Poštovani ministri, narodni poslanici, građani Republike Srbije, što se tiče budžeta za 2018. godinu i što se tiču ekonomskih i privrednih mera koje su u budžetu predviđene, smatramo da nikakvih poboljšanja neće biti, jer se i dalje sprovodi neoliberalna politika koja je karakteristika svih vlasti od 2000. godine do danas.
Narod Srbije je upao u kolektivnu depresiju već odavno, što se vidi po tome koliko mladih ljudi odlazi iz Srbije i koliko mladih ljudi ne vidi perspektivu života u Srbiji, tako da sve ono što određeni magovi za statistiku, kao što je direktor Zavoda za statistiku, gospodin Kovačević, rade, teško da će ubediti nekoga da se stanje u Srbiji može popraviti sa ovim budžetom i zato mi ne vidimo ovde entuzijazam kod predstavnika Vlade kao što je bio slučaj prošle godine.
Neke stvari iz budžeta bi mogli ovako da oslikavaju kakav je odnos Vlade prema pojedinim institucijama Republike Srbije. Jedan od primera je da je budžet za Skupštinu Srbije smanjen za skoro milijardu i 300 miliona dinara, a budžet za Vladu i u odnosu na prošlu godinu povećan za pet milijardi dinara, što očito govori da predstavnicima Vlade nije stalo kako će funkcionisati najviše zakonodavno telo, nije im stalo što radnici koji rade u Skupštini Srbije imaju izuzetno male plate, koje su duplo niže od republičkog proseka, nije im stalo što je dnevnica vozača kada idu na teren 150 dinara, a nekad je bila tri hiljade. To su stvari koje pokazuju da u suštini ova Vlada ne interesuje se posebno za srednji sloj i za niže slojeve stanovništva, nego uglavnom za elitu.
Jedna stvar koja je takođe zapala za oko, to je Kancelarija za saradnju sa Rusijom i Kinom. Mi trenutno imamo Ministarstvo spoljnih poslova, koje se bavi diplomatskim odnosima sa državama u inostranstvu, imamo Ministarstvo privrede, koje u svojoj nadležnosti ima saradnju sa Rusijom. Imamo Privrednu komoru Republike Srbije, koja treba da razvije odnose sa Rusijom, koja nažalost nije uspela da otvori u zadnjih 10 godina ni taj famozni distributivni centar za naše proizvođače. Mi sada iz ovoga budžeta izdvajamo 50 miliona dinara za Kancelariju za saradnju sa Rusijom i Kinom.
Nažalost, ta Kancelarija do sada ništa nije uradila, osim što je 20 ljudi koji su deo Ministarstva spoljnih poslova isprašila iz zgrade u ulici Vase Čarapića, koji se sada nalaze u zgradi MUP-a i koji su jedan organ koji je trebalo da se bavi sa pet miliona Srba koji žive van Srbije, smestila u prostorijama MUP-a, a zgrada u ulici Vase Čarapića je pripala gospodinu Tomislavu Nikoliću, da bi se on, pretpostavljam, bavio nekim ličnim svojim poslovima sa poslovnim partnerima iz Kine i Rusije. To se vidi iz stavki u budžetu gde je skoro 40 miliona dinara predviđeno ili za plate radnika u toj kancelariji ili za putne troškove.
Znači, nikakvi konkretni projekti ne postoje po pitanju saradnje Kine i Rusije, nikakvi pozitivni efekati se neće desiti. Ja ne znam zašto Vlada Republike Srbije nije ispunila obećanje da će otvoriti Kancelariju za saradnju sa Ruskom Federacijom, pa da ćemo mi imati mogućnost da preko jedne ozbiljne institucije poboljšamo privredni razvoj sa Rusijom. Onda zato ne treba da nas čudi što je saradnja, govorim o privrednoj saradnji Srbije i Rusije, na tako izuzetno niskom nivou, kada se za saradnju sa Rusijom i Kinom izdvaja 50 miliona dinara, a za Ministarstvo za evropske integracije se izdvaja milijardu i 136 miliona dinara.
Znači, Ministarstvo za evropske integracije funkcioniše na još jednom većem nivou, u prošlom mandatu je to bila Kancelarija za evropske integracije sa manjim budžetom, a sada je budžet još veći i toliko se ulaže u tu famoznu saradnju sa EU i u naše pridruživanje EU, mada ovde verujem 90% ljudi čvrsto veruje da do prisajedinjenja Evropskoj Uniji nikad neće ni doći.
