Predsedavajući, povredili ste član 96. stav 1. alineja 3. i član 98. stav 3, koji jasno kažu da predsednik, predstavnik poslaničke grupe, koji ima pravo da govori do 20 minuta u jednom, može da podeli eventualno u dva dela, ali to se ne odnosi na ovakav način deobe vremena, nego pre početka rasprave poslaničkih grupa i na kraju. U krajnjem slučaju, čak i ako preširoko tumačite ovo što ste danas vi skloni da široko tumačite Poslovnik, već su bila dva javljanja, to je maksimalan broj javljanja koji može da bude šefa poslaničke grupe od strane uvaženog gospodina Nenada Čanka.

Da vas podsetim, član 98. stav 3, kaže da poslanička grupa, to se naravno primenjuje i na šefove poslaničkih grupa, ne mora da koristi svoje vreme. Znači, diskusija je limitirana do 20 minuta. Gospodin Čanak je iskoristio svoje vreme i ja vas molim da vi ne kršite Poslovnik dalje, jer kršenje Poslovnika, odnosno preširoko tumačenje njega, videli smo do kojih nas je sve faza dovelo. Zahvaljujem.

Hvala kolega Komlenski.
Ja sam poštovao član 104. Poslovnika, imajući u vidu da gospodin Nenad Čanak ima naravno pravo na određeni broj replika. To pravo je iskoristio, javio se ponovo, ali ja ću samo zamoliti da dam prvo reč gospodinu Zoranu Đorđeviću, ministru, da da odgovor na određena pitanja i posle toga ide replika. Sve drugo je naravno procena predsedavajućeg, dakle u skladu sa članom 104. Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni? Ne.
Izvolite ministre Đorđeviću.

Poštovani gospodine Čanak, došli ste verovatno kasno i ne znate, niste pročitali da donosimo Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, gde upravo ideja Vlade jeste da na zakonit način je ozakoni i donese kako i na koji način će da pomogne porodicama sa decom, koji će se odnositi na prvo, na drugo, na treće i na četvrto dete.
Šta ova Vlada čini? Osnovala je 2014. godine Savet za demografiju i to pokazuje ozbiljnost ove Vlade da timski radi i da timskim radom dođe i analizira, dođe do nekih rešenja koja će da predloži. Zakon predviđa da je omogućeno ministru da uredbom uređuje kako i na koji način će da stimuliše i da podstiče rađanje dece i na taj način, brzim načinom da Vlada može u skladu sa svojim mogućnostima, ekonomskim mogućnostima da predlaže i vrlo brzo donosi ta rešenja.
Ideja nam je da u vrlo bliskom periodu uspemo da Srbiju iz jednog negativnog prirodnog priraštaja vratimo u plus.
Ono što je takođe ovim zakonom predviđeno, jeste da povećavamo iznos za prvo dete, zatim povećavamo roditeljski dodatak, paušal za opremu koju će dobijati sve porodice bez obzira na rođenje deteta, a takođe želimo i da ova Vlada svojim merama omogući, ono što ste vi postavili kao drugo pitanje, zadržavanje mladih u Srbiji, odnosno kako i na koji način će to činiti.
Činiće tako što će svojim merama u globalu, donoseći moderne zakone, gradeći jednu modernu i ekonomski jaku Srbiju, stvarati atmosferu i uslove da naši mladi ostanu. To nije ni malo lak posao, s obzirom na uslove i sve ono što je ova Vlada zatekla 2012. godine. Budite uvereni da ćemo učiniti sve da upravo bude tako i da rezultat toga bude i povećan natalitet, ali i rezultat toga da mladi ljudi žele da ostanu u Srbiji, ali i da drugi mladi dolaze u Srbiju.
Na kraju imam jednu molbu za vas, a to je da samo ako možete u izlaganju vašem našu južnu pokrajinu zovete pravim imenom - Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija. Hvala.

Hvala, ministre Đorđeviću.
Pravo na repliku, gospodin Nenad Čanak. Izvolite.

Biću kratak.

Uvaženi gospodine ministre, ulaganje u granične prelaze je državna stvar i ona nema veze sa AP Vojvodinom, tako da je vrlo bitno da sve te stvari vrlo precizno uradimo. Jer, ako je, recimo, neki put na teritoriji Vojvodine autoput, onda je učtivo, ako to spada u kapitalno ulaganje koje se računa u budžet Vojvodine, da onda i deo putarine ostaje u budžetu Vojvodine, a ne da se centralizovano prikuplja. Mislim da se tu možemo složiti.

