Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Goran Trivan. Izvolite.
Niste želeli reč? Oprostite, bili ste u sistemu.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Dragan Marković Palma, predsednik poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, juče je izneo stav Jedinstvene Srbije da ćemo mi da podržimo ovaj budžet i to je jedan od razloga zašto nismo stavljali nijedan amandman na ovaj zakon.

Moram da vam kažem da sam u politiku ušao iz realnog sektora. Vlasnik kompanije u kojoj sam radio vrlo često je na operativnim sastancima znao da kaže – kolo vodi Đura kolo se tetura, kolo vodi Vasa kolo se talasa. Moram da vam kažem i to da je „Srpsko kolo“ od juče na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, ali ja hoću da pričam o ovom prvom kolu, ovo koje se tetura ili leti. Iskren da budem, pratim ove budžete od 2012. godine i kada je premijer bio Aleksandar Vučić, 2016. i 2017. godine, on je ovde bio prisutan i jednako je davao odgovore i poziciji i opoziciji. Ritam kojim je tada radila Skupština je bio mnogo drugačiji od ovog danas. Imam osećaj da se nekako teturamo. Ne znam šta je problem.

Ali, kako je predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma juče rekao, a to ste mogli da čujete, da je skoro svim ministrima pojedinačno dao podršku, i ja kažem – poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržava sve ministre. Moram da vam kažem, kada je u pitanju budžet, nije ovo prvi budžet koji donosimo. Ovo je jedan dobar budžet i svi zakoni koje ovde donosimo su dobri zakoni. Ali imamo jedan drugi problem. Na nekim nižim nivoima, pre svega mislim na lokale i na jedan deo javnih preduzeća, uvek nekako umesto da čuvaju te budžete lokalne i gradske, oni traže neke rupe u zakonu i pokušavaju, možda nesvesno, ali uspevaju da naprave ozbiljnu štetu.

Hoću da kažem ministru Vulinu da kada je bio ministar rada i socijalne politike pre dve godine, ja sam mu rekao – ministre, želim da vas informišem da dva javna preduzeća ne plaćaju poreze i doprinose, a ni socijalno radnicima. Rekli ste mi tada – to sigurno nije tačno, proveriću. Posle toga se više, naravno, nismo čuli, vi ste danas ministar odbrane, čestitam vam na tome.

Sada hoću da kažem ministru Đorđeviću – gospodine Đorđeviću, u Vrnjačkoj Banji postoje dva javna preduzeća u kojima se ni dan-danas ne plaćaju porezi i doprinosi. Jedno je preduzeće koje ima tradiciju i traje nekih 30-ak godina, a drugo preduzeće je osnovano sa idejom da zameni ovo prvo, da se ti dugovi oproste i da nestanu. Nažalost, i u ovom novom preduzeću se ne plaćaju. To je transparentno. Zašto vam to kažem? Siguran sam. Ja sam, gospodine ministre, poslanik pod zakletvom i ovde nikada nisam pričao neistinu. To možete da proverite. Vidite sa saradnicima. Znači, hoću da vam kažem da radnici koji imaju obavezu da odu kod lekara to ne mogu da urade, tj. mogu ako imaju čime da plate. Zato vas molim da izađete u susret, nađete način i pomognete ljudima u lokalnoj samoupravi da se te stvari više ne dešavaju.

Juče smo imali, kada je lokalna samouprava, još jedan dobar predlog Dragana Markovića Palme, i to gospodinu Vujoviću hoću da kažem, sasvim je logično, čuli ste juče da kada se rade velike investicije, a investitor prihvati da mu se plati u nekim ratama, onda ne možemo da se pozivamo na RINO. Ali, problem je da u Vrnjačkoj Banji, lokalnoj samoupravi, RINO ništa ne znači i da u ovom trenutku imamo mnogo veće obaveze od realne situacije koju možemo da platimo.

Pre dve godine sam, ovde smo isto imali budžet ispred nas, gospodinu Vukoviću rekao dve stvari, ponoviću ih sada. Prva stvar je da, gospodine Vujoviću, vodite jedan od najodgovornijih resora u ovoj Vladi. Znam da vam nije lako i razumem vas i za ono prekjuče što se desilo, kada vas isprovociraju sa strane zato što ja koliko znam celu situaciju, vi ste ovde došli kao ekspert, a ne kao političar i trebalo bi da nam svima na čast služi to što pričate, a mi ako mislimo da negde grešite, da to argumentovano kažemo. To mislim i danas.

