Ne znam kako da vam se obraćam.

Ali, građani Srbije, vojnici i policajci i radnici vide šta vi želite da uradite, ali nas nećete da ućutkate.

Tako je. Tribina će biti sigurno u izbornim kampanjama, a ovde molim vas nešto o predlozima zakona, ako možete, ako ne možete bože moj.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Božidar Delić, Vjerica Radeta i Zoran Krasić.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u skupštinsku proceduru sam dao dva predloga izmene Zakona o srednjem obrazovanju i osnovnom obrazovanju sa ciljem da predupredimo sve prisutnije vršnjačko nasilje u našim osnovnim i srednjim školama.

Svedoci ste da je pre nekoliko dana u osnovnoj školi, u Aranđelovcu, devojčica bila, praktično, žrtva vršnjačkog nasilja i svi mi kao građani Srbije smo bili zaprepašćeni činjenicom da njeni drugari iz odeljenja su onako postupili sa njom.

Ono što mi moramo kao država da radimo, to je da preventivno pristupimo ovom problemu koji je sve prisutniji u Srbiji. Reći ću vam nekoliko podataka na osnovu UNICEF, neki oblik školskog nasilja je pretrpelo dve trećine dece u Srbiji. Najugroženija su deca iz siromašnih porodica i ometena u razvoju, kao i romska deca, deca izbeglih lica. Na meti su i izuzetno nadareni đaci. Svaki četvrti đak kaže da u njegovoj školi ima učenika kojih se plaši, jer bi mogli da ga maltretiraju. Sve ankete govore da samo šest posto osnovaca i 23% srednjoškolaca u Srbiji nikada nije iskusilo nasilje.

Ovo su podaci koji su alarmantni UNICEF-a, koji govore o jednom velikom problemu koji se dešava u našim školama. Nažalost, uprave škola, direktora škola, razredne starešine, učitelji su nekako se povukli i ne žele da uđu u rešavanje problema.

Kada osete da u njihovom razredu postoji problem, moraju da krenu sa preventivnim merama protiv nasilnika i da zaštite žrtvu. U nekim situacijama deca su jako nemilosrdna, kao što smo videli na onom snimku koji je bio na internetu, iz Aranđelovca, apel je da preventivno uvođenjem mera edukacije i rada sa mladim ljudima napravimo da prvi čas u mesecu, to je i predlog zakona, da prvi čas svakog meseca bude sa razrednim starešinom o toleranciji među vršnjacima, da svaki problem koji se detektuje u razredu mora da bude razložen na tom razrednom času i da se vidi zašto ima neko problem.

Postoji neko da ne vidi, postoje deca koja slabije čuju, postoje deca koja imaju šećernu bolest, postoje deca koja slabije hodaju, koja imaju neki deformitet stopala ili ekstremiteta, ali poenta je da drug ne sme biti meta i poneta je izmene ovog zakona i dopune ovog člana zakona koji sam ja predložio kroz ovaj zakonski predlog, da preventivno delujemo, da nam se ne dešavaju ovakve strašne scene koje smo videlu u Aranđelovcu. Hvala puno.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovana predsednice, ovo je nastavak onoga što sam prethodno pričao o nasilju koje se dešava u našim školama i koje se javlja u različitim oblicima.

Verbalno nasilje je svakako najprisutnije u vidu ismevanja, nazivanja pogrdnim imenima, ruganjem, vređanjem, dobacivanjem. Nije neophodno naglašavati kako su deca u osnovnim školama, u početnim razredima osetljiva kada se odvoje od porodice, kada krenu u jednu novu sredinu, kao što su osnovne škole, kako reaguju kada ih određena deca ovako maltretiraju.

Ono što je takođe prisutno je fizičko nasilje koje podrazumeva udaranje, guranje, otimanje i uništavanje stvari. Ono je u godinama iza bilo karakteristično za dečake, međutim, sve je prisutnije nasilje i među devojčicama. Poenta je, kao što sam naveo i u prethodnom javljanju, da se radi sa tom decom. Ja kao lekar uvek dajem akcenat preventivi. Mnogo je lakše preventivno delovati na neki problem, na neku bolest, nego ući u proces lečenja.

Uvođenjem edukacije mladih da radimo sa decom u osnovnim i srednjim školama, da kampanja bude da drug nije meta. Drug ne sme nikada biti meta. Kad smo mi bili u osnovnim školama, ja sam neka starija generacija sa 50 godina, mi smo delili užinu, imali smo decu i romske nacionalnosti u mom odeljenju, mi smo delili užinu sa njima, igrali smo se zajedno sa svom decom. Šta se to desilo? Postoji problem u školama gde razredne starešine, gde direktori škola jednostavno ne žele da uđu u rešavanje problema.

Dolazim iz Niša gde je jedan dečak izvršio samoubistvo nakon nereagovanja školske uprave. Nereagovanja uprave škole, nereagovanje razrednog starešine tog dečaka koji je trpeo nasilje. To su frapantne činjenice, to je prisutno u mnogim školama, evo i ova škola u Aranđelovcu. Nasilje nad tom devojčicom se javilo nedelju ili 10 dana pre objavljivanja snimka na društvenim mrežama. Šta je uradio taj direktor kada se javilo to nasilje? Ništa. Ćutao je, misleći da će se nasilje zaustaviti.