Jedna stvar kojom se pokret Dveri već duže vremena bavi i mogu slobodno da kažem da smo jedini politički pokret u svetu koji je temu porodice, demografije i populacione politike stavio u političku arenu. O tome postoje i zvanična priznanja Svetskog kongresa porodica, da je grupa mladih ljudi uspela da temu porodice, problema bele kuge nametne srpskoj javnosti.
Meni je ovde žao što ministar bez portfelja, koga predstavlja jedna ozbiljna gospođa Slavica Đukić Dejanović, će morati da sluša kritike od strane pripadnika Srpskog pokreta Dveri, jer ne bih želeo da ispadnemo kao nasilnici, kao ljudi koji se iživljavaju nad ženama, kako smo predstavljeni u javnosti, ali moram da kažem neke stvari po pitanju ovog Ministarstva bez portfelja, koje po meni ne radi na pravi način na koji bi trebalo, jer nažalost, nije uspostavilo prioritete kojima treba da se bavi ovo Ministarstvo.
Krenuo bih, i to sam juče govorio o tome, krenuo bih od pretpostavke velikog ruskog pisca Aleksandra Solženjicina, koji je rekao da se jedino razvija ona država čiji se broj stanovnika povećava. Ako uzmemo da je to istina, a pretpostavljam da se svi sa time slažemo, činjenica je da se Republika Srbija unazad 15, 20 godina degradira u svakom smislu, i demografskom i privrednom i ekonomskom, a nažalost, i političkom.
Stanje u kome se danas Srbija nalazi je takvo da u zadnjih 10 godina imamo 385 hiljada stanovnika manje. Već je neko ovde rekao da je u proteklih godinu dana rođeno 1.000 beba manje. Godine 1920. u Srbiji se rodilo 126 hiljada beba, a prošle godine oko 65 hiljada.
Stopa rodnosti po ženi je 1,46. Da bismo ovu državu usmerili tako da se prosto obnavlja po pitanju reprodukcije, nama je potrebno dva deteta po ženi, a posebno bi bilo dobro kada bi se natalitet povećao da svaka porodica u Srbija ima prosečno tri stanovnika i onda bismo mi mogli da razmišljamo o pozitivnom prirodnom priraštaju.
Kako stići do tih mera, gospođo ministarka? Bojim se da sa ovakvim budžetom vašeg Ministarstva i sa ovakvom strategijom teško da ćemo šta moći uraditi. Ja apsolutno vas razumem kada ste vi pre godinu, dve izjavili da je ovo za vas nova tema, da se niste bavili, iako ste lekar po struci, ovom temom. Ali, nažalost, to je odgovornost Vlade u kojoj sedite i odgovornost svih vlada u proteklom periodu od 2000. godine koje se temom demografije nisu ozbiljno bavile. Zato imamo ovakve pogubne rezultate.
Posebno je poražavajuće da se u javnim medijima i na nacionalnom servisu Republike Srbije i medijima koji su na nacionalnoj frekvenciji konstantno degradira brak, konstantno degradira porodica i svedoci smo ogromnog broja nasilja u porodici, što je upravo posledica ovakve medijske slike koja se stvara u srpskoj javnosti.
Još jedan podatak koji ide u prilog tome jeste da od 1986. godine do danas jedna trećina brakova se danas manje sklapa nego pre 30 godina. Znači, brak više nije institucija kakva treba da bude, brak nije institucija onakva kako su UN definisale brak kao osnovnu ćeliju društva i to je sve posledica zbog čega mi imamo ovakvo stanje u društvu, po pitanju kriminala, po pitanju maloletničke delikvencije, a nažalost, po jednom od najbitnijih pitanja, a to je odlazak mladih ljudi iz Srbije, koje Bog zna kako ćemo mi uspeti da rešimo taj strašan problem.
Što se tiče konkretno budžeta i finansijskih sredstava koje ste vi predvideli u okviru vašeg Ministarstva za populacionu politiku i demografski problem, ovde je navedena stavka od 600 miliona dinara. Pozdravljamo što je više u odnosu na prošli budžet, ali treba navesti da je pola od ovih sredstava namenjeno za operativni rad Ministarstva, a samo 300 miliona je navedeno za podršku sa konkretnim merama. To je u okviru nekih evropskih standarda skoro 10 puta manje od dozvoljenih evropskih država, po pitanju odnosa na BDP.
