Hvala.
Nastavljamo sa radom.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam poznat po brzom čitanju, po najbržem čitanju, po čitanju brzinom svetlosti, ali nisam sve ovo stigao još da pročitam. Ako ponovo odem u Hag, poneću da tamo čitam, pa ću naknadno ministru Vujoviću izneti svoje primedbe.

Mi smo dobili da raspravljamo o 31 tački dnevnog reda kao da se radi o jednoj jedinoj. Spojili smo babe i žabe, pa ako za jednu tačku dnevnog reda kažem baba, moram odmah da kažem žaba, da ne bi onu drugu ispustio, i tako redom, da bih sve rekao što sam imao za 20 minuta.

Mi opet donosimo Zakon o budžetu za sledeću godinu, a da nemamo završni račun budžeta za 2016. godinu. Ministar je lično odgovoran za taj završni račun, jer bez tog završnog računa mi zapravo, ministre Vujoviću, ne znamo kako vi poslujete. Možda vi nas farbate, možda vi nas pravite budalama, hvalite se budžetskim suficitom. Mi ne vidimo gde vam je taj suficit, kako ste ga stvorili, jeste li bili lepi i pametni, pa vam se desilo ili ste slučajno bili uspešni ili ste odnekud odvadili, zahvatili itd. Ovo su vrlo ozbiljne stvari. Ja se na šalim.

Ako ste imali cele ove godine suficit skoro 60 milijardi, kako onda za sledeću godinu predviđate deficit? Jeste on minimalan, mali u odnosu na dosadašnji, ali čemu uopšte deficit? Valjda vi ostajete. Pa, mi očekujemo da vi budete još uspešniji. Dajte nam uravnotežen budžet. To je nekih 0,6% razlike. Samo ste u deficitu 0,6%. Začas nam možete dati uravnotežen budžet. Odsecite negde. Nije teško. Ima još tih budžetskih korisnika, parazita, koji egzistiraju o državnom trošku a da nemaju nikakvu svrhu postojanja.

Vi ste nam dali ovde jedan udžbenik o budžetu za tekuću godinu, iz koga mi malo toga možemo da naučimo. Mogu samo da vam ukažem na nekoliko slabosti. Na primer, zašto u prihodnoj strani budžeta nema onoga što planirate da dobijate iz poslovanja NBS? Uopšte NBS ne pominjete iz budžeta, a ona je dužna iz svog profita 70% da uputi budžetu Srbije. Narodnu banku Srbije ovde izgleda niko ne kontroliše. Ona jeste apsolutno samostalna u vođenju monetarne politike, ali ne sme da bude zli duh koji će izletati iz čarobne lampe svaki put kad mu se prohte, a niko mu ništa ne može. Morate kontrolisati kolike plate primaju i da li posluju ispravno, po zakonu i sve ostalo.

Vi opet donosite budžet a da niste doneli zakon o platnim razredima. Zapravo, vi ste ovde u jednom zakonskom projektu mnogo se pozabavili tim pitanjem na nivou lokalne samouprave, ali vi nemate, vi ste jedan trust mozgova, cela Vlada, vi nemate među sobom sposobnog čoveka da izradi taj zakon o platnim razredima. Zašto? Zato što vi ne možete da dirnete u stranačke kadrove koji su formalno na funkcijama ispod vas, a koji imaju veće plate nego vi. Vi imate plate oko 1000 evra, neki manje od toga, a imate državne činovnike u vašem sektoru rada koji imaju plate mnogo veće od vaše. Kako je to moguće? To je samo moguće u zemlji nedođiji i u državi Srbiji. To su dva jedina entiteta na celom svetu gde je to moguće.

Vi ovde niste u stanju, dakle, da predstavite projekciju budućeg prihoda Narodne banke, a verovatno i nije potpuno vaša krivica, osim što se ne usuđujete da se uhvatite u koštac sa guvernerom, jer vi, kao ni mi, nismo dobijali već dve godine nikakve izveštaje od Narodne banke.Možda vi jeste tajno na noćnim sednicama imali nekakve izveštaje. Mi nismo imali ni javno ni tajno. Narodna banka se otela kontroli. Guvernerka se hvali samo novim frizurama, ima luksuzne nabavke za svoje zaposlene, ima raznorazne druge prohteve, a kako ona posluje to niko ne zna.