Što se tiče ovog predloga, Skupština AP Vojvodine na svojoj sednici održanoj 8. novembra 2013. godine, znači pre četiri godine, je usvojila Platformu o polaznim osnovama za izradu Zakona o finansiranju AP Vojvodine. Ta platforma je, evo, odmah gotov predlog od koga se može početi. Nije uopšte sporno, sve to može da se reši ukoliko postoji politička volja.

Ali, takođe je važno da se razumemo da mi ovde možemo da se raspravljamo o procentima ili o ovome ili o onome. Suština ovog budžeta je demonstracija aktuelnih političkih odnosa, koju ja potpuno razumem, ali moram da primetim da bez decentralizacije i bez više novca u lokalnim samoupravama, više novca autonomnim pokrajinama, za sada jednoj, a videćemo koliko će ih biti, će ova Vlada imati problema i svaka buduća da zadovolji potrebe građana na način koji bi bio bolji nego do sada. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Čanak.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite, kolega Vukadinoviću.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, mi smo se čuli negde na početku ove rasprave, a evo sada i pri samom kraju.

Meni je žao što nije nastavljeno u tako koncilijantnom tonu kao što je prvog dana stvar tekla. Možda neke kolege misle, i sa jedne i sa druge strane, da će biti bolje da podignu gledanost ovog programa tako što ćemo pokušati da pretvorimo Skupštinu u rijaliti, pa će onda prenos biti gledaniji. Ali, ne možemo se mi takmičiti i ne treba da se takmičimo i da pokušavamo da se takmičimo sa rijaliti programima, nije to naš posao. Brže bismo završili čak i da smo duplirali vreme, 59/2MO/LŽ

što je bio apel i moj i većine naših kolega, da smo duplirali vreme za raspravu. Kolege iz vlasti, odnosno iz pozicije bi onda imale mogućnost da bolje i opširnije iznesu pohvale na račun budžeta, a mi sa ove strane neke primedbe. Onda bi se bolje videlo ko ima neke primedbe i zamerke, a ko prosto samo demagogiše, bilo da hvali, bilo da kudi taj budžet.

Naravno da građane Srbije ne zanimaju previše naše akademske rasprave i zato ću ja preskočiti ono što je gospođa premijerka Ana Brnabić pomenula. Nije pomenula mene, ali je pomenula neke tri stvari, a sve tri sam ja rekao i možda još neko od kolega. I kada je reč o tome da je budžet neoliberalan, i da na neki način inaoguriše i nastavlja kurs ekonomske kolonizacije zemlje, i da ovaj autoput Niš- Merdare- Priština - albanska obala na neki način geostrateški ugrožava geostrateške interese države Srbije. To sam rekao i to mislim. Mislim da je to dosta jasno.

Gospođa Maja Gojković, predsednica naša, nije mi dala repliku juče da odgovorim kratko i pristojno gospođi ministarki Mihajlović, pošto je ona održala jednu lepu priču o tome kako su putevi važni i kako je uvek bolje da imamo autoput nego kozju stazu. Naravno da je važno, ali postoji budžet koji utvrđuje prioritete. Ja sam mislio i tada i sada da za ovu državu nije prioritet autoput Niš-Priština-Albanija i da je to prioritet za neke druge i neke druge zemlje, pre svega za Albaniju, da je to prioritet možda i za neke strategije u Briselu, NATO paktu ili u Berlinu, ali svakako ne za državu Srbiju.

Naravno da je bolje da imamo dobre puteve svuda, ali mislim da bi kroz Srbiju moglo povući mnoge i ima koridora koji bi mogli biti ili dovršeni, a dovršavaju se, ili bi mogli biti početi i napravljeni prema moru i prema BiH, Republici Srpskoj i ovamo gore kroz Vojvodinu.

Bilo kako bilo, kažem, nećemo sada praviti simpozijum o neoliberalizmu, niti o savremenoj globalizaciji i tokovima, nego bih onda rekao nešto vrlo konkretno, a što nisam stigao da dotaknem. To su ovi transferi, nenamenski transferi po jedinicama lokalne samouprave. To je samo deo ovog budžeta, nekoliko stranica, na 192, 193. i 194. strani gde se vidi kako je država namenila kojim opštinama lokalnim samoupravama kolike pare. I to je nevolja sa ovim budžetom i u velikoj meri sa ovom politikom.

Gospodin ministar Vujović je rekao i složili smo se delimično za plate i penzije, ali nije mi objasnio zašto nije ukinuta ta mera. Zašto ovo povećanje i mogućnost da se odradi ovo povećanje, zašto se izvršava kao neki akt milosti vlasti, a ne da prosto ukinemo meru? Ja sam rekao tada, a kažem vam i sada da se plašim da će neki budući sudovi, bilo naši, bilo međunarodni, donositi odluke, odnosno mere kojima će morati neke buduće vlade da vraćaju taj novac koji je oduzet, pre svega za penzije. Videćemo da li će biti tako kao što se radi sa deviznom štednjom.