Druga stvar koju sam vam tada rekao je da nemačka privreda u svakom trenutku kada im se desi neki veliki kolaps u sistemu posegne za privrednim resursima, a to su uglavnom bile šume, to je veliko bogatstvo koje ima i Srbija. Mi u Vrnjačkoj Banji imamo 8.600 hektara kojim gazdujemo van „Srbijašuma“ već 27 godina. ja sam uvek to hvalio, ali sada hoću da kritikujem. Zašto? Zato što se neka organizovana kriminalna grupa potrudila da za tri, četiri godine unazad napravi takvu štetu u šumama kojima gazduje Vrnjačka Banja da je pitanje, to je i za ministra ekologije interesantno, da li ćemo ikada moći da nadoknadimo tu štetu.

Pošto ovde vidim i gospodina Stefanovića, ministra policije, njega hoću da pohvalim zato što je policija zadnjih mesec i po dana prvi odreagovala i uhapsila nekoliko ljudi koji, slobodno mogu da kažem, učestvuju u organizovanom kriminalu. Gospodina Stefanovića hoću da pohvalim i na tome što je policija dobila nove automobile i na njegovom obećanju da će vrlo brzo da stignu i nove uniforme. To vam poručujem, ali verovatno i sve kolege koje putuju do Beograda, kad nas zaustave, prvo što nas pita policija je kada stižu uniforme. Evo, ministar je obećao da će uniforme vrlo brzo da stignu.

Slavica Đukić Dejanović, ministarka koja može da ostane i mora da ostane upisana u istoriji srpskog parlamentarizma, kada je u pitanju ministarstvo kojim se ona bavi i problematikom koju ona treba da reši. Naravno, vi ste to juče rekli, ne radite to sami, postoji jedan tim veliki gde verovatno učestvuju svi ministri i to je stvar koja je možda preča od svih stvari o kojima ovaj budžet govori. Hoću da vam kažem da ne bi bilo ni Briselskog sporazuma ni mnogih drugih stvari da smo na vreme, da su neke generacije pre nas vodile računa o natalitetu i o prirodnom priraštaju.

Tako da, ministre, zamoliću vas, budžet je ovakav kakav je, glasaćemo za njega. Zamoliću vas da nađete način da se ovom ministarstvu, ovom resoru, dodatna sredstva daju ministarki Đukić Dejanović, zato što je ovo problem koji sigurno ne može da se reši sa ovoliko novca koliko je na raspolaganju, ali svakako ima vremena i mogućnosti, kao što je juče rekao Dragan Marković Palma, ne moraju svi ministri da troše novac da bi došli do dobrih ideja i realizovali neke dobre planove.

Evo završavam, predsedavajući. Zato onda hoću još jednom kratko samo da kažem, a moram da informišem i ministre, izvinjavam se, Ružića jednu stvar. Gospodine ministre, ministar lokalne samouprave pre vas je otvorio pre izvesnog vremena u Vrnjačkoj Banji jedan elektronski sistem opštinske uprave. Mogu da vam kažem da je radio celih 12 minuta. Vas, kao sadašnjeg ministra lokalne samouprave, hoću da obavestim o tome i da vas zamolim da taj sistem u Vrnjačkoj Banji ponovo profunkcioniše.