To što je dinar relativno stabilan, to nije teško postići. To svako od vas zna da postigne, da li je tako? Ne biste tako dobro kao ja, ali bili biste solidni. Ona tu nikakav uspeh nema, zapravo. Dovoljno je da se ne štampa novac bez pokrića i dinar je odmah čvrst. On je prividno čvrst, jer pravu čvrstoću može imati tek kad budemo imali jaku privredu.

Čak ni ovo nije pametan potez što dinar prividno jača. Trebalo ga je zaustaviti negde oko 120 dinara za jedan evro, jer onaj zamajac koji sledi može biti veoma opasan. Kad počne da pada, pada mnogo brže nego što bi smeli da dozvolimo. Ovo je jedan luksuz koji je Narodna banka sebi dozvolila da bi guvernerka sebe predstavila sposobnom i ništa više. Ovo je, zapravo, pogubno i za naš izvoz. Od ovako jakog, pod navodnicima, dinara koristi imaju samo uvoznici. Sa aspekta ekonomske politike Vlade to, takođe, nije dobro.

Kad ćete da napravite zakon o platnim razredima? Nikada. Verovatno ćemo morati da čekamo sledeću Vladu, našu radikalsku Vladu, sposobniju, pametniju. Mi smo radikalne demokrate. Radikali su po definiciji radikalni demokrati, nisu dosmanlije. Oni drugi demokrati su nastali od radikalskih otpadnika i zato mi sada upadaju u reč. Znate, radikali su imali i ranije svojih otpadnika koji su se prozvali samostalnim radikalima, na kraju, pod Davidovićem, demokratama.

Dakle, naši otpadnici su počeli od DS, pa se nastavili posle. Živković nije bio naš otpadnik, moram odmah da naglasim. Tako mi nikad nismo padali. Hajde, ljudi, šta drugo da radim kad dobijem ovo i da govorim o ovome? Šta drugo da radim nego da se povremeno našalim? Kako da se o ovome govori?

Imate vi u ovom budžetu mnogo nebuloznih stavki. Tomislav Nikolić nije hteo da se iseli iz državne rezidencije. Ko upravlja tom državnom rezidencijom? Vlada. Vlada ima svoju službu, nekad se to zvala Direkcija za imovinu, da li se još uvek tako zove, i morala je da iseli Tomislava Nikolića prinudno od 15 dana, ako se sam ne iseli. Vi svi ste krivično odgovorni što ga niste iselili, što se ogromne državne pare troše za održavanje te vile, iako on ima bezbroj stanova i u Beogradu i kulu ni na nebu ni na zemlji u Bajčetini, itd.

Dali ste mu još i izmišljeno polu-ministarstvo. Formalno nije ministarstvo, nego Agencija, kako se to zove Nataša, Kancelarija, još niži nivo od agencije, za saradnju, za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom. Ta Kancelarija je realno iznad ranga ministarstva, jer su njeni članovi pojedini ministri, pa koji se odazove da dođe na sednicu, dođe. Koji se prevari pa dođe, posle se udara u glavu što je odlazio. Ima i pametnijih, valjda, koji uopšte ne idu na te sednice, koji se jednostavno ogluše.

To je Kancelarija koja ništa ne radi, a vi ste, ministre, ovako bacili 50 miliona dinara. Evo ovako, kao konfete što se bacaju za Novu godinu ili na svadbama. Za vas su 50 miliona dinara konfete koje bacate na jedan mig da se zadovolji nečija sujete ili da Tomislav Nikolić ne bi slučajno formirao novu stranku, pa da vam pomrsi račune. Nema on šanse da formira novu stranku. Suviše se on nakrao, suviše su njegove krađe poznate u javnosti da bi on mogao formirati novu stranku. Obustavite to finansiranje, uštedite tih 50 miliona.

Vidim ovde neke stavke koje se tiču kulture. Koja mi je to strana, Nataša? To je 147. strana. Vi ste tamo manje para predvideli za Maticu srpsku nego za rezidencijalni Dvorski kompleks na Dedinju. Evo šta ste uradili.