Nasilje se nikada neće zaustaviti samo. Moramo da kao država reagujemo, da radimo sa decom, da im objasnimo da drug ne može nikada biti meta za nasilje nad dečakom ili nad devojčicom, da moramo da delimo zajedničke vrednosti, da objasnimo deci da drugu koji slabije čuje, slabije vidi moramo da pomognemo da lakše reši domaći zadatak, da mu pomognemo kako da nauči svoju lekciju i ako nema novac, da podelimo užinu sa njim. To je nešto što je krasilo neke generacije kada sam ja bio u osnovnoj i srednjoj školi. Ja se nadam i verujem da država ima načina da reaguje i da spreči svaki vid nasilja, jer je frapantno kada vidite u medijima, na društvenim mrežama da se nasilje dešava.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakonika.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog izmene Krivičnog zakonika podnosim u Trećem sazivu Skupštine Srbije. U tri saziva parlamenta molim za osobe obolele od HIV-a.

Mi smo 1. decembra, kada je Svetski dan obolelih od HIV-a svi spremni da pričamo da smo željni da se solidarišemo sa obolelima od HIV-a. Nacionalno udruženje obolelih od side, od HIV-a, me je zamolilo da u parlamentu kažem da su diskriminisani jednim članom Krivičnog zakonika. To je član 250. Krivičnog zakonika.

Ovaj član, kada je pisan Krivični zakonik pre 20 ili 30 godina, kada je taj član i donošen, tada je sida bila nova zarazna bolest, od koje su se ljudi plašili jer se nije znao način nastanka bolesti, način širenja bolesti. Sada mogu kao lekar da kažem da se HIV sa razvojem farmaceutske terapije, medicinskog tretmana, drži pod kontrolom i on uopšte nije tako opasan, niti životno toliko kao što je ranije bio opasan po život pacijenata.

Predlogom ovog zakona tražimo da se član 250. Krivičnog zakonika briše, zato što su oboleli od side iz grupe zaraznih bolesti koja se tretira u članu 249. izvučeni i stavljeni posebno na stub srama u članu 250.

Zašto neko smatra da su ovi ljudi, koji su već teško bolesni, koji se bore za život, obavezni da se bore i protiv administracije koja ih zakonski diskriminiše. Član 250. ih izvodi iz grupe zaraznih bolesti, a sve ostale zarazne bolesti tretira član 249. Krivičnog zakonika.

Apel je da Ministarstvo pravde, ako se i danas ne usvoji ovo, ja apelujem na ministarku da sagleda ovaj apel. Nije ovo apel Dušana Milisavljevića, ovo je apel Nacionalnog udruženja obolelih od HIV-a da se ovaj član 250. Krivičnog zakonika briše i da se njihova bolest stavi u grupu zaraznih bolesti u članu 249. gde su i ostale bolesti, kao što je hepatitis-b, kao što je hepatitis-c i da na ovaj način pokažemo solidarnost prema obolelima od HIV-a, a ne da tolerišemo da ih čak pored barijera u glavama ljudi, da ih dodatno diskriminiše i Krivični zakonik u članu 250.

Ja vas pozivam da glasamo za ovaj predlog, a šaljem i apel resornoj ministarki da pogleda ovaj član 250, da ovo nije nikakvo nadmudrivanje političko, nego apel obolelih od side da ne budu diskriminisani posebnim izdvajanjem iz člana 249. i da budu žigosani kao posebno oboljenje u članu 250. Hvala puno.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, predlog ovog zakona je da se traži obavezno zakonsko regulisanje merenja sluha kod beba.

Sada kada vi mene čujete šta sad ovaj doktor traži u parlamentu, tražim da zakonom obavežemo sve naše ginekološke ustanove, klinike, da su u obavezi da izmere sluh trećeg do petog dana od rođenja bebe. Mnogi lekari će vam reći – mi smo siromašni kao zemlja, kao ekonomija, da su nam bolnice prazne, da nemamo ovoga ili onoga. Ovog puta ja vam kažem da uspešnom akcijom kompanije Ringier Axel Springer, uz podršku humane Srbije, uz pokroviteljstvo i podršku Ministarstva zdravlja smo uspeli svi zajedno da opremimo sva porodilišta u Srbiji sa aparatima za merenje sluha kod beba.

Šaljem apel i građanima Srbije i mladim roditeljima koji dobiju dete da traže, kada izvode dete iz ginekoloških klinika, iz porodilišta, da je obavezno porodilište da im izmeri sluh, a vas kao poslanike molim da nametnemo zakonsku obavezu da pošto su sad sva porodilišta opremljena ovim aparatima, to bude zakonska obaveza, jer sam dobio podatak da se u nekim porodilištima taj skrining sluha ne radi.

Sada se borim kao lekar i kao političar koji ima šansu da kaže da neko ne radi skrining iako ima aparate. Ko je taj kome je humana Srbija dala mogućnost da radi sa najsofisticiranijim aparatom u porodilištu ne uradi proveru sluha kod bebe?

Građanima kažem da sva porodilišta imaju aparate, da prijavite porodilište gde vam nisu radili proveru sluha kod bebe, a vas kao kolege molim da ovo nametnemo kao obavezu, da ne bude da se meni šalju poruke iz nekih manjih sredina, iz gradova, gde se majke i očevi javljaju da im u porodilištu nisu radili proveru sluha.

Veliki je problem kada dete izađe iz porodilišta, a ne zna se da li ne čuje. Ne razvijanjem sluha dete ne može da razvije govor. Kada imate dete sa dve ili tri godine kada roditelj već primeti da nema komunikaciju sa njim, mnogo je teža rehabilitacija i povratak govora i sluha, nego kada vi u porodilištu detektujete trećeg do petog dana da dete ne čuje i krenete na vreme sa medicinskim tretmanom. Apel je da treći do peti dan maksimalno od rođenja deteta, bebe, sluh bude proveren u porodilištima. Hvala puno.