Prvo da zahvalim nadležnim institucijama koje uglavnom odgovaraju na ova moja pitanja, znači ne postavljam ih mnogo, ali postavljam konkretno. Zahvaljujem u tom smislu Ministarstvo spoljnih poslova koje je odgovorilo na moje prošlo pitanje koje sam dva puta postavljao i predsedniku Republike koji doduše nije odgovorio.

Pitanje se odnosilo na važno, rekao bih najvažniju državnu temu, bez obzira na važnost svih ovih drugih pitanja koja se postavljaju i koja, kako rekoh, treba da imaju zasluženu pažnju. Odnosilo se na pitanje položaja i odnosa prema KiM i posebno na prošle i ove godine aktuelisanu temu eventualne stolice u UN za Kosovo što se pominje kao i sve češće i sve upornije, kao neka vrsta uslova, najnovijeg, poslednjeg u navodnicima poslednje, uvek bude još neki posledniji uslova za dalji proces evrointegracija Srbije. Pitanje je bilo, da li je pod bilo kojim okolnostima, s obzirom na jednu izjavu koja je mogla da deluje i kao omaška, i usputna izjava predsednika Republike na javnom servisu emisije „Upitnik“ da Kosovo neće ući u UN osim ako mi ne budemo nečim zadovoljni.

S druge strane gospodin Dačić je više puta u svojstvu ministra spoljnih poslova tvrdio suprotno tj, bez tog dodatka da ne dolazi u obzir nikakva stolica, možda samo neku hoklicu ili šamlicu, ne znam koji je tačno izraz upotrebio.

Moje pitanje oko jedinstvenosti spoljne politike. Meni je stigao odgovor Ministarstva spoljnih poslova, gde se kaže, citiram samo taj zaključak – da je državno rukovodstvo u svojim aktivnostima dosledno i jedinstveno i da s obzirom na strateško partnerstvo, obratite pažnju, strateško partnerstvo naše države sa stalnim članicama Saveta bezbednosti, Ruskom Federacijom i naravno Republikom Kinom, te zajedničkom koordinacijom na multilateralnom planu u cilju sprečavanja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, njegovo članstvo u organizaciji UN nije moguće. U ovom smislu ja se zahvaljujem, ne samo na odgovoru nego i na sadržaju tog odgovora, mislim da je on i logičan i jedino moguć.

Ali avaj, upravo u trenutku kada sam dobio ovaj odgovor, znači neki dan u Skupštini Srbije, predsednik Republike je ponovo na televiziji, ali na drugoj televiziji sada u emisiji „Ćirilica“ kaže i izjavljuje sledeće – u ovakvim uslovima na pitanje koje se ticalo opet te famozne stolice u UN za Kosovo, u ovakvim uslovima političke polarizacije i postojanja multipolarnog sveta, ne postoji šansa da Kosovo dobije stolicu u UN. Super, ja rekoh tačka, i odlično. Ali, avaj, nema tačke, ima zarez gde stoji – osim u slučaju dogovora sa Srbijom u kojem ona mora da ima nešto, a ne da nema ništa i da bude ponižena.

Dakle, ponovo ima neko „ali“, „osim“, „izuzev“, „međutim“.

Ne samo s obzirom na ovaj jasan stav koji je stigao iz Ministarstva spoljnih poslova, nego i ponovoljenu, naglašavam, ponovljenu relativizaciju od strane predsednika Republike, to ne dolazi u obzir, osim ako, ja pitam predsednika Vlade, dakle, ovo pitanje je na adresu predsednika Vlade, odnosno gospođe Ane Brnabić, pošto je ona na čelu Vlade koja je po Ustavu najodgovornija za spoljnu politiku, da mi ona, gospođa predsednica Vlade, odgovori na pitanje o stavu Vlade Republike Srbije prema eventualnom članstvu Kosova u UN? Da li tu ima neke relativizacije ili stav ostaje čvrst, kao što bi trebao i morao da bude?

Ako mi krenemo sa relativizacijom, ako mi krenemo sa tim „ali“, „iako“, „možda“, to vam već pokazuje neku vrstu spremnosti i spušta naše ionako ne naročito sjajne pregovaračke pozicije u procesu borbe protiv jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Isuviše je ovo važno pitanje i kroz nekih pet, deset ili dvadeset godina neke potomce neće zanimati da li je deficit bio 0,6 ili 0,7 ili 1,5%, ali će nas pitati kakav je bio stav ljudi koji su mogli da utiču prema pitanju Kosova i njegove nezavisnosti.

U nastavku bih rekao da se pridružujem pitanju kolege Marka Đurišića po pitanju ove nelegalne gradnje na vrhu Kopaonika, tako da molim nadležne da i na moju adresu proslede odgovor, ove institucije od kojih je kolega Marko Đurišić tražio odgovor na pitanje oko te gradnje na vrhu Kopaonika. Hvala.