Znači, u decembru mesecu 2017. godine u ovom objedinjenom dnevnom redu od 31 tačke, tačka 31 glasi – Odluka o davanju saglasnosti na finansijski plan REM-a za 2017. godinu.
Ja sam prvo mislio da je neka greška, da je to 2018. godina. Međutim, u pitanju je 2017. godina. Znači ono što je trebalo da se uradi do marta 2017. godine radimo u decembru mesecu 2017. godine. Dobro, nemamo ni Zakon o završnom računu budžeta za 2016. godinu, ali nemamo ni za 2003. godinu, ni za sve ove godine na ovamo.
Šta možemo danas da pričamo u okviru ovog epohalnog vremena od 35 sekundi po svakoj tački dnevnog reda? Možemo da pričamo o kontinuitetu. Znači, 2000 godine, kada je DOS na paljevini ove zgrade došao na vlast, on je krenuo sa izgradnjom koridora prema Briselu i oni su taj koridor radili nekoliko godina, prvo Đinđić, pa onda Koštunica, pa onda zajedno Koštunica i Tadić, pa Tadić, a od 2012. godine taj koridor nastavlja dalje da gradi ekipa koja je i danas kao koalicija na vlasti i to su samo trase.
Šta se desilo sa našim budžetskim sistemom? On je 2001. godine metodološki promenjen, pa je onda još jednom metodološki bio promenjen kada je bila potreba da se Mlađan Dinkić izabere za, gle, najboljeg ministra u Evropi, pa se onda javio onaj veliki suficit i nacionalni program, da bi posle nekoliko godina bilo rečeno – to je sve bila laž. Ali, on je čovek dobio nagradu.
Sve što je urađeno od 2000. godine do danas urađeno je uz saglasnost Venecijanske komisije, Svetske banke, MMF-a, EU, Evropske komisije, civilnog društva kao nadzornika, koji sprovode ovo što se dešava ovde, ambasada itd, itd.
Ja kad vidim ovu svađu sa ove i sa ove strane, a oni su isti, izmešano. Isti, nema tu razlike. LJajić, nemoguće da se izbaci iz Vlade. Dačić, to je nemoguće da se izbaci iz Vlade. To je sve kontinuitet.
Kada uporedite sve naše budžete od 2002. godine do danas, po svim stavkama, ako izuzmemo metodološke promene, koje su tri puta institucionalno napravljene, onda moram da vam kažem da za poslednjih šest godina imamo faktički promenjenu metodologiju.
Ono što je karakteristika ovo Predloga zakona o budžetu jeste da se ne vidi. Prema Zakonu o budžetskom sistemu u budžetu Republike Srbije mora da bude svih 2.300, što direktnih, što indirektnih korisnika budžetskih sredstava, a njih nema. NJih nema. Gotovo 99% agencija nema, nema ih. Možda se kriju iza nekih tamo onih stavki, ali ih nema. Zašto ih nema, to ćemo da vidimo.
Hajde da uzmemo ovo što je od 2012. godine. Prihodi su 2012. godinu bili 788 milijardi. Za 2018. godinu se planira 1.178 milijardi. Godine 2012. 63,1 milijarda je išla na kamate iz budžeta, a 2018. ići će 117 milijardi na ime kamata.
Hajde da vidimo kako je bilo sa fondom za plate zaposlenih. Godine 2012. 238 milijardi, a 2018. godine 272 milijarde. Kao što vidite, nešto čudno se dešava sa tom metodologijom.
Idemo dalje. Ako se pogleda, pošto mi u budžetu imamo dva budžeta. Imamo nešto što jeste u stvari budžet, a to je račun finansiranja. I da tu neke stvari razjasnimo. Ali, pre toga da dođemo na ovo. Rashodi po osnovu otplata kamata, prvog onog dela budžeta, 117 milijardi dinara. Uporedite druge stavke u budžetu koje se tiču socijalne politike, subvencija itd. Sve su one daleko manje od kamata koje se plaćaju.
Idemo dalje. Ako se pogleda kako će da izgleda račun finansiranja Republike Srbije za 2018. godinu, evo, čitam vaše podatke, nemate potrebe da ripate. Ovako, primanja po osnovu zaduživanja emitovanjem hartija od vrednosti, što u Srbiji, što evroobveznice, što novi zajmovi, novi zajmovi će biti 129 milijardi dinara, to je 676 milijardi dinara. Pazite, ukupan obim rashoda je 1.206 milijardi, 676 milijardi, to je nezavisno od onoga, biće zaduživanje da bi se razdužili za 647 milijardi, a kada pogledate kapitalne investicije, 80 milijardi, pa uporedite sa svim stavkama gde se hvalite o subvencijama itd, itd.
Zar vam ne deluje nešto tu čudno? Ovde se postavlja pitanje – a ko je uzeo pare? Strane banke koje kontrolišu ekonomiju Republike Srbije, preko Narodne banke, preko emitovanja hartija od vrednosti, koje one kupuju, gde dobijaju mnogo veći prinos nego da su dali te pare na zajam građanima Republike Srbije.
Kada uporedite ove druge stavke, videćete, vi ste isti, isti vam je put, istog gazdu slušate. Ovo što glumite da se svađate neće da prođe u sledećem periodu. Vidi se o čemu se radi. Radi se o običnom provizorijumu, koji treba da zamagli suštinu, a suština je – nema prosperiteta Srbije dok ide ka EU, postupa po direktivama, po nalozima, trudi se da ispuni naloge i zahteve koji dolaze iz EU i da bi to ispunili, gotovo da se ne gleda šta se gazi u našem neposrednom okruženju.
To je problem Republike Srbije. To je problem javnih finansija. To je problem što u opštem zamešateljstvu… Uzmite snikers, vreme vam je. To je problem Republike Srbije o kome treba da se rešava, a ima načina kako da se reši. Prvi korak da se reši jeste da se razreši ministar finansija, jer on štiti interese Svetske banke, a ne Republike Srbije.