Rezidencijalni Dvorski kompleks bi trebao sam sebe da finansira, od ulaznica, od programa koji se tamo organizuju, od iznajmljivanja sala za razne svrhe, itd. Nemam ja ništa protiv da u jednom delu tog kompleksa živi porodica Karađorđević. Mi smo protiv monarhije, apsolutno protiv monarhije, ali nismo za to da se porodica Karađorđević ostavi na ulici. To je ogroman kompleks i on treba da donosi prihode, pa ako ne znate na bolji način da ostvarite prihode, posadite topolu, topola najbrže raste, prodajte drvo nekoj fabrici, a ukinuli ste i fabrike papira. To su učinile dosmanlije pre vas.

Dakle, ne znate kako da taj dvorski kompleks zarađuje, a morali bi da znate. Hajde kad ne znate, onda ga zatvorite, zabravite, a nemojte mu davati 10 miliona dinara više nego Matici srpskoj. Matica srpska nam je ime i prezime. Ona je preteča SANU. Ona nam je čuvala nacionalni identitet u najkritičnijim momentima. Ona i dalje ima veoma važne programe rada, delovanja, izdavačku delatnost, časopis „Letopis Matice srpske“, itd.

U prošlom budžetu ste imali više para izdvojeno za „Egzit“ nego za Maticu srpsku, a „Egzit“ finansira Skupština Srbije budžetom, budžet Vojvodine, budžet grada Novog Sada. Sada je važnije godišnje okupljanje belosvetskih narkomana od nekoliko dana, nego finansiranje celokupnog rada Matice srpske. Sto godina prisajedinjenja je organizovala Matica srpska, koliko ja znam. Da li je tako?

Dalje, sa jedne strane režimski mediji su puni optužbe na „žutog Bujketa“ i televiziju koju je on, praktično, privatizovao. Sa druge strane, vi izdvajate ogromne pare, četiri milijarde dinara za delatnost javnih medijskih servisa, pa još za projektno finansiranje milijardu, pet milijardi. Blizu smo ove tačke kad možete da uravnotežite budžet. Čemu to?

Ne možete da upravljate državnom televizijom, a dajete joj ogromne pare, pod izgovorom da je to javni servis. Nije to javni servis to je javna kuća, jer tamo „žuti Bujke“ plaća ljude odokativno, a tamo glavnu politiku vodi jedna ljotićevka kakva je Olivera Kovačević. Ontološka ljotićevka. Deda joj je bio još istaknuti ljotićevac i tako se i ona ponaša. Vodi antisrpsku politiku. Nije još izvodila kragujevačke đake na streljanje, ali ko zna, ne daj bože da joj se ukaže prilika. Svaki ljotićevac u stanju je da to radi čim mu se ukaže prilika. I kada jednom streljaju onda su uvek spremni da streljaju svoj narod, srpsku sirotinju i đake gimnazije.

Dalje, vi ovde u okviru sistema informisanja opet imate predviđeno finansiranje medija. Sa jedne strane zakonom je zabranjeno da država bude vlasnik medija. Po mom mišljenju tu su morali da budu izuzeci, da se odnose na državnu televiziju, na državni radio i novinsku kuću „Politika“ i da to i dalje bude državno pa da time upravlja višestranački upravni odbor i da se pravi neka ravnoteža uticaja. Ranije smo to imali. Nije dobro funkcionisalo, ali je funkcionisalo, a sada ništa ne funkcioniše.

Kada gledamo kome dajete te pare, jer ovde ima ono što daje Vlada, ali je sakriveno ono što daju lokalne samouprave i grad Beograd. Ogromne pare se daju medijima. Navodno se raspisuju konkursi. Dešavalo nam se kad tako ministarstva raspišu konkurse za finansiranje nevladinih organizacija, da se prvo raspiše konkurs, a da se onda registruje nevladina organizacija koja se prijavi na konkurs i traži pare i čak dobije pare.

Sada imamo slučajeve finansiranja internet portala, dakle paramedija. Znate koliko je para potrebno da se formira internet portal? Nula para. A, onda javi vam se na konkurs i vi dajete pare. Ne dajete uvek pare. Imate vi vaše neke kriterijume po kojima dajete pare, pa neko dobije mnogo, neko zahvati baš koliko mu treba, a neko ne dobije ništa. Da biste bili pravedni morate to ukinuti.