Znam da nemam više vremena. Znači, ponavljam još jedan put, poslanička grupa jedinstvene Srbije će podržati i budžet i kompletan set zakona. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Vujiću.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Hvala.
Samo da kažem za ovo što je rekao narodni poslanik Vujić. Istina je na prethodnoj godini smo imali priliku da nabavimo jedan veći broj uniformi za policajce i za vatrogasce, i interventne i radne uniforme, i one, naravno, koje štite sa maksimalnom zaštitom od visokih temperatura. Nabavljena je kompletna uniforma za sve pripadnike žandarmerije. U ovom trenutku do kraja ovog meseca će biti nabavljena i isporučena kompletna uniforma za graničnu policiju i za interventne jedinice policije, što je jedan veliki deo sastava policije, i time ćemo mi biti potpuno u onom vremenskom periodu da faktički svi policajci imaju zanovljenu uniformu i ona će se u redovnim, kako je to pravilnicima predviđeno rokovima i zanavljati. Naravno, pored nabavke vozila, pored nabavke uniforme, radićemo na tome da modernizujemo ceo sistem policije koji istovremeno služi građanima Srbije.
Naime, kada se građani obrate policiji, kada u policijskim stanicama apliciraju za različite usluge koje policija pruža, trudićemo se da to imaju mogućnost da obavljaju i u elektronskom obliku, ali ne samo to već i da faktički mogu uz mnogo manje čekanja, uz mnogo manje, mada su danas čekanja minimalna, dakle, gotovo da nema policijskih stanica u kojima ih ima. Ja sam proveravao, dakle, osim kada je sezonski, kada dođe jedan deo naših državljana koji žive u inostranstvu, osim u tim periodima nema većih gužvi na šalterima za upravne poslove.
Mi smo nabavili jedan veći broj računara, jedan deo čak iz donacije i ti računari se sada pripremaju, stavljaju se nove aplikacije na njih i mi ćemo u narednih, pretpostavljam oko dva meseca da će nam trebati, obnoviti veliki broj računara u policijskim stanicama, pre svega tamo gde je operativa, gde rade policajci sa građanima, i naravno tamo gde su upravni poslovi, a kasnije i na drugim mestima. Drago mi je da vidim da ćemo uspeti da se približimo, da kažem, onim zemljama koje uspevaju, koje su uspele da budu potpuno modernizovane u tom smislu.
Ide sledeća velika faza, a to je moramo da razmišljamo kako da popravimo, pored, da kažem, povećanja plata od 10 % i pored svega onog što će policajci dobiti ove godine i bonusa, da kažem, na njihove plate, i pored onoga što možem da im pružimo kroz vozila i uniforme, pa ćemo da vidimo i šta možemo dalje da uradimo što se tiče uslova rada, a to je naravno poboljšavanje policijskih stanica. Mnoge policijske stanice su stare 50, 60, 70 godina. Mnoge su bile neuslovne i u trenutku kada su useljavane i zato hoćemo da omogućimo da u novim zgradama kroz savremeni pristup koji će omogućiti da građani imaju lakšu dostupnost, ali naravno da pripadnici policije imaju bolje i efikasnije uslove za rad.
Hoćemo da pokažemo brigu prema ovim ljudima i hvala vam što ste to primetili, zaista to je i veliki napor i Vlade i predsednika i parlamenta, to je veliki napor države da pokaže poštovanje prema čitavom sektoru bezbednosti, prema svim ljudima koji u ovoj zemlji se bore za sigurnost, koji se bore za bezbednost i koji hoće da Srbija bude normalna i snažna država. Hvala vam.

Zahvaljujem, ministre Stefanoviću.
Kolega Vujiću, vi ste želeli repliku, obzirom da ste u sistemu? (Ne.)
Izvinjavam se. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, poštovani ministri, drago mi je da ste ovde, da konačno možete da čujete nešto o čemu opozicija govori, pošto, kao što znate, nemamo puno prilike da se viđamo na televiziji. Pripadnicima opozicije uglavnom je zabranjen pristup na televiziji sa nacionalnom frekfencijom, tako da je dobro da barem ovde možemo nešto da progovorimo o nekim važnim pitanjima.

Počeću od nečega od čega je počeo i ministar finansija kada je izlagao, kada je imao uvodno izlaganje o ovom budžetu, a to je od žrtvovanja za bolje sutra. Dakle, on je govorio da smo u prethodnih nekoliko godina prošli kroz žrtve koje se iskazuju u smanjenju plata i penzija i da je to bilo neophodno da bismo smanjili javnu potrošnju koja je bila ogromna, jer su nam takvo stanje ostavile prethodne vlade. Ovo drugo je sve tačno. Situacija je zaista bila loša zbog toga što su prethodne vlade trošile neumereno i onda je kao rešenje nađeno u tome da se žrtva za ovu fiskalnu konsolidaciju pronađe u zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima. NJima su smanjene plate i penzije i tako su uglavnom postignuti uspesi u fiskalnoj politici koji se izražavaju u smanjenom budžetskom deficitu i manjem javnom dugu. To je u redu i to je za pohvalu.

Da li su zaista penzioneri i zaposleni u javnom sektoru morali da plate, da podnesu ovu žrtvu? Da vam kažem da nekoliko stvari u budžetu gde se vidi da još uvek postoje velike disproporcije u tome ko zapravo treba da podnese žrtvu za ovu fiskalnu konsolidaciju, zbog čega se to radi na platama i penzijama, a ne na nekim drugim stvarima koje podrazumevaju veliku neodgovornost ljudi koji upravljaju ministarstvima i vode ovu državu.

Recimo, da kazne i penale za narednu godinu predviđa se 18 milijardi dinara. Znate, to je novac koji će se platiti iz budžeta na to što neki ljudi u Vladi neodgovorno obavljaju svoj posao i to danas, ne pre pet, šest, sedam ili deset godina, nego danas. Zbog čega se sudovi morati da nateraju Vladu da plati te kazne i penale, a ona će to da plati ponovo novcem građana Srbije? Da smo imali odgovornije ministre, odgovornija ministarstva, odgovornije državne službenike, možda bi ove kazne i penali bili manji. Da vam dam jedno poređenje, dakle, na kazne i penale ove godine plaćamo, odnosno naredne godine, 18 milijardi dinara, a samo za plate koje smo smanjili od 2015. godine do danas štedimo nešto malo više od 20 milijardi dinara.

