem mišljenju milostinje, u dva navrata primali jeste bleda nadoknada onoga što treba zaista da se sprovodi.

Član 58. Ustava kaže da bi se mogao doneti set zakonom i ograničiti raspolaganjem dela penzije, ali samo uz pravičnu nadoknadu. To znači da bi se moglo za određeno vreme isplaćivati manja penzija od po zakonu stečene, ali samo kao pozajmica koja bi po prestanku potrebe koja je izazvala takav akt bila vraćena uz odgovarajuću kamatu. I ovaj član Ustava nije predviđen tim Zakonom o privremenoj isplati penzija, niti je predviđen način kada će biti vraćene, ni da li će biti vraćene, a o tome da će biti vraćene uz adekvatnu kamatu verovatno nema ni govora.

Zašto je možda sada najbolji momenat da ovakav predlog dođe na dnevni red i da o ovome porazgovaramo? Pa, zato što je, kako je javno obelodanjeno i priča se već pola godine, budžet Republike Srbije nikad puniji, postignuta je apsolutna finansijska stabilnost i svi ovi razlozi koji su možda u jednom momentu, kažem možda jer mislim da ni tada nisu postojali, nego su postojali drugi načini, bili upotrebljeni ovim su prestali da postoje, tako da mislim da o ovome treba da se raspravlja. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Dragan Vesović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za dešavanja tokom izbornog procesa 2017. godine, od dana raspisivanja predsedničkih izbora do dana objavljivanja privremenih rezultata izbora na obrađenih 99,9% biračkih mesta.

Hvala, predsedavajuća.

Predlog odluke o obrazovanju ovog anketnog odbora, videli ste u naslovu koji je poprilično dugačak – radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za dešavanja tokom predsedničkih izbora itd, itd, u stvari jeste predlog anketnog odbora koji bi trebao da se bavi utvrđivanjem istine.

Svi mi koji sedimo u Narodnoj skupštini jesmo predstavnici građana, neko sa manjim leđima iza sebe, neko sa većim leđima iza sebe, ali svi smo predstavnici građana i svima nama podjednako bi trebalo da bude interes da se sazna istina. Kakva je istina u vezi predsedničkih izbora, šta se dešavalo neposredno pre, u toku i neposredno posle predsedničkih izbora, jedino je nešto što može da jedan anketni odbor ustanovi.

Inače, pravni osnov za donošenje odluke o formiranju ovakvog anketnog odbora leži u čl. 68, 150. stav 1. i 192. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, kojim je predviđeno da Narodna skupština može da obrazuje anketni odbor na predlog narodnog poslanika. Dakle, mi koristimo onaj osnov koji narodni poslanik ima kroz Poslovnik o radu narodnog poslanika, a cilj takvog anketnog odbora bi bio da u buduće prati predizborne aktivnosti i ukazuje na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka, kandidata i drugih učesnika u izbornom postupku, kontroliše postupanje sredstava javnog obaveštavanja u primeni odredaba ovog zakona, predlaže mere na poštovanju jednakosti kandidata u izlaganju njihovih programa, obraća se javnosti radi zaštite moralnog integriteta ličnosti kandidata i upozorava na postupke političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja kojima se ometa izborna kampanja i ugrožava jednakost prava svih kandidata.

Upravo ovih pet tačaka koje sam sada pročitao jesu, ako ih dobro proučite, pet mesta u kojima smo imali ozbiljnih kršenja neposredno pre, u toku i neposredno posle izbornog procesa. Zato, za svake buduće izbore, a Srbija je zemlja izbora i ovde se izbori vrlo često dešavaju, ovo treba da uradimo da bi neke sumnje i senke, sa ma koje strane dolazile, da li sa strane vlasti ili sa strane opozicije, jednom za svagda bile pomerene. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Dragan Vesović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za dešavanja tokom izbornog procesa 2016. godine, od dana raspisivanja republičkih izbora do dana objavljivanja konačnih rezultata izbora.
Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Dakle, anketni odbor koji bi trebao da ispita sva ona dešavanja koja su se dešavala u izbornom procesu za izbor narodnih poslanika 2016. godine. Ovih dana smo svedoci da se priča o nekim novim, budućim parlamentarnim izborima, a još ne znamo šta je prava istina u vezi izbora 2016. godine.

Neposredno po ulasku u parlament Srpskog pokreta Dveri imali smo predlog da se formira anketni odbor, ali, ono što je interesantno, sličan ili istovetan predlog dolazio je i sa druge strane, pa je uvaženi kolega Martinović, šef poslaničke grupe najbrojnije političke grupacije u parlamentu, takođe predlagao anketni odbor. Zašto anketni odbor? Hajde da napravimo, gospodo iz vlasti, anketni odbor da jednom za svagda skinemo senku sa tih izbora 2016. godine.