Evo vam još jednog načina da uravnotežite budžet. Dobro je što povećavate sredstva za plate vojnika i policajaca. Naravno i te plate se mogu ugraditi u platne razrede, s tim što bi ova lica koja se izlažu dodatnim opasnostima, dakle lica koja nose oružje, koja imaju posebna ovlašćenja, imali jedan koeficijent koji nemaju ostali i to se da vrlo solidno rešiti, samo treba malo dobre volje. Ni o tome niko ne razmišlja.

Imate slučajeve da vlasti finansiraju sindikate, pa jedne finansiraju, druge ne finansiraju. Na lokalnoj samoupravi opet neko daje pare kako mu se prohte. Imamo čitav niz zloupotreba, a izgleda da nam budžetska inspekcija uopšte ne radi, jer da nam radi budžetska inspekcija ne bi se moglo desiti da Zorana Mihajlović kupuje donji veš u najskupljoj prodavnici u NJujorku državnim parama državnom karticom, pa tek kada su mediji digli dreku onda je ona kao nadoknadila te pare. Da li je, ni to ne znamo. Nije nam kroz budžet iskazano, a voleli bi da jeste.

Tako da iako ste se trudili ovim budžetom mnogo šta da sakrijete, niste uspeli, ministre Vujoviću. Ovom sednicom Skupštine vi ste sprečili temeljitu raspravu o budžetu. Svaki od ovih pratećih zakona, neki su zaista prateći a neki nemaju veze sa budžetom, zaslužuju posebnu raspravu.

Hvala dr Šešelj.
Reč ima ministar Vujović.
Izvolite.

