Hvala, predsedavajuća.
Gospodine ministre sa saradnicima u zadnjih sat vremena mislim da smo daleko otišli od teme, mada su sve teme vezane za zdravstvo i o njima valja govoriti u načelnoj raspravi.
Drugi put u vreme ovog saziva dolazite sa zakonima koji su vezani za zdravstvenu struku i drugi put, opet vaše obrazloženje čitate. Ja opet nemam problem što čitate, ubeđen sam da je to želja da u manje vremena nam zaista kažete više i to vam ne zameram. Zameram vam što ste čitali tiho. Vidite, da je ovde atmosfera ponekad uzavrela i onda mi koji hoćemo da čujemo, ne možemo da čujemo ono što ste čitali, ali ukoliko sam shvatio, uglavnom ste čitali obrazloženje.
Dakle, prvi zakon je Zakon o medicinskim sredstvima i nekada je to bio Zakon o medicinskim sredstvima i lekovima i sada se odvaja taj deo medicinskim sredstvima, a s obzirom da sam član skupštinskog Odbra za zdravlje i porodicu, imao sam prilike da dodatno pojašnjenje od vaših saradnika dobijem i na Odboru, gde sam dobio uverenje na moju zamerku, zašto, ako već ta dva zakona odvajamo nismo išli i sa jednim i sa drugim zakonom, posebno Zakonom o medicinskim sredstvima, a posebno sa Zakonom o lekovima, dobio sam uveravanje da bi do kraja 2018. godine to trebalo da bude urađeno.
Rekao bih, na osnovu onoga što sam čuo i na Odboru i u ovim diskusijama, i moje je mišljenje i mišljenje srpskog pokreta Dveri, jedan prilično korektan zakon, dobro urađen sa vrlo širokim objašnjenjima o efektima koje taj zakon u zdravstvenom sistemu naše zemlje treba da proizvede, i time sam zadovoljan. Međutim, kada sam ja krenuo da čitam to obrazloženje, verovali ili ne, meni je prva rečenica odmah pogodila, a ta prva rečenica je – osnovni razlog donošenja ovog zakona je usaglašavanje sa propisima i direktivom EU.
Dakle, ministre, bez obzira što sam ovde video malopre i egzaltirane evrofanatike, koji su hvalili zakon, ja sam u grupi evroskeptika. Ne treba ovaj zakon EU, ovaj zakon treba Republici Srbiji, i onda ne mora na prvu rečenicu i u obrazloženju da nam bude da je osnovni razlog donošenja zakona o usklađivanju sa propisima EU. Razlog donošenja zakona jeste što ovaj zakon treba građanima Republike Srbije, podjednako i onima koji vole i onima koji ne vole EU.
Onda sam ja dalje čitao to obrazloženje. Kaže u obrazloženju da se ovim zakonom ostvaruju tržišni uslovi kako i u EU i da time može da raste eventualna zainteresovanost naših proizvođača ka konkurentnošću sa zemljama EU.
Malo ću docnije kada budem dalje obrazlagao da potvrdim ovu tezu da mi u prvom momentu, bez obzira koliko ja to želim da to tako bude, izgledalo kao jedan spisak lepih želja, a kažem malopre ste i vi u vašem izlaganju ili u diskusiji sa jednim od kolega spomenuli onaj podatak o 60 proizvođača, medicinskih sredstava u Srbiji, gde posle sedam godina ili šest godina 30 njih ima C oznaku. Dakle, spori smo mi u tome da bi mi postali konkurentni, ali u redu je slažem se sa vama, stvoreni su uslovi da u jednom momentu možemo da budemo konkurentni.
Što se tiče sredstava, imamo interesantan podatak da na tržištu naše zemlje imamo nekih 34 hiljade sredstava, a da samo 228 nema C znak, odnosno da ti koji nemaju C znak najvećim delom dolaze iz zemalja koje nisu iz zemlje EU i to nam zaista govori da smo potpuno u pravu kada ovaj zakon hoćemo da uskladimo sa onim što su preporuke iz EU, ponavljam, bez obzira što sam protiv EU, nisam protiv onoga što je dobro iz EU. Na moju žalost, ali na istinitu činjenicu, sistem zdravstvene zaštite u mnogim zemljama EU, i u mnogim zemljama Evrope je bolje razvijeniji nego u zemlji u Srbiji, to sigurno moramo da pratimo.
