Osnov je pominjanje predsednika.
Što se tiče napomena za, šta smo čuli, podršku „Er Srbije“, je li tako, to je loše, podrška državnim preduzećima kojima teško ide, i to je loše, podrška subvencijama, i to je takođe loše. Samo jedna napomena, hajde ako se neko ne seća kraja 2013. godine i pripreme budžeta za 2014, je li moguće da se neko ko je sedeo u ovoj sali danas ne seća rasprave koju smo imali pre, koliko, sat i po ili dva?
Mi smo tada ovde pročitali kako je izgledao predlog budžeta, pošto o budžetu pričamo, baš za tu 2014. godinu, i kako je baš onaj ko se tada, gle slučaja, starao o pitanjima koja se tiču sektora privrede ponašao na temu podrške „Er Srbiji“, ponašanja na temu podrške programima subvencija, kako je tada sve lepo razumeo i nije mu bilo ništa strano – i da treba pomoći državnim preduzećima kojima je teško i da treba izdvajati za subvencije, jer imaju smisla i donose neki posao ovoj zemlji, i kako je volšebno sve to izgleda preko noći zaboravio. E sad, ako tako nešto krupno može da se zaboravi preko noći, a nalaziš se na mestu ministra privrede, što ne bi mogao da pati od amnezije i bilo koji narodni poslanik, pa zaboravi šta je rečeno pre sat i po ili dva? Na stranu koliko tu političke štete nanosi samome sebi. Ja u to neću da ulazim.
Neverovatno mi je, nakon skandaloznih primera, da su upravo ljudi sa te strane podržavali da se odustaje od preduzeća kojima teško ide, baš na primeru, evo, „Železare“, da se 5.000 ljudi pošalje na ulicu, a pokaže se u praksi, i to pokaže Aleksandar Vučić, koga pominjete, i SNS i Vlada koju podržavamo, da može da se reši na uspešan način, da može da se spase 5.000 porodica, odakle vam ideja da se i dalje zalažete za tako skandalozne stvari? To ne razumem. Jedino ako poriv za to nalazite baš u tim tviteraškim aktivnostima o kojima pričate i danas.