Znači, da pretpostavimo situaciju u kojoj se država odgovorno ponaša prema sudskim postupcima, prema obavezama koje ima i da, recimo, smanji ove kazne i penale na nulu, ne bismo uopšte morali da smanjujemo plate zaposlenima u javnom sektoru.

Na subvencije dajemo sledeće godine 42 milijarde dinara. Dakle, kada se izuzmu subvencije za poljoprivredu, za kulturu, ovo je takođe ogroman novac. Sav ovaj novac ili ogroman deo ovog novca ide na pokrivanje tekućih poslovanja, plata u javnim preduzećima ili u društvenim preduzećima koja još uvek nisu privatizovana, kao i na subvencije u privredi od kojih se očekuje veliki privredni rast. Kao što znate, za one koji se malo razumeju u ekonomiju, ovo stvara veliki moralni hazard, tj. kada nekom unapred kažete da ćete mu neprekidno pokrivati gubitke ili plate u njegovom poslovanju, ona nema nikakvog razloga da reorganizuje svoje preduzeće i da se ponaša odgovornije u poslovanju. Veliki broj javnih preduzeća pravi gubitke i veliki broj javnih preduzeća to radi upravo zbog toga što zna da ima ko da mu pokrije gubitke koje pravi u budućnosti.

Ministarka je rekla da će doći ovde danas da nas obavesti o tome na koji način subvencije u privredi doprinose rastu BDP. Nije došla danas, ne znam zbog čega, ali daću vam samo jedan kratak pregled. Ako je politika subvencija koju sprovodimo već nekoliko godina tako dobra, valjda bi se odrazilo u većem rastu BDP. Pogledajte komparativne podatke iz regiona. U prethodne tri godine, 2014, 2015. i 2016. godina, daću vam podatke o prosečnom privrednom rastu u regionu. Rumunija prosečan rast 4%, Makedonija 3,4%, Mađarska 3,15%, Kosovo 3%, Albanija 2,67%, Crna Gora 2,57%, BiH 2,22%, Hrvatska 1,3% i Srbija 0,5%. To je proizvod politike subvencija za koju se u Vladi tvrdi da daje veliki doprinos privrednom rastu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Hvala.
Ja samo hoću da kažem vezano za kazne i penale. Voleo bih da je pravosudni sistem tako brz i efikasan, da nešto što je država propustila možda u ovoj ili prethodnoj godini, presudi već danas. Apsolutno ne.
Ovo su presude iz 2004. 2005. 2006. i 2007. godine i, možete da proverite samo za vojne penzije se platilo 10 milijardi dinara.
Samo za vojne penzije iz prethodnog perioda, pre nego što je SNS bio i blizu vlasti. Pogledajte koje su cifre, koje su napravljene u tim godinama i koliko štete država plaća danas. Ja znam za ministarstvo kojim rukovodim šta sada plaćamo vezano za smenski rad iz tih godina. I evo vi gospodine Pavloviću recite, ako vi imate drugačiji podatak.
Evo baš hoću da čujem od vas da li imate drugačiji podatak dao sam vam sad prostor za repliku da čujem konkretno podatak koji vi iznosite građanima. Hvala.

Gospodine Pavloviću, imate naravno osnova za repliku, ali pre vas, imamo prijavljenih još predstavnika predlagača, s obzirom da ste imali više postavljenih pitanja.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Goran Knežević. Izvolite.