U registru naših preduzeća, i to je verovatno razlog koji je nekome malopre zasmetao, jer imali smo prošle nedelje diskusiju od setu prosvetnih zakona, gde smo i tamo davali opet ogroman prostor Privrednoj komori, evo i ovde se spominje Privredna komora, koja naglo dobija na značaju, po meni jedna vrlo interesantna organizacija i leglo korupcije ove države, ali je logično da mora da bude na neki način ubačeno u ovu priču, jer imamo oko nekih 660 proizvođača na teritoriji Srbije, a od kojih je 660 proizvođača samo 60 iz Srbije, a 600 su predstavništvo proizvođača koji nisu iz zemlje Srbije.
I onda, dolazimo opet do jedne stavke, gde treba da kažemo tamo u obrazloženju da ona sredstva koja se koriste u veterinarskoj medicini, se naravno u nekom periodu moraju odvojiti od ovih sredstava koji se koriste u humanoj medicini. Da li će to biti treći zakon, koji opet shodno onome malopre što sam rekao, Zakonu o lekovima, možda trebao da ide u paketu sa ovim ili ćete nekim podzakonskim aktom to regulisati, to će vreme da pokaže. Mada je jasno rečeno u zakonu da od momenta usvajanja ovog zakona on počinje da važi za medicinska sredstva, o one odredbe koje važe za lekove, važe do daljnjeg dok se taj drugi zakon ne donese.
Koje će nam koristi ovaj zakon doneti? Malopre smo čuli priču, veći broj kliničkih ispitivanja, te mogućnost zdravstvenim radnicima da im budu naučna dostignuća, a pacijentima veća mogućnost za primenu savremenih inovativnih terapija. Naravno, skraćuje se vreme za ispitivanje studija sa 95 na 60 dana, i sve je to dobro. To je sve ono što se ja slažem, i što se srpski pokret Dveri slaže, ali onda dolazimo do jedne rečenice gde se kaže da će se stvoriti bolji uslovi za povećanje interesovanja sponzora. Baš tako piše, to je ono što ste malopre objašnjavali, čini mi se da nam je to.
Potpuno ste izneli stav sa kojim se ja apsolutno slažem, njihove su pare, ne možemo mi njih da odredimo, nateramo ili opredelimo gde će ih ulagati, ali ona ideja, koju eto, ja nisam nikada imao na umu je dobra ideja. Neka oni lepo blagoizvole, da objave to kome su, kada su i koliko su dali, odnosno gde su tog uputili, jer sa tim sponzorima često dođemo u situaciju da se ponekad u protokolima više sprovode zahtevi farmaceutskih kuća, nego nešto što je na korist pacijenta prema kome treba da se bilo lekovi, bilo sredstva upotrebe, ili ono što je shodno dobroj medicinskoj praksi, a što treba da bude primenjeno da bi pacijent od toga imao najviše koristi. Sada, čini mi se da je tu jedan manjak ovog zakona. Čitajući dalje obrazloženje, našao sam da će čitavu tu kontrolu da sprovodi samo sedam inspektora, ako sam ja to dobro razumeo.
Da li je broj od sedam ljudi, a posle ću, ako budemo pričali, biće diskusije, naći ću vam na kojoj strani, obrazloženja, piše, pa su čak u jednom delu, kada se govori o finansijskim efektima, opredeljena sredstva za njih, za plate, i opet sam našao na dva, tri mesta da se radi o sedam inspektora. Da li je to dovoljan broj ljudi? Ako grešim, voleo bih da mi pojasnite da li je to veći broj ljudi koji će da sprovode kontrolu svega ovoga.
Malopre sam pričao o onim lepim željama. Zašto od 60 naših firmi koje proizvode medicinska sredstva, njih 30 u tolikom vremenu nije steklo C znak? Da li je na tome nešto rađeno?