Pokušaću kratko da dam odgovore na neka pitanja konkretna i zamoliću kolege ministre da u delokrugu svoje nadležnosti odgovore na pitanja koja ste ovde ozvučili.
Prvo, samo kratko da pročitam neke činjenice i datume. U procesu budžetskom postoje jasno definisana prava i obaveze, odgovornosti svih organizacija i svih učesnika. Mi smo podneli izveštaje o izvršenju budžeta i podnosimo svake godine u rokovima koji su propisani. Mi – misleći na Ministarstvo finansija. Mi na osnovu predloga, detaljnog predloga izvršenja budžeta koji sastavlja Trezor, na osnovu podataka koji se nalaze u dobro zaštićenom elektronsko organizovanom sistemu, sastavljamo dokumente koji nose sve podatke o primicima i izdacima budžeta, prihoda i rashodima, i to odobravamo na Ministarstvu finansija i prosleđujemo dalje na dva mesta, jedno je informacija Vladi Srbije, a drugo je DRI koja vrši kontrolu toga.
Sledeći korak u tom procesu je kada DRI podnese izveštaj sa primedbama svojim i zamerkama gde ima dosta stvari koje ne mogu tako lako da se razreše zato što kombinuju stvarno izveštavanja sa metodološkim problemima, tipa tretiranja kursnih razlika koje su prethodnih godina bile ogromne i stvarale su veliku nedoumicu, do toga kako se tretiraju pojedina kratkoročna zaduženja, gde takođe postoji raskorak između stavova, ne ulazeći u tehničke detalje, oni podnose svoj izveštaj koji onda zajedno sa našim izveštajem ide na Vladu, na formalno usvajanje i slanje u parlament.
Samo ću reći datume kada smo mi uradili svoj deo posla. Mi smo za 2015. godinu doneli svoj izveštaj i uputili ga Vladi na razmatranje, to je bilo 19. avgusta 2016. godine, sedam, osam dana posle formiranja Vlade 11. avgusta te godine, znate da je Vlada bila tehnička Vlada i nije to mogla da usvaja dok nije formirana 11. avgusta 2016. godine. Mi smo nedelju dana posle formiranja Vlade uputili taj dokument Vladi. Izveštaj DRI je stigao nešto kasnije. Izmenjen je tekst, uvažavajući primedbe DRI, i upućen je 7. decembra prošle godine. Predlažem da podnesete poslaničko pismeno pitanje Vladi da vam kaže koji je status tog dokumenta. Najbolje je pismeno da se podnese zahtev.
Što se tiče završnog za 2016. godinu, mi smo izveštaj podneli 2. avgusta 2017. godine pošto je Vlada formirana krajem juna i posle mesec dana smo podneli taj izveštaj i stanje tog izveštaja takođe bilo bi dobro da postavite poslaničko pitanje u pismenom obliku da vam se zvaničino odgovori od Vlade.
Što se tiče deficita, tu moram da potrošim dva minuta da vam objasnim situaciju. Mi smo prošle godine formirali deficit na nivou od 1,7% BDP uključujući projektno finansiranje. Mi smo sistematski tokom nekoliko godina proširili obuhvat republičkog budžeta i tzv. pomerili većinu onih stavki koje nam međunarodna metodologija dozvoljava iznad linije, da se sve vidi. Pre je bilo gurano jako mnogo tih transakcija ispod linije gde se ne zna tačno šta se dešava. Sve se tretira kao dug.
Znači, prvi korak je bio da eliminišemo rizično finansiranje likvidnosti uz državne garancije, da pomerimo sve transakcije koje je moguće bilo pomeriti iznad linije i da obuhvat budžeta proširimo na projektno finansiranje.
Prošle godine sa projektnim finansiranjem planirani deficit je bio 1,7% BDP. Sredinom godine to je revidirano na 1,1% zbog boljeg izvršenja budžet od plana i tih 1,1% planiranog deficita, to je ta cifra koju citiramo kada sam juče govorio o budžetu, planirani deficit je bio otprilike oko 50 milijardi u ovom trenutku, krajem novembra, se ostvarujem suficit od oko 74 milijarde republičkog budžeta i naša procena je oko 15,16 milijardi ovih drugih stvari uključujući lokal koji ne ulazi u republički budžet.
To je taj suficit koji vi pominjete i tu ste potpuno u pravu. Kako taj suficit utiče na planiranje deficita u narednoj godini? U tekućoj godini ostvarenje zavisi ne samo od redovnih prihoda i rashoda, nego i od vanrednih prihoda i rashoda. Između ostalog, Narodna banka koju pominjete uplatila je značajna sredstva krajem marta meseca koja su ostvarena iz redovnog rada Narodne banke, uključujući i kursne razlike, ali uključujući i povraćaj sredstava, odnosno dobiti Narodne banke, koja je ostvarena na osnovu razrešenja nekih stečajnih postupaka koje je vodila Agencija za osiguranje depozita i na osnovu čitavog niza drugih poslova gde je Narodna banka od strane ove Skupštine imenovana da u ime i za račun Vlade vodi te poslove.