Dakle, ne sviđa mi se ta mera da Vlada, mi smo ovde usvojili to, prvo lokalnim samoupravama oduzme sredstva, smanji procenat za lokalne samouprave, a onda im kao milost, po nekom čudnom kriterijumu, vrlo čudnom kriterijumu, i to kada bi pogledali i imali dovoljno vremena da pogledamo ove razreze, onda im vraća te pare koje su im prethodno oduzeli.

Onda dolazimo u situaciju da, recimo, maleni Petrovac po tim transfernim dobije strašno mnogo novca, mnogo više od relativno velikog Pirota, a tri puta više od Požarevca. Preševo jako dobro prolazi, a Sremski Karlovci malo. Rodno mesto našeg kolege Milije, Svrljig je prošao vrlo dobro sa 257 miliona. Zato je Senta u Vojvodini vrlo loše. Sjenica odlično, sa 415 miliona, znatno više nego Smederevo. Tutin izvanredno, sa 466 miliona, mnogo bolje od mog Sombora npr. Surdulica bolje od Subotice.

Naravno da ćete vi reći da se tu uzima i faktor razvijenosti, ali ovde nije samo to. Primarni kriterijum bi ipak trebalo da bude veličina i broj stanovnika. Teško je izbeći utisak da je reč o jednom voluntarizmu i da se na neki način nagrađuju neke lokalne samouprave ili lokalne vlasti po, kažem, netransparentnom kriterijumu. Moglo bi se o tome govoriti i mnogo šire.

Isto tako, pomenuli smo onu beogradsku gondolu, za koju je potpuno jasno da nema nikakvo ekonomsko opravdanje, da je relativno skučen i stešnjen budžet države Srbije, izdvaja pare za neku beogradsku gondolu, pri čemu beogradska vlast se hvali kako jako dobro stoji. Pa, neka finansiraju gospoda Mali i Vesić tu gondolu od svojih prihoda, odnosno grad Beograd, pošto ste, eto, rekli da su popravili svoj bilans. S druge strane, vidimo da dve godine traje borba jedne male opštine Čajetina na Zlatiboru i tamošnje opštinske vlasti da izgrade turistički važnu i relevantnu gondolu koja je, pazite sad, osam puta duža od ove koja bi trebalo da bude u Beogradu, a jeftinija je od ove. Dakle, moguće je da postoji neko ekonomsko opravdanje, ali ne vidim opravdanje da država Srbija koja nateže i steže taj budžet mora to da finansira.

Na kraju, zaista na kraju, u jednom trenutku je gospodin Lončar, kada je odgovarao kolegi, pomenuo mađarski primer, pa je rekao – da, ali Mađari sada otprilike sve vraćaju pod nadležnost države, i ono što su privatizovali i što je bilo privatno-javno partnerstvo, onda sada pokušavaju da vrate nadležnost države. To je jedan put, ja nemam ništa protiv toga, idite tim putem, ali ova Vlada, koja stalno priča o tome kako su prethodnici sve razvukli, rasprodali itd, tu nažalost ima i dosta istine, ali očito nisu sve rasprodali. Moje ključno pitanje je, pre svega – zašto se prodaje, odnosno zašto se daju koncesije za aerodrom Beograd? Zašto se prodaje PKB? Šta je sa „Lastom“? Znači, zašto ne pokušamo da dovedemo profesionalni menadžment u te firme? Ako su loša, korumpirana rukovodstva, stara, promenite ih. Dovedite kompetentne ljude. Imate i nož i pogaču u svojim rukama. Pokazalo se da država ne mora da bude loš vlasnik i u Mađarskoj i u Nemačkoj i u Skandinaviji. Zašto onda mora u Srbiji samo da bude loš vlasnik?

Ako sami nabrojite primere zemalja, strašan je ovaj problem odliva mozgova, odliva mladih. Porodica je zaista u problemu, ali deca mojih prijatelja, prijatelji moje dece masovno napuštaju. Ne vredi sad da se mi prepucavamo ko je za to krivlji. Činjenica je da je poslednjih godina taj trend strašno uzeo maha. Ne vidim da će ovaj budžet moći i dati osnove da se taj trend preokrene. Makroekonomski to jeste skockano, naravno, pod pretpostavkom da rast bude 3,5%, ako ne, onda će brojke biti drugačije, ali nevolja je u tome što meni malo liči sve ovo na onu čuvenu poslovicu, ja i gospodin ministar obično razgovaramo i u poslovicama – operacija uspela, pacijent umro. Hvala.