Da li je ta Privredna komora, kojoj će se dati sada neke ingerencije, pokušavala da, na neki način, te ljude i te proizvođače motiviše?
Ono što je dobro i što će sigurno ovaj zakon doneti jeste da se spreči ulazak nekvalitetnih i po korisnike nesigurnih sredstava. Malopre smo čuli priču o pijacama, to je onaj najtamniji deo priče, na kojima prodajemo lekove, ali isto lekove danas možete da kupujete i u DM-u, u Liliju i sa svih strana.
Opet se vraćam na tih sedam. Da li je taj broj ljudi koji može da sve te kontrole sprovede?
Onaj podatak koji ide u prilog da je dobro što smo uzeli ove tendencije koje nam idu iz ovih zemalja Evrope jeste da od 95,7% sredstava sa defektima, da su uglavnom bili to oni proizvodi koji su sa defektima, koji nisu poreklom iz zemalja EU.
I meni je zasmetao ponekad preterano primenjen engleski jezik u svemu ovome. Dobio sam objašnjenje od gospodina državnog sekretara, koji je bio na odboru, da to tako treba. Nisam u to siguran. I onda mi je taj toliki broj engleskih reči, toliko usklađivanje sa time, a da sam se trudio da ne budem zlurad, maltene u jednom momentu me nateralo da pomislim da li je to sve od nekud prepisano. Dakle, mogli smo malo da sačuvamo i nešto što je izvorno naše.
Što se drugog zakona tiče, to je zakon o dopuni Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji, zakon gde se faktički menjaju samo tri tačke. Od te tri tačke, ova treća govori o momentu primene promenjenih tih stvari u zakonu.
Što se tog IZIS-a tiče, Srpski pokret Dveri, naš stav je da to nije najsrećnije rešenje. Uostalom, kolega iz DS koji je govorio, a koji u svojoj praksi mnogo više radi u tom sistemu i sa tim sistemom, naveo je niz zamerki. Uveravanja koja sam dobio od članova vašeg, tako da kažem, Ministarstva na Odboru za zdravlje bila su da su uvaženi predlozi. Na kraju ste nam malopre i pokazali dokument da Poverenik o tome govori.
A, da li su mere kaznene politike, neke kolege su se malopre čule, koji su rekli da nisu zadovoljni, da li su oni male ili nisu? Pa, kazne su predviđene od 50 hiljada do dva miliona za odgovornu ustanovu, u ovom slučaju Institut za javno zdravlje Batut, a za odgovorno lice od 30 do 150 hiljada. Da li će to sprečiti eventualne zloupotrebe podataka koje mogu da se pojave, a kojih smo bili svedoci i u ovom zdanju i o onom slučaju koji je bio u novinama i o vađenju nekih medicinskih dokumentacija o tome kad je ko, da li je ko i zbog čega nije i ako nije išao u vojsku, govore da imamo tu nekih šupljina.
Mišljenja smo da smo, kada smo već menjali ova tri člana zakona, mogli da ozbiljnije poradimo i da iskoristimo situaciju da možda još više promenimo nekih članova, da ga bolje utegnemo da bi taj zakon na ovaj ili onaj način bolje profunkcionisao.
Žale se mnogi doktori, možda ima tu priče da teško u srpskom narodu sve ono što je novo da brzo zaživi, ali jednostavno, to se sad nešto rodilo i to doktori koji sa time rade moraju to da ljuljaju, ulaze sa više ili manje muke i u taj sistem.
Obrada podataka koja će biti na jednom mestu grupisana iz manjih delova u veći, nije jasno rečeno kome će služiti i za šta će služiti, opet neko ko je teoretičar zavere može da pomisli da to grupisanje svih tih podataka na jednom mestu nekom omogućava da lakše do podataka dođe. Neće morati mnogo da trči levo-desno. A, predviđeno je da se informišu i pacijenti i Ministarstvo i Poverenik je apsolutno nešto što podržavam i što treba da bude.