Znači, oni su uredno to obračunali u svoju dobit i uplatili, ne mogu tačan datum da vam kažem, vi to možete upitom da saznate, krajem marta meseca ove godine. Prema tome, to je ušlo u naše vanredne prihode, a ušlo je u njihovu dobit iz prošle godine.
Da budem precizan, Narodna banka, jeste nezavisna institucija kako je to definisano zakonom i u pravu ste potpuno, ona je nezavisna u vođenju monetarne politike, ali odgovara za rezultate te monetarne politike. Onaj deo koji je manje poznato javnosti, koji je jako važan, a to je šta Savet guvernera odlučuje i kako se Narodna banka ponaša i postoje tačke od jedna do, čini mi se 14, koje to definišu. One stvari koje ste vi pomenuli su upravo tu nalaze.
Znači, donosi statut na predlog Izvršnog odbora banke, utvrđuje režim kursa dinara, jako važno, donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama, odlučuje o članstvu u međunarodnim i finansijskim organizacijama, institucijama gde je NBS direktni predstavnik Srbije, donosi finansijski plan banke, a to je ono što ste pomenuli, usvaja godišnje finansijske izveštaje NBS. Znači, poslanici ja mislim imaju pravo da traže te finansijske izveštaje, znači, oni donose plan i donose izveštaj o tom planu. Vrši izbor rukovodioca u organizacionoj jedinici NBS posle interne revizije. Znači, postoji interna revizija i oni to rade, oni vrše izbor ljudi, vrše izbor spoljnog revizora, znači, oni imaju spoljnog revizora i moraju da ga imenuju koji vrši reviziju tih izveštaja. Kao što mi naš završni račun dajemo DRI, koja je tzv. u međunarodnim standardima „suprim modeti institušn“ tj. kod nas da Državna revizorna institucija. Oni rade reviziju tih izveštaja.
Razmatraju izveštaj spoljnog revizora, vrši nadzor sistema finansijskog izveštavanja, upravljanja rizicima, unutrašnje kontrole NBS i ocenjuje da li su računovodstvene politike i procedure usvojene, odgovarajuće koje su usvojene u NBS, usvaja godišnji plan, obavlja interne revizije, vrši nadzor obavljanja interne, malo skraćujem, donosi strategiju razvoja NBS. Znači, sve je to napisano.
Ja ne znam tačno, pošto su oni nezavisni, u kojoj formi od tih izveštaja bi trebalo da bude dostupno i da bude vama dostavljeno, bilo bi dobro da uputite pitanje. To je legitimno pitanje na koji način vi možete da budete informisani o radu. Mogu da vam kažem onaj deo gde oni iskazuju dobit, oni nama dostave dobit.
Zašto toga nema u budžetu? Prethodnih godina smo to stavljali i onda je bila oštra kritika da mi ne možemo da znamo unapred, znači, to tretiramo isto, kao i sve druge vanredne prihode i rashode, znači, to nisu poreski prihodi, a to su dobiti i mi imamo vrlo konzervativnu, iako smo ove godine i prošle godine ostvarili značajne prihode, ne poreske prihode od rada svih onih organizacija uključujući NBS koje ostvaruju dobit, mi to ne planiramo u budžetu, da ne bismo veštački stvarali veće prihode i samim tim i veće apetite, ali redovno to evidentiramo. Prema tome, sve što ostvare i oni i NBS i sva druga javna preduzeća, mi evidentiramo i o tome izveštavamo. Prema tome, tu ne bi trebalo da bude bilo kakvih tajni.
Predlažem da ministar Ružić odgovori tačnije za plate. Ja samo mogu da kažem generalno, mi se već dve godine trudimo da napravimo jedan sistem plata koji će biti transparentan, odgovoran i nuditi mogućnost upravljanja kadrovima. Setite se kada smo doneli Zakon o ograničavanju zapošljavanja u javnom sektoru decembra 2013. godine, onda je jedan od ključnih uslova bilo da se u roku od dve godine donesu zakoni, odnosno uređivanje te sfere da bismo prestali sa grubim organičavanjem zapošljavanja i da pređemo u definisane zapošljavanje, koje će biti u funkciji i plata i zapošljavanja. To još nismo uradili. Znači, to nam još uvek predstoji. Neki zakoni će biti u ovom bloku sada u decembru, a neki zakoni će možda biti kasnije. Predlažem da vam ministar Ružić to detaljnije objasni.
Što se tiče svih ostalih elemenata u budžetu, detalji kancelarije koju ste pominjali ćete naći na strani 67. To je na predlog koji je nama usvojen. Mi smo usvojili tamo gde smo mislili da je opravdano, tu su plate više od 50%, skoro 60%. Poređenje između, bolje će ministar kulture odgovoriti na poređenje pojedinih alokacija u budžetu Ministarstva kulture, samo obratite pažnju da se oni zovu kulture i informisanja. Mi neke obaveze imamo prema standardima u Evropi, da li se to i kako realizuje, to je pitanje posebne diskusije. Toliko za sada.

