Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.12.2017.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Aleksandra Čabraja

Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje upućujem predsednici Narodne skupštine, ali, isto tako i svim ministrima u Vladi, pa i premijerki, jer se i njih tiče i te kako ovaj naš rad i oni učestvuju aktivno u ovom našem radu ovde.

Naime, to je pitanje koje su već neke moje kolege postavljale u nekoliko navrata, ali ja smatram da ovo sada postaje goruće pitanje koje, zaista, umnogome negativno utiče na naš rad ovde. Neću baš da kažem da ga onemogućava, ali mislim da smo već otprilike došli u tu fazu da on dolazi u opasnost da postane besmislen – kada će se doneti i usvojiti plan rada Narodne skupštine?

Ovo pitanje ne postavljam samo zbog toga što dobro znam da je nemoguće obavljati iole ozbiljan posao, a ja se nadam, drage kolege, da se svi slažemo da je ovaj naš posao krajnje ozbiljan, bilo kakav posao je nemoguće obaviti bez dobrog plana, a ovde nije reč o tome da se održava jedna, dve ili tri sednice ili zasedanja bez nekog plana, već je reč o tome da se to konstantno radi već čitavih godinu i po dana. Po načinu zakazivanja sednice i po načinu održavanja ovih sednica, prosto sleduje kao da smo mi u nekom vanrednom stanju, jer kako drugačije objasniti to da se neprestano dešava da se sednice zakazuju u jako kratkom roku, da, recimo, nema dovoljno vremena da se predaju dopune dnevnog reda, da često nema vremena da se na odgovarajući način urade i predaju amandmani na zakone? I samo radno vreme Skupštine, koje je predviđeno da traje do 18 časova, bukvalno se svaki put, ja ne znam da li su postojala dva ili tri slučaja za ovih godinu i po dana da se nije produžilo.

Ovo ne pitam zbog toga što bilo kome od nas smeta da radimo duže, naprotiv, već zbog toga što se prosto ne zna do kada će se raditi, jer se svakoga dana najavi da će se raditi posle 18 časova, a radno vreme se završi onako kako u tom momentu verovatno nekome odgovara. Ovo pitanje je postalo izuzetno važno u ovom trenutku kada smo dobili budžet i kada je na dnevni red stavljen ne samo budžet Republike Srbije, čiji materijal ima preko 700 stranica, već je u istu tačku dnevnog reda ubačeno još 30 drugih zakona.

Pošto sam više puta rekla da sam dugo radila kao profesor, mene ovo jako podseća na neku situaciju u kojoj bi profesor zadao đacima da, recimo, prošle nedelje smo mi dobili ovaj budžet, dakle, do ponedeljka, deco, pročitajte „Rat i mir“, a uz to možete, ne možete nego morate pročitati još i „Hamleta“, „Don Kihota“, „Fausta“, itd.

Ja vas pitam – da li biste vi rekli da je to dobar profesor i da je to dobar način rada? Da li može ovako da se radi, a pri tom ne pričamo ni o knjigama ni o književnim delima, već pričamo o budžetu Srbije koji se nas, drage kolege, sve i te kako tiče, a ja mislim da se još više tiče građana Srbije i da se još više tiče njih. Nisam siguran da je ovo način kako treba da se radi.

Kada je već reč o stanju u Narodnoj skupštini i o raznim incidentima i problemima na koje se pre svega žali vladajuća većina, ja bih želela takođe da postavim još jedno pitanje o kojem je bilo reči ovde u više navrata, ali nikada nismo dobili odgovor na to – kada će početi sa radom radna grupa za donošenje kodeksa ponašanja narodnih poslanika?

Rad ove radne grupe je predviđen još mnogo ranije. Ona je konstituisana, koliko je meni poznato, ali nikako da počne sa radom, pa ukoliko smatrate da ovaj naš rad ovde nije dobar i da ima problema, ja mislim da bi bilo krajnje vreme da se učini nešto da se pokuša da se to stanje popravi.

Kada je reč o zakonima koji dolaze ovde u proceduru, skrenula bih pažnju da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, Rodoljub Šabić upozorio da Vlada Srbije neke predloge zakona, koji podrazumevaju obradu ličnih podataka, utvrđuje i dostavlja parlamentu a da ne traži mišljenje Poverenika. Ja sam već par puta rekla da mi je jako žao što neke kolege ne interesuju ovakve stvari, trebalo bi da ih interesuju. Dakle, da ne traži mišljenje Poverenika, iako je na to obavezuje i Poslovnik i zakon. Reč je o zakonima koji sadrže rešenje koja se obradom podataka o ličnosti bave na način koji je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Ustavom Srbije.