Dakle, ključna zamerka u ovom drugom zakonu jeste da na neki način moramo da osmislimo pravedno sprovođenje toga, da nam nešto što ne treba da iscuri, zaista ne iscuri. Jer, podaci, pogotovo ovi podaci koji su vezani za zdravlje, je nešto što je najosetljivije i gde zloupotrebe, ukoliko ih bude, mogu da budu najgore.
Treći zakon jeste Predlog zakona o potvrđivanju finansijskih ugovora Kliničkog centra/C i u stvari, ja sam onda to uzeo, malo proučavao, čitao, zvao ljude i shvatio sam da je taj C u stvari treća faza. Ovde se radi o nekih 200 miliona kredita, gde je sada ostala suma da se povuče 50 miliona evra. Godine 2006. je povučeno 80 miliona, 2008. godine 70 miliona.
Postavljam pitanje – gde se dede car Nemanja blago? Da li se zna, naravno, niste vi bili ni ministar, niti je vlast SNS i ove koalicije tada bila na vlasti, da li se zna gde su otišli 150 miliona tog kredita? Da li su oni dobro usmereni, da li su adekvatno iskorišćeni? Ako nisu, ko je odgovoran?
Ako ima odgovornih, zašto vi koji ste danas u poziciji da preuzmete gonjenje tih koji su odgovorni, a možda eventualno ta sredstva nisu upotrebili na način na koji treba da upotrebe, a na opštenarodnu korist, ništa niste preduzeli? Potpuno mi je jasna dinamika, za razliku od nekih kolega koji su pričali da im dinamika nije jasna, da će to da bude pet tranši po deset miliona, da je grejs period četiri godine, da nakon 25. godine počinje otplata.
Sve sam to razumeo, ali nisam razumeo uz sav dužan trud koji sam uneo i uz konsultacije koje sam obavljao, možete li vi meni reći, gospodine ministre, kolika je kamata na taj kredit? Malopre ste rekli da vi to ne znate, da može da bude dvostruka, da možemo u jednom momentu da koristimo jedne kamatne stope ili druge kamatne stope. Video sam vrlo jasno predviđenu dinamiku, koliko ranije treba da se najavi, posle kog vremena povlačimo sredstva, kako vraćamo, sve sam to video, ali nisam video kolika je kamata.
Zašto me to interesuje? Bez obzira što sam ja predstavnik opozicije i bez obzira što u mnogim stvarima ne mislimo identično, ne mislim da onaj koji je na vlasti u zemlji Srbiji ne želi da bude domaćin zemlje Srbije. Toliko zlurad nisam, a onaj koji je domaćin nikada nije srećan kada se zadužuje, a još je manje srećan ako taj dug možda neće moći da vrati, nego ga ostavlja u amanet svojoj deci, jer govorimo o periodu od 25 godina.
Ono što nam je dužnost kao domaćina ove kuće, kao odgovorne države jeste da kažemo koliki je zaista taj kredit, kolika je ta kamata, koliko smo mi to uzeli, a koliko ćemo to da vratimo i zašto smo, time bih završio ovu diskusiju, napravili paralelu sa autoputem?
Slažem se sa vama gospodine ministre da nam treba autoput. Taj autoput o kome mi pričamo i koga spominjemo od Niša ka Tirani, Draču i Valoni, to je NATO autoput i on košta 800 miliona evra, a čitav kredit koji uzimamo je 200 miliona evra. Autoput nam treba, ali nam treba više zdravlja ovog naroda i u tom kontekstu je u slobodnoj percepciji narodnog poslanika i slobodi govora njihovog nađena veza između sume novca za autoput i kredita. Možda je prvo potrebno načiniti temelj, pa zidati zidove. Hajde da se pozabavimo zdravljem ovog naroda koje je po svim segmentima narušeno i u tome ćete uvek imati podršku, bez obzira na naše razlike, Srpskog pokreta Dveri. Sve ono što je dobro za zdravstveni sistem je nešto iza čega ćemo stati svim silama, koliko god da su. Preče nam je zdravlje nego taj autoput. U tome je bila ta paralela, 800 miliona i 50 miliona. Hvala vam.