Ove mere teško da će moći doneti poboljšanje po pitanju populacione politike, jer ovo su u stvari socijalne mere. Ovo nisu pro-porodične mere, znači, ovo su socijalne mere za ugrožene slojeve stanovništva.
Ja mogu da pitam sada vas ovde kakvu ja pogodnost kao otac troje dece imam, a s obzirom da mi je najmlađe dete staro šest godina? Nikakvu. Znači, ja od ove države nikakvu pomoć konkretnu nemam za razvoj svoje porodice i za poboljšanje nataliteta naše države.
Žao mi je što nije tu ministar sporta gospodin Vanja Udovičić, jer smo mi ovde čuli kako se naš sport razvija. Ja njemu postavljam pitanje – koje su to mere koje Ministarstvo sporta može da donese, a da moji prijatelji i kumovi koji imaju troje, četvoro dece ne plaćaju za svako dete 2.000 dinara mesečno npr. za trening fudbala? Šta je to država Srbija uradila da omogući deci da se kolektivno bave sportom? Ništa. Ovo sve što se dešava po pitanju uspeha naših sportista je sreća da smo mi talentovan narod, sreća da ima ljudi koji su odvojili svoja privatna, porodična sredstva da bi njihova deca uspela u sportu. Ja mogu to da kažem pošto sam se bavio sportom, vidim kakvo je stanje sporta u mome gradu i mogu slobodno da kažem da je stanje katastrofalno, što se vidi po broju olimpijaca koji dolaze iz naših gradova.
Takođe, odnos Vlade i budžeta u odnosu na porodičnu politiku, navešćemo samo neke mere, da se i dalje nastavlja finansiranje stranih kompanija, 12 milijardi dinara se odvaja za strane i domaće firme, što je 20 puta više od budžeta za Ministarstvo za porodicu, 1,3 milijarde se odvaja za sistem stalne pomoći migrantima, 450 miliona dinara se u okviru Ministarstva pravde odvaja za nevladine organizacije, a znamo svi da polovina tih nevladinih organizacija se finansira još dodatno iz inostranstva i da radi u srpskom interesu i da su većina nevladinih organizacija, ne svi, bili veliki faktor političke nestabilnosti od 2000. godine do danas.
Možemo pomenuti i dva miliona evra za fontanu koju su građani Beograda i Srbije dali za fontanu u centru Beograda. To je skoro isto koliko se odvaja za populacione mere u okviru vašeg Ministarstva.
Neke konkretne stvari koje pokret Dveri predlaže, da ne bude samo da kritikujemo stanje po pitanju demografije, mada slobodno možemo reći da je stanje izuzetno loše što govore i ovi podaci, jesu neke konkretne mere kojima su se određene države EU pozabavile i sprovele ih u delo.
Mi smo ovde u Skupštini Republike Srbije predali jednu deklaraciju o zaštiti porodice koja je ušla u proceduru 17.10.2017. godine i za koju smo od Ministarstva zdravlja, od gospodina Lončara, mene je to posebno iznenadilo da je on pozitivno ocenio ovu našu deklaraciju i rekao da je predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti porodice u Srbiji u saglasnosti sa važećim propisima i strategijama Ministarstva zdravlja. Sigurno da postoji svest o tome koliko je ova stvar ozbiljna, ali postoji sigurno i izuzetno mnogo prostora da se mere po pitanju katastrofalnog demografskog stanja u kojem se nalazi Srbija popravi.
Konkretne mere koji je pokret Dveri predložio… Navešću i vama i građanima Srbije neke mere kako bi znali da stanje može da se popravi. Prva mera je poreska reforma u korist porodica, druga mera je više mere direktne i indirektne finansijske pomoći i treća mera je sticanje porodičnog doma.
Što se tiče prve mere - poreska reforma u korist porodica, mi smo u svojoj deklaraciji stavili da je neophodno smanjenje poreske osnovice za izračunavanje poreza na zaradu. LJudi koji su u braku, 25% bi im se skidalo osnovice od bruto plate, za prvo dete 50%, za drugo dete 75% i za treće dete 100%, što znači da zaposleni roditelji troje i više dece ne bi plaćali porez na zarade.
To su neke konkretne mere koje su mnoge države u Evropi i svetu već primenile, da ne navodim Mađarsku, da ne navodim Rusiju, znači, može. Što bi značilo da bi, ako bračni parovi imaju u proseku 48.000 platu, oni na ime poreza i doprinosa uštedeli 17.880 dinara svakog meseca. Znači, naša Vlada sa konkretnim merama treba da ubedi i da uveri građane Srbije da oni ljudi koji imaju višedetne porodice, ovo nisu mere samo za višedetne porodice, ali znači da se za svako dete smanjuje stopa poreza, da će bolje živeti, da će im ostati više para u njihovom kućnom budžetu. To su konkretne mere.