Još u noći izbora, negde oko 22.00 sata, tadašnji premijer, a sadašnji predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić je rekao da tri izborne liste neće ući u parlament. O tome postoje i tonski zapisi. Mi smatramo da je time izvršio nekakav vid pritiska na RIK, a da je to rezultiralo onim da se 95% glasova prebrojalo za nepunih 48 sati, a od tadašnjeg dana do današnjeg dana i dalje se brojimo sa ostalih 5% glasova. Mi smatramo da nije bilo moguće i da je 60 naknadnih reklamacija na izborni proces, koje su vrlo interesantno usvojene od strane RIK-a, prouzrokovale to da je tadašnjoj listi na kojoj je bio i Srpski pokret Dveri nedostajalo, moram da podsetim građane Srbije, 0,25 glasova, dakle četvrtina jednog čoveka. Odnosno, Dveri su, po tim prvim preliminarnim rezultatima, imale 4,999999%.

Gospodo, vi ste tada rekli da je onda neka strana ambasada uvela Srpski pokret Dveri u Skupštinu, i tada ste pričali i sada spominjete. Ja bih samo voleo da vidim kada, kako i neki materijalni dokaz tih vaših priča, ali jedan anketni odbor, u kome bi sedeli predstavnici svih parlamentarnih stranaka, mogao bi najzad da baci pravo svetlo na te izbore. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Ivan Kostić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o zaštiti ćirilice i očuvanju književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić.

Poštovani narodni poslanici, građani Srbije smatramo da je ovaj predlog izuzetno važan da se usvoji u Narodnoj skupštini Srbije. Mnogi će reći da je članom Ustava već sve to definisano, ali samo kada uđemo u hol Skupštine Srbije, kada dođemo do stola gde se potpisuju narodni poslanici vidimo da se pola narodnih poslanika potpisuje latinicom. Znači, mi razumemo one ljude koji su od 1945. godine odrasli u jednom sistemu gde se ćirilica nije favorizovala ali zašto sada ova Skupština ne bi bila to telo koje bi, kao što je rekao narodni poslanik Vesović, dati vetar u leđa i institucijama i novim generacijama da se ćirilica zaštiti kao pismo i da se stavi na ono mesto koje joj pripada.

Mi smo imali ovde prilike da čujemo proteklih par meseci da su neki narodni poslanici govorili da je latinica srpsko pismo i da latinica pripada srpskoj tradiciji. Reći ću vam da to nije istina. Prvi pomen latinice, povezivanja latinice i srpskog naroda je nastavo sredinom 19. veka za potrebe Austrougarske u Republici Hrvatskoj. Za to je bio angažovan jedan lingvista, LJudevit Gaj, koji na žalost ni on nije bio Hrvat nego je bio nemačkog porekla. On je iskoristio taj momenat i u saradnji sa svim onim ljudima iz našeg naroda koji su bili pripadnici ilirskog pokreta da latinicu nametne prvenstveno Srbima koji žive van granica centralne Srbije današnje, koji žive na prostorima današnje Krajine. To je on uspešno uradio ali je na žalost problem što se srpski narod na to nadovezao i dan danas latinicu prisvaja kao srpsko pismo.

Možemo ovde postaviti pitanje, a neka neko kaže od lingvista da li igde na svetu postoji da jedan jezik ima dva pisma? Samo neka kaže da li to ima i da li se to koristi u upotrebi. Ovde ću vam pročitati i šta je rekao LJudevit Gaj po tom pitanju, jer smo mi književnost ilirsku podigli i uveli, na nama nikada izdaleko nije pala ikada tvrditi da to nije srpski već ilirski jezik i drago nam je da među Hrvatima i Srbima postoji sada jedan književni jezik. To je rekao LJudevit Gaj gde je on otvoreno rekao da je taj hrvatski jezik u stvari srpski jezik.

Tako da možemo sada da tvrdimo da se ćirilica ni danas ne poštuje kako treba i zato pokret Dveri predlaže ovu deklaraciju gde će se decidno reći da dolazi do izmena Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, da u javnim institucijama mora da se poštuje srpsko pismo. Imamo prilike da vidimo da i neke skupštinske službe pre godinu i po dana nisu mogle da izdaju dokumenta na ćirilici. To smo prećutali da ne bismo govorili o tome, međutim mnogi mediji, javne ustanove, a evo jedna od najvećih medijskih trovača na srpskoj medijskoj sceni PINK je svoj natpis stavio na latinici.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ivan Kostić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije Narodne skupštine o zaštiti Srba u rasejanju i regionu.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić.