Zahvaljujem se.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Ovim predlogom za izmenu Krivičnog zakonika ja tražim zapravo da se u Krivičnom zakoniku prepozna kao kažnjivo negiranje genocida i ratnih zločina od strane svih sudova koji se ovom tematikom i problematikom bave, i to naročito kada je reč o presudama koje se odnose na ratne zločine i genocid počinjen u naše ime.

Naime, kada je prošle godine ova poslanička većina menjala Krivični zakonik i prvi put prepoznala, što je delovalo u tom trenutku kao nešto pozitivno, da će ubuduće biti kažnjivo negiranje ratnih zločina i genocida. Kažem, to je samo naizgled delovalo kao nešto obećavajuće. Međutim, kada bolje pogledate taj novi član zakona, vi vidite zapravo kompletno naličje zapravo ove vlasti, vi vidite kompletno licemerje ove vlasti, zato što je, po ovom članu, kažnjivo samo ono što se dešavalo u ime nekih drugih ili u odnosu na neke druge žrtve, a ne u odnosu na počinioce koji su to činili u naše ime ili, štaviše, u odnosu na naše žrtve.

Po Krivičnom zakoniku Republike Srbije, kažnjivo je negiranje genocida u Ruandi, ali nije kažnjivo negiranje genocida koje je počinjeno u naše ime. Ja sam ovde u nekoliko navrata optuživana od poslanika većine za genocidne namere, kada sam tražila da se u zakonu prepozna ćiriličko-latiničko pismo. Vi se frljate nečim što je toliko teška i ozbiljna stvar, kao što je genocid, a niste u stanju da se suočite sa njim i da prepoznate da genocid nije pitanje broja, da li je žrtava bilo 100 ili sto hiljada, nego je pitanje namere, da se neki narod istrebi da nestane, i samom činjenicom, a mi o tome imamo snimke koji svedoče o tome u Haškom sudu, da su građani Srebrenice ili tamo koji su bili okupljani odvajani na muške i ženske. Dakle, tu je ta genocidna namera u suštini.

Molim vas da uzmete u obzir ovaj predlog, da otvorimo raspravu na ovu temu, da se suočimo sa prošlošću i sa zločinima i sa genocidom koji je počinjen u naše ime. Ne treba se toga stiditi, treba imati hrabrosti suočiti se, kako ne bismo dočekali sutra da nam vojni ministar Vulin i Ratka Mladića dovede da predaje našim vojnim pitomcima na Vojnoj akademiji. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o igrama na sreću.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Ovo je jedan od zakona koji spada u te tzv. nepolitičke zakone. Predlažem ga već godinu i po dana. Namera ove izmene Zakona o igrama na sreću je vrlo jednostavna, a preko potrebna, a to je da se svi budžetski prihodi od igara na sreću, dakle, prihodi od kladionica, kockarnica, poker aparata, preusmere u većem obimu za lečenje stanja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji.

Neverovatno mi je, poražavajuće je da nijedan poslanik većine godinu i po dana nije bio u stanju da pritisne dugme „za“ ili da podrži druge svoje kolege da ovu izmenu i dopunu zakona stavimo na dnevni red i da, pobogu, deci i našim sugrađanima koji ne mogu da se leče uspešno u Republici Srbiji, onako kako zakoni kažu, povećamo budžet za lečenje njihovih stanja i oboljenja van naše države, gde je to moguće, i to ne tako što ćemo uzeti od škola, od vrtića, od bolnica. Ne, ti prihodi se neće umanjiti i ta sredstva se neće umanjiti, već uzimamo, odnosno preusmeravamo sredstva od igara na sreću, ponavljam, od kladionica, poker aparata, kockarnica itd.

Ima li, zaista, ikoga u ovoj sali ko ima toliko savesti da ne podrži da se budžetski prihodi od kockarnica, poker aparata i kladionica ne preusmere u većem obimu za lečenje dece i naših sugrađana koji ne mogu uspešno da se leče u Republici Srbiji?

Neću iskoristiti svo vreme, ostaje mi još minut i po, zato što, zaista, ovakav muk na ovakvu inicijativu ne zavređuje nijedno dodatno obrazloženje.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopunu tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Ovo je, takođe, jedan od zakona čiju izmenu i dopunu predlažem već gotovo više od godinu dana, a njome tražim da se zapravo 4,5 milijarde vrati opštinama i gradovima koje im je centralna republička vlast otela iz njihovih budžeta još prošle godine, i to im je otela od najsigurnijeg prihoda, od najsigurnijeg prihoda koji imaju opštine i gradovi u Republici Srbiji, a to je deo poreza na lični dohodak.

Znači, da bi se napunila republička kasa, oštećene su opštine i gradovi, i to ne samo oni prihodi ili onaj novac koji pripada građanima koji su članovi SNS. Svima je poznato, svi znaju, javna je tajna da u opštinama i gradovima, u lokalnim samoupravama, u lokalnim upravama, postoji osoba, kao i u javnim preduzećima, koja svakog meseca kada stigne zarada uzima deo te zarade onim zaposlenima koji su članovi SNS, ili reketira ih od njihove zarade, zato što su ih zaposlili.

To nije bilo dovoljno, nego ste onda uzeli prihod od svih građana, i koji nisu članovi SNS, a koji pune lokalne budžete od svojih zarada, jer ste uzeli baš taj najsigurniji deo, odnosno deo od poreza na zarade.