Hvala.
Prvo povreda Poslovnika, pa replika dr Šešelj.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem predsedavajući.

Povredili ste član 107. dostojanstvo Narodne skupštine i 106. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Obzirom da ste vi gospodine predsedavajući zamenik člana Odbora za finansije, trebali ste da obavestite radi javnosti, a mislim i zbog informisanosti ministra, da NBS, prema Zakonu o NBS, prema Ustavu, prema Poslovniku o radu Skupštine je dužna da do 30. juna dostavi svim poslaničkim grupama izveštaje svoje o radu, a da smo na Odboru za finansije u julu mesecu raspravljali o svih 14. tačaka koje su predmet rada NBS, za prethodnu godinu.

Poslanici svih poslaničkih grupa imaju pravo da dođu na taj odbor. Sa druge strane, povreda je u tome što predsedavajući nije na adekvatan način odgovorio na ovakav napad. Hvala.

Hvala koleginice Tomić.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik. Radi svih narodnih poslanika i javnosti, ovde sam u ulozi spikera i imam jedinu opciju da siđem u klupu i da to objasnim, što ste mi malopre rekli i sugerisali. To je trenutno nemoguće. Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Pravo na repliku ima dr Vojislav Šešelj.
Izvolite.

Mi nismo dobili ni plan monetarne politike NBS, nikada u ove dve godine i nadam se da će uskoro doći na dnevni red poslovanje NBS, pa ćemo imati priliku da o tome raspravljamo.

Ovde bih odgovorio samo ministru Vujoviću. Drago mi je što se priključujete mojoj kritici Vlade zašto Vlada nije podnela izveštaj o trošenju u okviru budžeta za prošlu godinu, odnosno fiskalni izveštaj za prošlu godinu, završni račun budžeta.

Izgleda da je vaše ministarstvo uradilo sve što je trebalo i kada je Vlada trebala još samo mali korak da napravi i da to pošalje, Vlada nije poslala. Međutim, ministre, postoji jedan princip u parlamentarnoj demokratiji. Princip kontinuiteta vlasti. Vi kao Ministarstvo finansija i vlada u celini odgovarate za sve obaveze prethodnih vlada. Ako nijedna vlada od 2003. godine nije podnela finansijski izveštaj, onda vi morate sve te izveštaje da podnesete i da kažete zašto oni nisu i da to bude ubedljiva kritika njihovog rada, afirmacija vašeg rada.

Za Narodnu skupštinu nema promena u kontinuitetu Vlade. Vi se menjate partijski nakon izbora. Jedna partija dobije izbore, druga izgubi i vi se menjate personalno između izbora, ali za Narodnu skupštinu postoji Vlada u kontinuitetu. Imate dakle, da podnesete izveštaje za 14 godina.

Dalje, kažete da je u martu Narodna banka uplatila značajnu sumu novca. Na osnovu toga što je NBS uplatila u martu, vi ste mogli da kreirate budžetsku prihodu stavku, pa da kažete, ako je u martu ove godine uplatila toliko, očekujete i sledeće godine isto toliko, nešto manje ili nešto više. Ili da uzmete prosek, recimo, prethodne četiri godine, pa kažete prosek je bio toliki pa planiramo da nam i ove godine toliko uplatite.

Hvala, vreme.
Reč ima ministar Vladan Vukosavljević.
Izvolite.