Hvala, kolega Vukadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministri, odmah na početku da kažem da neke kolege treba da promene zanimanje, treba da pređu u dualno obrazovanje i da budu zavarivači, to je deficitarno, s obzirom da ne zaslužuju da nose pravnu diplomu, diplomu pravnika, a i ta diploma je bila javno-privatno partnerstvo, stečeno je u kafiću „Bona Fides“. Ako nije hteo tamo profesor da potpiše, onda kod Vodinelićke, pa onda na završni ispit na državni fakultet, da bude da je diplomirao tamo. S obzirom na njegovo samo zvanje, a ne znanje, ja mu ipak predlažem da pređe na dualno obrazovanje i da imamo to deficitarno zanimanje jednog više.

Kao neko ko živi na selu, ja razumem ove što pate za selom, a žive u gradu. S tim u vezi, moram da kažem da je ovaj budžet domaćinski i odmah da pitam – ti koji žive u gradu, a plaču za selom su 2016. godine za poljoprivredu izdvojili 136 miliona evra. Danas plaču zato što je 291 godišnje. Toliko dobijaju subvencija poljoprivrednici. Onda razumem ove druge. Ukupne subvencije u poljoprivredi, evo, ministar poljoprivrede je tu, 34 milijarde i 315 miliona, koliko ja znam. Godine 2012, odnosno budžet projektovan 2011. za 2012. godinu, bilo je 19 milijardi i nešto. Danas oni plaču valjda što poljoprivrednici dobijaju 16 milijardi više nego u vreme kada su oni vladali. Odmah da ih pitam, 2011. godine su projektovali budžet i skupili 824 milijarde, danas se skupi hiljadu i 180 milijardi, ili 354 milijarde više. Onda oni kažu da ova Vlada nije domaćinska. Valjda zato što je skupila 356, a da nije dizala poreze, ne značajno, 356 milijardi, ili tri milijarde evra. Moje pitanje ovim vojvodama sa Maldiva, sa jahtama, jastozima itd. je – gde su išle te tri milijarde? Sve na Maldive, Vis, Hvar, belosvetska letovališta, Devičanska i neka druga ostrva itd. Gde je to išlo?

Ovi što brinu o paorima i investicijama, da pitam – koje je to Zoran Živković imao investicije kad su mu dali zemljište na 40 godina? Koliko je ljudi zaposlio na tom zemljištu na Fruškoj gori? Danas kukaju, ministre, 16 investicionih programa do sada, oko sedam hiljada hektara, kao paori su oštećeni. Kako? Koji paori? Hajde da vidimo. Danas se izdaje, zahvaljujući zakonu iz 2015. godine, na kraju, umalo da budem žrtva tog zakona, da padnem ovde u Skupštini, početkom 2016. godine stupio je na snagu, primenjen je, ministar poljoprivrede je tu, ukupno je u program uneto 130 hiljada hektara da izdajemo više nego prethodnih godina i, za razliku od njih, ubiramo godišnje 53 miliona evra. Za tih 53 miliona evra, u privatizaciji, onoj divljoj, predatorskoj itd, prodato je 300 hiljada hektara oranica, odnosno društvenog kapitala, sa 300 hiljada oranica u Vojvodini. E, to su njihove zamerke. A kad čujete tamo nekog profesora koji kaže da se malo izdvaja, evo da ga podsetim. Bio je na listi stranke koja je izdvajala 136.633.739 evra, ministar možda ima iste podatke ili slične, 2006. godine. Sada kuka – prethodne godine smo izdvojili 309 miliona, gotovo tri puta više, dva i po puta sigurno. Ove godine do sada 268 miliona evra, 2018. godine je planiran 281 milion evra.

Sva ta kuknjava, po meni, nema nikakvog smisla. Ako vole selo, onda to treba da priznaju. Kao što ću ja da zahvalim SNS-u i svim drugim strankama koje su stavile jednom poljoprivrednika, kakav je – takav je, na listu, njima nije palo na pamet, to nisu stavljali, a kamoli da stave dve seljačke stranke, koliko ih ima u Srbiji, i da nam dodaju u odnosu na njih od 120 do 150 miliona u agrarni budžet, odnosno u podsticaje u poljoprivredu. Iz tog razloga ja poštujem i vladajuću većinu i Vladu. Ali, Vlada koja izgrađuje zemlju i koja ima energiju mora biti podržana bez obzira na pojedinačna iskakanja, greške, jer ko radi taj i greši. Ne greši samo onaj ko ne radi ništa, a oni su slabo radili a puno grešili, tako da su na određen način devalvirali ovu izreku. Neki ljudi greše, a neki ljudi su bili grešni.