Nije, takođe, bilo dovoljno što politički komesari SNS teraju gradonačelnike i predsednike opština da potpisuju nelegalno izvršenje budžeta za koji će oni odgovarati, a ne ti politički komesari vaše partije, da prazne budžet suprotno zakonu, da dovode do bankrotstva opštine i gradove na sredini tekuće budžetske godine. I to nije bilo dovoljno, nego ste morali da uzmete još 4,5 milijarde od svih građana, svih poreskih obveznika, i od onih, naravno, koji nisu članovi SNS.

Dakle, apelujem na kolege da bez obzira što su gradonačelnici, predsednici opština uglavnom ili pretežno njihovi članovi, da razmisle da je strašno to što činite vašim, da kažem, lokalnim liderima vlasti. Vi ih držite na kratkom povodcu, držeći ih pod finansijskom kontrolom i zavisnošću, jer znate da bi vam se oteli ukoliko tako ne bi bilo i znate da bi vam sutra okrenuli leđa i osvestili se i rekli sve na šta ih pritiskate i ucenjujete.

Vratite novac opštinama i gradovima. Pustite ljude da rade svoj posao i otvorite ovu temu u parlamentu.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Sonja Pavlović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama.
Izvolite.

Hvala.

Ja bih, pre svega, zamolila kolege poslanike iz vladajuće koalicije da nigde u Poslovniku ne piše da treba da odbiju svaki predlog zakona opozicije.

Bavila sam se Zakonom o vodama i vode potpadaju pod prirodne resurse. Ja vas molim da o prirodnim resursima, vodi, zemljištu, šumama, vazduhu razmišljate kao o svojoj dedovini. Ako budete razmišljali kao o svojoj dedovini, onda ćemo doći do zajedničkih razmišljanja i pozitivno ćete reagovati na ovaj zakon.

Zakon o vodama koji je ovaj skupštinski saziv usvojio 2016. godine, novembra meseca je jedan loš zakon i valja ga popraviti.

Pre svega, prema proceni EU, rok za ispunjenje obaveza iz oblasti voda je 2041. godina i za sprovođenje svih mera koje su neophodne da bi stanje u vodoprivredi dovelo do zadovoljavajućeg nivoa potrebno je 8 milijardi evra. To zaista nisu mala sredstva. Podsetiću da za sve što se odnosi na zaštitu životne sredine treba 12 miliona evra, a za vodu 8 milijardi evra.

Porazni pokazatelj našeg nedomaćinskog odnosa prema vodama, pošto voda uvek nešto nosi, a kažu i pamti, su poplave iz 2014. godine.

Ja bih, zaista, molila poslanike još jednom da razmisle o vodama kao o dedovini i onda im neće biti potpuno normalno da se Rakitska reka, koja se nalazi u zaštićenom parku prirode, optereti hipotekom i kao takva upiše u katastar. Zašto je opterećena hipotekom? Opterećena je hipotekom radi lične koristi onih koji na njoj i na ostalim bujičnim tokovima rade male mini elektrane i uništavaju potpuno vodotoke, ucevljujući ih i ne ostavljajući u vodotocima čak ni biološki minimum.

Još jednom vas molim, kolege poslanici, razmišljajte o vodama i o svim prirodnim resursima kao o svojoj dedovini i doći ćemo do potpuno zadovoljavajućeg tretmana u ovim oblastima. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Sonja Pavlović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.
Izvolite.

Hvala.

Poštovane kolege poslanici, idemo ka otvaranju Poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine i sve i da otvorimo jednoga dana, dug je put pred Srbijom da se ono i zatvori.

Prema proceni EU, rok za ispunjenje obaveza iz ove oblasti je 2031. godina, odnosno 2041. godina u oblasti voda. To je, takođe, porazni pokazatelj naše nebrige prema životnoj sredini.

Republika Srbija je u cilju otvaranja Poglavlja 27. potpisala niz protokola, konvencija. Međutim, implementacija svega toga, pre svega, u zakonodavstvu, a i dalje na terenu, je minorna.

Izmene zakona koje predlažem se pre svega odnose na obezbeđenje uslova za primenu Evropske konvencije o predelu. Ja i dalje vas molim da razmišljate o prirodnim resursima, jer ovde se radi o svim prirodnim resursima, kao svojoj dedovini i citiraću šta po toj konvenciji znači predeo – predeo označava određeno područje onako kako ga ljudi vide i doživljavaju, čiji je karakter rezultat delovanja i interakcije prirodnih ili ljudskih faktora. Predeo je vezan za sve aspekte našeg života i zato ne možemo i ne treba da ga ignorišemo.

Sama konvencija podrazumeva zaštitu prirodnih i kulturnih predela i trebalo bi da se nađe, kako u ovom zakonu, tako i u Zakonu o kulturnim dobrima. Međutim, ministarstvo je dalo negativno mišljenje o ovom Predlogu zakona koji sam predložila, ne zato što je zakon loš, nego zato što ne može isti pojam da se nađe u dva zakona. To prvi put čujem da u matičnom zakonu ne treba da se nađe pojam „predeo“, a mi smo potpisali Konvenciju o zaštiti predela.

Kako ćemo zaštititi prirodne resurse, odnosno kako ćemo zaštititi tu dedovinu o kojoj pričam, ako čak ni u zakonodavstvu mi nemamo kao pojam definisan „predeo“? Pričamo o održivom razvoju, otvorili smo novo ministarstvo, a nismo neke osnovne stvari definisali i zato vas molim, kolege poslanici, da još jednom razmislite i da glasate za ovaj predlog zakona.