Hvala.
Samo nekoliko kratkih osvrta na neke od opservacija koje smo čuli. Dakle, kada je reč o Matici srpskoj, tu postoji nepodeljena saglasnost oko značaja i istorijskog i kulturološkog Matice srpske. Dakle, Ministarstvo kulture i informisanja u potpunosti podržava takvo viđenje stvari. Ono je zajedničko, da je Matica srpska jedna od temeljnih ustanova srpske kulture, istorije, tradicije i identiteta.
Takođe, slobodan sam da konstatujem da u nekom proteklom periodu, da sada ne navodim sve godine, pomoć Matici srpskoj je bila manja i neki njeni interesi su zanemarivani, ali ona bez sumnje predstavlja jednu od ustanova kulturnog jezgra ovog naroda.
S tim u vezi bih skrenuo pažnju samo na podatke budžetskog tipa. U 2016. godini budžetom je za pomoć radu Matice srpske bilo predviđeno 35 miliona, to je 2016. godina. U ovoj 2017. godini, to je 45 miliona i budžetom za 2018. godinu 56 miliona. Znači, imamo jedan jasan trend rasta 2016, 2017. i 2018. godina 35, 45. i 56.
Osim toga, Matica srpska na konkursima za sufinansiranje projekata u kulturi dobija dodatnu pomoć za projektno finansiranje, tako da mi u granicama ovog budžeta i ovih finansijskih okolnosti dajemo, čini mi se, značajan doprinos finansijskom poslovanju i drugim programskim aktivnostima Matice srpske. To ćemo nastaviti da činimo i nastojaćemo da u sledećoj godini ovaj trend budžetskog rasta za odvajanje za poslovanje Matice srpske raste i dalje u ovom tempu, možda i u većem, ali ovaj tempo 35, 45. i 56 je vrlo značajan iskorak.
E, sad, ako to poredimo sa nekim drugim stvarima, to nisu stvari za direktno poređenje. Dvorski kompleks jeste od izuzetno kulturnog značaja, istorijskog, identitetskog takođe, tamo se nalaze remek dela umetnosti domaće i strane, tamo se nalaze platna Pusena, Kanaleta, skulptura Meštrovića itd, itd. Smatramo da taj kompleks i takođe ova suma koja se sada izdvaja, je manja u odnosu na sume koje su se izdvajale 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine, ti iznosi su bili 120 miliona i 100 miliona i 80 miliona.
Tu postoji neki minimum, reč je ogromnom kompleksu koji zahteva investiciono održavanje, naravno i čuvanje tih umetničkih dela od kojih su neka remek dela. Ali, vi ste u pravu ako naglašavate mogućnost da se sam princip rada dvorskog kompleksa u nekoliko promeni i da on ima neke značajnije možda samostalne prihode, ali mi ćemo nastojati, stvari su za ovu, možemo i nekom drugom prilikom o tome detaljnije, ali stvari su u nekoliko komplikovanije, ali to je dostižno i moguće.
Mi ćemo nastojati da taj predlog uzmemo u obzir i da u datim okolnostima vidimo da li postoje dodatni potencijali za jedno turističko i komercijalno obogaćivanje, odnosno povećanje prihoda, ali mi ne možemo da dajemo manje od ovoga, jer negde otprilike na toj granici je sama granica održavanja ukupnog kompleksa u iole doličnom stanju.
Kada je reč o javnom servisu, četiri milijarde, priča nije nova. Međutim, ja samo ukazujem na jednu okolnost koja je vrlo bitna, koju treba imati na umu. Kada se sabere šta dobija javni servis od budžeta direktno, onda i od građana kroz drugi način finansiranja i od samostalnih prihoda kroz marketing, ta se suma na godišnjem nivou kreće nešto ispod 80 miliona evra, negde između 75 i 77, da ne preteram, da ne pogrešim previše, ispod 80 miliona evra.
Ako uporedimo sa javnim servisom Hrvatske, on je ukupno, po drugom osnovu, kroz pretplatu koja je utuživa, itd, ostvaruje oko 220 miliona evra godišnjeg prihoda, javni sektor Hrvatske. Malena Slovenija, koja je četiri puta manja od Srbije, otprilike za javni servis odvaja oko 120 miliona evra, znači za 50% više od Srbije.
To je pitanje finansiranja javnog servisa. Iz ugla Ministarstva kulture, u delu koji se tiče kulture, mi smo relativno zadovoljni ulogom koju javni servis u tom smislu obavlja. Treći digitalni kanal pruža kvalitetne kulturne sadržaje. Na prvom programu postoji kulturni dnevnik, koji se doduše emituje u nedoba, kada većina ljudi spava i mi na to ukazujemo i nismo zadovoljni tim rešenjem. Ali, to je ipak jedan korpus programa iz oblasti kulture koji na relativno zadovoljavajućem nivou, pogotovo ako se poredi sa drugim televizijama i drugima koji imaju nacionalnu frekvenciju.
Što se tiče uređivačke politike, Ministarstvo kulture i informisanja nije u poziciji, kao što vam je poznato, da se tim stvarima bavi. Mi imamo svoje mišljenje o tome, ali mi smo u formalnoj prilici da ga iskazujemo na ovaj način i ovim povodom. U svakom slučaju mi moramo kao država da vidimo šta ćemo sa javnim servisom. On je neophodan, to je jedan, to je mišljenje Ministarstva kulture i informisanja i moje lično. Mislim da bi ga trebalo dodatno finansirati. Ko će da upravlja tim sredstvima i na koji način, je jedno drugo pitanje koje donekle izlazi iz naše nadležnosti. Toliko za početak.