Hvala lepo.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje je bilo oko subvencija i ja mislim da je bilo pravo uživanje juče slušati ministra profesora Vujovića koji je na jedan sjajan način objasnio šta znači 87 milijardi dinara u budžetu Republike Srbije za 2018. godinu.
Ja bih se osvrnuo na jednu stvar, a to je ono o čemu ste vi sada govorili, o subvencijama, podsticajima za investitore u Srbiji i tu se, ne često i u javnosti i ovde u Skupštini provlače prilično pogrešne i netačne teze, a ja mogu da mislim samo da to može da bude ili zlonamerno politikantski ili ono šta mislim zbog čega ste vi rekli, mada me to čudi, jer ste bili angažovani u Ministarstvu privrede, a to je da ne postoji dovoljno informacija i ja prihvatam tu grešku, da eventualno kao Ministarstvo privrede nismo se dovoljno bavili marketingom i nismo dovoljno javnosti objasnili kako funkcioniše princip subvencije u privredi i kakvi su efekti toga.
Prva teza koja se provlači je pogrešna, favorizovanje stranih investitora, potpuno netačno.
Krajem 2015. godine usvojen je Zakon o ulaganjima, koji je potpuno izjednačio domaće i strane investitore, potpuno. Od tada je realizovano 39 investicionih projekata, od kojih su osam domaći investitori.
Mi mislimo da je to malo, da je to preko 20%, i zato smo već 2016. godine doneli Uredbu o privlačenju direktnih investicija, gde smo potpuno spustili limite i prilagodili ovu budžetsku liniju za domaće investitore.
Dakle, limit je spušten na zapošljavanje svega deset ljudi i investiciju od 100 hiljada evra. Na taj naš javni poziv, javilo se 34 investitora. Svi su iz Srbije, svi su domaći investitori i svi su rešeni pozitivno.
Još jedan podatak, možda znate da smo u deceniji preduzetništva predvideli, a to i ove godine imamo u budžetu, preko 18 milijardi dinara za podsticaj malim i srednjim preduzećima, od toga 7,5 milijardi je bespovratnih sredstava.
Što se tiče efekata, o čemu ste takođe pričali, imamo veoma jasne efekte, a da li je to malo ili mnogo, reći ću vam te podatke.
Znači, rekao sam vam 39 investicionih projekata, od donošenja Zakona o ulaganjima, plus deset koji su u pripremi i koji će biti potpisani do kraja ove godine. Efekat je da ulaganja investicija, osnovna sredstva iznose preko 540 miliona evra i da će to omogućiti 29.500 novih radnih mesta, od čega je 23.800 i nešto već zaposlenih.
Prema tome, to je samo efekata na zapošljavanje.
Takođe, govorilo se o efektima finansijskim svega toga. Ako uzmemo u obzir samo poreze i doprinose, onda se ta investiciona ulaganja vrate već, odnosno ulaganja subvencije države vrate u roku od 26 meseci.
Ako uzmemo u obzir i sva ostala davanja državi gde su PDV, porez na dobit, porez na imovinu, taj rok se spušta na 16 meseci. Već za 16 meseci subvencije koje dajemo investitoru vraća.
Još jedan podatak je važan u samoj tehnici. Ne postoji predfinansiranje. Ugovorom su investitori obavezni da ispune deo svojih ulaganja, tako da mi praktično njima u tranšama dajemo njihove pare. Nije to uvek slučaj, ogradiću se, ali u većini slučajeva, mi ne koristimo pare, nego njihove pare koje uplaćuju za javne prihode, uplaćujemo njima kao subvenciju.
Treća stvar koja je jako važna kod ovih investicija jeste transparentnost u radu, o čemu ste mnogo pričali i prošle godine za budžet, tokom čitave godine. Znači, uveli smo vrlo transparentne procese. Mi imamo četiri stepena odlučivanja. Prvo se odlučuje u Razvojnoj agenciji Srbije, pa u Ministarstvu privrede, formiranim u skladu sa Zakonom o ulaganjima, Savet za ekonomski razvoj u kome se nalaze tri ministra u Vladi Republike Srbije i na kraju kao četvrti stepen, Vlada Republike Srbije donosi odluku.
Prošle godine ste zahtevali i ispunili smo i to na portalu Ministarstva privrede imate sve ugovore potpuno objavljene sa svakim od investitora, tačno imamo trenutak kada im se uplaćuje novac i na osnovu kojih izveštaja.
Još nešto jako važno, takođe se provlačila teza da je ovo naš domaći izum i da je to naš stav, da samo mi dajemo to u Evropi, nije tačno.
Većina zemalja EU od Slovačke, Mađarske, Češke i ostalih zemalja, praktično isplaćuju na vrlo sličan način investitorima ove podsticaje.
Znači, da li je to samo na visinu investicija, na broj zaposlenih, na neki procenat od investicija, ali u principu, to je praksa i u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj, koje su izuzetan ekonomski rast doživele preko ovih investicija. Još nešto je jako važno, provlači se teza, mi damo te pare nekom stranom investitoru, a on dođe i uzme te pare i posle pet godina odlazi.
Mogu da vam kažem da je 27 značajnih kompanija donelo odluku o reinvestiranju. To je negde oko 60% kompanija koje su ulagale, ulažu i drugi, treći, četvrti i peti put. Imamo „Leoni“ fabriku u Nišu, na jugu Srbije, koji otvara već petu fabriku.
Hvala vam.