Zašto bi se mladi ljudi odlučili da uđu u brak, da stvaraju porodicu i da budu onaj faktor koji će popraviti demografski položaj srpskog naroda? Imali ste izveštaje američke obaveštajne agencije, koja odlično prati stanje u državi, znaju šta nam se dešava u svakom ministarstvu. Šta će nam se desiti 2050. godine? Šta će nam se desiti 2050. godine i koliko će nas biti? Znači, to su izveštaji američke obaveštajne službe, a to nam se već desilo po pitanju KiM, o tome smo juče i pričali, ali na svu sreću danas je najveći natalitet na KiM među srpskim življem i danas svaka mlada kosovska porodica ima troje ili četvoro dece. To je perspektiva i to je budućnost da Kosovo nikad neće biti šiptarsko i albansko.
Druga mera, više mere direktne i indirektne finansijske pomoći, govorili smo o dečijem dodatku koji ne sme da bude mera za socijalno ugrožene porodice. U Rusiji postoji materinski kapital u iznosu od 10 hiljada evra mesečno, a koji se daje porodicama koje imaju dvoje i više dece. Ta mera traje od 2007. godine i u tu meru je ušlo osam i po miliona ruskih porodica. Zamislite sada koliko je Putin i koliko je ruska država izdvojila novca iz svog budžeta, uzela od Deripaske i ostalih tajkuna, bankara da bi se natalitet u Rusiji popravio.
Znači, postoji mogućnost i to treba da uradi Vlada. Ako ne ova, sigurno će uraditi neka buduća koja bude razmišljala o tome. Na taj način bi se u kontinuitetu, ne samo dve godine, o tome sam već pričao da ljudi, čije najmlađe dete, pet godina nikakvu pomoć od države nemaju, finansirale porodice dece do 18 godine i za to se moraju naći sredstva u budžetu. Ovde smo pokazali u primeru, kada se daje za neke strance, za Fijat, za Etihad, koji su nam uništili domaću proizvodnju, a ne daje se za ono što će nam doneti budućnost i u privredi i u državnom planu.
Treća mera – sticanje porodičnog doma. Postavljam pitanje svim narodnim poslanicima ovde koji žive od jedne plate, poslaničke, kako mogu da dođu do mogućnosti da kupe stan u Novom Sadu ili Beogradu na pošten način? Da li neko može danas od plate, da li je ta plata 90 hiljada, 50 hiljada, da kupi stan, osim ako ne upadne u kredit i u problem sa bankama koje su uništile i izbacivale mnoge porodice iz stanova? Znači, neophodna je i ta mera sticanja porodičnog doma za sve mlade bračne parove, jer je to pokazatelj da je to osnovni problem zašto mladi ljudi neće da se odluče na taj korak, zbog tih sumnji po pitanju finansija, da uđu u bračnu zajednicu.
Neophodno je subvencionisati kamatu od strane države u prve tri godine otplate kredita, te će u tom periodu mladi bračni par otplaćivati samo ratu koja se odnosi na glavnicu stambenog kredita. Po dinamici datoj u tabeli, bračni par će biti oslobođen plaćanja kamate za stambeni kredit za svako novorođeno dete, za drugo dete još dve godine, za treće dete još tri, za četvrto još pet godina će biti oslobođen tih stavki. To su konkretne mere koje mogu da dovedu do toga da se mladi bračni parovi odluče da uđu u priču kupovine stanova i da rađaju decu, naravno, a ne da budu robovi bankara, da budu robovi stranih firmi kod kojih se radi za 25 i 30 hiljada dinara.
Zbog svega toga pokret Dveri, koji je došao u Skupštine Srbije na glasovima porodičnih ljudi, na glasovima mladih i obrazovanih ljudi srednje generacije, mora da zastupa ove ideje u Skupštini Srbije, da ih brani i da budete sigurni da se možda neće ispuniti procene nekih političara, konkretno vladajućih ljudi u ovoj državi, koji kažu da će Dveri na sledećim parlamentarnim izborima biti izbačeni iz parlamenta. Dokle god je mladih ljudi koji žele da žive u ovoj Srbiji, pokret Dveri će biti uvek u Skupštini Republike Srbije. Hvala vam.