Dame i gospodo narodni poslanici, oni pričaju o malom rastu BDP-a, 2%. Samo kukuruz da vratimo u normalno stanje 500 miliona evra, evo, neka računa ministar poljoprivrede, plus šećerna repa, pšenica, soja, sve što je podbacilo, gotovo 1,5% BDP-a. Da nije bilo ekstremne suše, energiju neću da spominjem, nizak vodostaj itd, da nije bilo suše, BDP bi nam rastao 4%. Još nešto, ovaj BDP raste iz proizvodnje. NJihov BDP je rastao u stilu – prodam njivu pa idem u trgovinu da kupujem i rastu mi usluge, trgovao sam. NJihov BDP kada je rastao, rastao je od prodaje kapitala, zaduživanja i onda su za tuđi novac i novac dobijen za prodaju firmi itd. Kupovali stranu robu i te usluge iz trgovine su rasle i oni su to zvali rastom BDP-a, on je isključivo rastao od trgovine, usluga, nije rastao od proizvodnje, kao što je sada slučaj.

Sve njihove prigovore sam pažljivo razmotrio. Godine 2011. su projektovali budžetski deficit 113 milijardi. Mislim da bi on dostigao 160. Znači, projektovali su ga na 14%, dostigli su 20% i danas kažu da je greška 0,6%, iako i oni znaju da će to biti suficit.

Onda nam ostavljaju pitanje kako će to rasti PDV? Iz prostog razloga što su povećane penzije i plate, pa ti obični građani za razliku od ovih njihovih tajkuna koji talože bogatstvo tamo na belosvetskim ostrvima, taloženjem bogatstva su proizvodili siromaštvo, ova Vlada na određen način vraća novaca siromašnima, pravilnije ga raspoređuje, zato što oni troše novac unutar zemlje. Podižu potrošnju tražnju i zato će PDV da poraste.

Teško je nerazumnom objasniti da se to može, on ne bi bio nerazuman. Takođe, je ovde bilo prigovora, ministar Knežević zna, i nekih priča oko nekih rezervi i ja sam tražio kontrolu. To zna i ministar Knežević, a zna i ministar LJajić koji nije tu. I mi smo našli 2013. godine i njihove ruke u tome.

Danas je ona mali potomčić od Vuka potomka i onaj tamo sa Marinikom Tepić, oni imaju običaj da to kažu, evo ja obećavam, moja žena neće izlaziti na konferenciju za štampu da plače, bez obzira što je ničim izazvana, ničim zasluženo dovedena u to veslo. A ko je to uradio? Čovek koji kaže da mu ne valja država, da je partijska. Ta partijska država je njemu isplatila 893 hiljade dinara za traktor koji je nabavio od Republike Srbije, ne znam da li ministar ima taj podatak, ali ja tvrdim da je on to trebao da dobije. On je to dobio na zakonit način za razliku od njih, mi nismo vršili selekciju na naše i njihove, nego svako ko je ispunio uslove. Na predračun, dobije pravo da kupi traktor, a kada ga kupi onda pravo na povraćaj i nikoga nismo osakatili na način na koji su oni to radili.

Oni treba da znaju, svoja prava treba da iskoriste, ali su i obavezni mali od Vuka potomka je dužan i obavezan da nam kaže šta je bilo sa 55 miliona dinara koji su on, njegov starac koji je bio u javnom sektoru zato ga pominjem – šef Nacionalne službe za zapošljavanje za negu starih lica ispumpali i stavili u svoje džepove.

Danas je pokušao da me uvredi, to ne može svako sada je otišao, njemu je poruka, ova Vlada, on to ne shvata nije zahvalna samo na pohvalama, već i na savetima, čak i na kritikama.

Nije važno vladati, važno je zemlju izgrađivati i svi mi treba da učestvujemo u tome. Merdevina uspeha se ne može popeti sa rukama u džepovima, kao što su ovi iz stranke bivšeg režima hteli. Oni su umesto merdevine uspeha doživeli kao lift. Mi moramo biti za razliku od njih vredni, posvećeni svakoga dana. Vreme treba da provodimo na strugu, plugu, ne na kauču, ne u kafićima i ne na Maldivima.

Hvala kolega Rističeviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 31. tačke dnevnog reda.
Nastavljamo sa radom u ponedeljak, u 10,00 časova. Dakle, 11. decembar, ponedeljak, 10,00 časova. Hvala vam.
(Sednica je prekinuta u 21.25 sati.)